Close

Prikaz rezultata 1 do 9 od ukupno 9
  1. #1
    too old Avatar od  maski

    Pol
    Žensko
    Član od
    12.12.2007.
    Aktivnost
    07.06.2010
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    zeleni proplanak
    Poruke
    4,629
    Slike
    154

    Bolesti zavisnosti

    ovde chu malo da se bavim alkoholom i drogama s posebnom pazznjom na njihov uticaj na razvoj centralnog nervnog sistema i posledicama po razmishljanje, ponashanje, procesiranje informacija i emocija.

    naravno, svi inspirisani su dobrodoshli da se pridruzze i temu proshire.

    volela bih da obratimo i posebnu pazznju na emotivnu ovisnost.

  2. #2
    too old Avatar od  maski

    Pol
    Žensko
    Član od
    12.12.2007.
    Aktivnost
    07.06.2010
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    zeleni proplanak
    Poruke
    4,629
    Slike
    154

    Odgovor: Bolesti zavisnosti

    Alkoholizam je jedna od najrasprostranjenijih bolesti zavisnosti, odnosno toksikomanija. Po pravilu alkoholizam je psihogenog porekla ali uz znatan uticaj situacionih faktora zbog čega je ranije smatran porokom a ne bolešću. Ispoljava se kao gubitak sposobnosti uzdržavanja od prekomerne upotrebe alkohola, što dovodi do zavisnosti, narušavanja psihičkog i fizičkog zdravlja i socijalnih odnosa. Po rasprostranjenosti i štetnim posledicama po zdravlje, alkoholizam je odmah posle bolesti kardiovaskularnog sistema i malignih oboljenja. Zbog navedenih razloga u većini zemalja je obuhvaćen zdravstvenim osiguranjem kao bolest zavisnosti. Češći je kod muškaraca, ali ga i žene više skrivaju. Lečenje može biti fiziološko (lekovima poput antabusa), psihološko (terapijom i rehabilitacijom) i/ili socijalno (grupnom terapijom). Porodična terapija, za koju se socijalni radnici mogu obučiti, najefikasniji je način lečenja.

    Alkohol po svom molekulskom sastavu i primeni pripada grani organske hemije. U funkcionalnom skupu sadrži ugljenik, kiseonik i vodonik, što zajedno čine hidroksilni skup prema kome su alkoholi prepoznatljivi, opšta formula je R-OH.

    Od svih alkohola, u alkoholnim pićima se nalazi etilni alkohol ili etanol formule CH3CH2OH. Tečnost snažnog i specifičnog mirisa još poznata kao "spirit" ili prirodni alkohol. Prirodno se dobiva procesom fermentacije (alkoholno vrenje) iz plodova voća i žitarica koje sadrže šećer, glavni mehanizam su enzimi kvašćevih gljivica koji služe kao katalizator.

    Magnus Hus je u 19. veku napravio koncept alkoholizma kao bolest i, kada je prvi put jedno bolesno stanje nazvao alkoholismus. Tek 1952. godine, Svetska zdravstvena organizacija definisala je alkoholizam kao bolest i prema toj definiciji: Alkoholizam je bolest, a alkoholičar je bolesnik kod koga se zbog prekomerne i dugotrajne upotrebe alkoholnih pića pojavljuje psihička i fizička zavisnost, zdravstveni problemi, porodični i društveni poremećaji.

    Danas postoje dva zanimljiva vladajuća stava o alkoholizmu. Jedan je liberalan prema pijenju, pijanstvu i alkoholizmu, a drugi osuđuje alkoholizam i promoviše takozvano normalno pijenje i društveno prihvatljivo pijenje, što opet s druge strane dokazuje ukorenjeni mentalitet da je pijenje društveno prihvatljivo ali ipak u granicama normale.

    Uzrok alkoholizma delimo na biološke, psihološke i sociološke zavisnike.

    * Biološki: od bioloških zavisnika najčešće su to genetičke teorije, koje alkoholizam posmatraju kao naslednu bolest. Razni genski zavisnici utiču i na razlike u reakciji na alkohol, različitu osetljivost mozga i drugih telesnih organa na alkohol, brzina eliminacije alkohola, stecanje tolerancije i fizičke zavisnosti.
    * Psihološki: psihološke teorije gledaju na alkoholizam kao individualni psihološki problem, a socijalni zavisnici mogu imati više ili manje uticaja na razvoj. Spominje se oralna fiksacija i zastoj u razvoju ličnosti kao glavna obiležja primarnog alkoholizma. Te fiksacije kasnije iznose infantilizam, pojačanu ovisnost, narcisoidnost i pasivnost.
    * Sociološki: u sociološkom pogledu na alkoholizam razmatraju se pojmovi odnosno teorije poput primarne i sekundarne porodicei alkoholičara, a i vrlo često roditeljski alkoholizam.

    Ni jedna od navedenih teorija ne može se isključiti, alkoholizam je izrazito kompleksan problem, koji obuhvata činioce često vrlo raznih grana znanja, stoga iz svake pojedine grane uzroka učestvuje barem jedan zavisnik u stvaranju alkoholizma. Alkoholizam nikada nije rezultat samo jednog činioca.

    Sklonost alkoholizmu se može videti i po određenim faktorima rizika a to su:

    * pol (muških alkoholičara je 3 do 5 puta više nego žena),
    * porodična sklonost,
    * neke profesije (konobari, pisci, glumci, radnici u fabrika alkohola),
    * religijski, etnički i geografski (Muslimani i Jevreji retko piju, Francuzi, Finci i Šveđani piju više)
    * Osobe s nižim sadržajem serotonina sklonije su alkoholizmu, takođe zavisi od aktivnosti enzima, i ADH i ALDH.


    ----
    eh, tako.... sad kad znamo osnove da predjemo na prichu o chorbi u glavi koju alkohol napravi.....

  3. #3
    too old Avatar od  maski

    Pol
    Žensko
    Član od
    12.12.2007.
    Aktivnost
    07.06.2010
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    zeleni proplanak
    Poruke
    4,629
    Slike
    154

    Odgovor: Bolesti zavisnosti

    PATOFIZIOLOŠKE PROMJENE U ORGANIZMU

    Ovisnost o alkoholu kao bolest je neurofiziološkog podrijetla i dijagnosticira se tek nakon što se razviju promjene karaktera i osobnosti; normalne emocije
    su neurološki pojachane do abnormalne razine, dolazi do razvoja kronichnih tegoba, straha, ogorchenosti, krivnje i depresije. Ovisnost o alkoholu definirana je kao stanje s aktivnim znakovima i simptomima prekomjernog pijenja alkoholnih picha ukljuchujuchi
    povechanu toleranciju na alkohol i promjene u ponašanju: patološka želja za alkoholom
    pijenja malih kolichina; potreba za pijenjem sljedecheg dana; amnezija nakon pijenja alkohola.

    Osobe koje piju i pate od depresivnih poremechaja predstavljaju veliku opasnost u kuchi i na radnome mjestu: nelijecheni alkoholizam pojachava stanje depresije, smanjuje
    reakcije na standardne lijekove, povechava uchestalost samoubojsatva i ubojstava, kriminalnih i prekršajnih radnji i prometnih nesrecha.

    Opasno pijenje uglavnom je povezano sa štetnim posljedicama za zdravlje i nema jasne granice izmedju kontroliranog i prekomjernog pijenja. Naime, problemi u vezi s pijenjem javljaju se u obje skupine. Dolazi do smanjenja koncentracije, smanjuju se vidne funkcije
    i sposobnost razlikovanja svjetlosnih podražaja, smanjuje se budnost i pažnja i dolazi do poremechaja u ponašanju (smanjena samokontrola i samokritichnost). Rezultati istraživanja pokazuju da vech i najmanje kolichine alkohola uzrokuju odredjeni stupanj rizika na radnome mjestu i u prometu .

    Alkoholichari se koriste pijenjem alkohola kako bi prikrili negativni osjechaj ljutnje, krivnje i depresije. Osim toga, mogu stechi osjechaj da su snažniji nego što su u stvarnosti. Alkohol djeluje i na kognitivne funkcije:

    Studija otkrila smanjen rast moždanih ćelija kod alkoholičara sa porodičnom historijom alkoholizma

    Mozgovi pojedinaca ovisnih o alkoholu po uticajem su ne samo svog pijanstva, već i genetskih i okolišnih faktora povezanih sa ispijanjem alkohola od strane njihovih roditelja, pokazala je nova studija sprovedena na Državnom institutu za zloupotrebu alkohola i alkoholizam (NIAAA), koji je dio američkih Državnih zdravstvenih instituta (NIH). Istraživači su otkrili smanjen razvoj mozga kod ovisnika o alkoholu čiji su roditelji također puno pili, naspram takvih pojedinaca čiji roditelji nisu bili alkoholičari. Njihov izvještaj objavljen je u žurnalu Biološka psihijatrija (Biological Psychiatry) na adresi ScienceDirect - Biological Psychiatry, Volume 67, Issue 5, Pages A1-A14, e27-e29, 395-500 (1 March 2010) .

    Ovo su interesantni novi podaci o tome kako biološki faktori i faktori okruženja mogu međusobno djelovati, te uticati na djecu alkoholičara, izjavio je prof.dr. George Kunos sa NIAAA-a.

    Mnoge studije pokazale su kako žene i muškarci ovisnici o alkoholu imaju manju zapreminu mozga u poređenju na pojedince koji nemaju takvu ovisnost. Vjeruje se da je to uzrokovano toksičnim djelovanjem etanola, koji dovodi do toga da se mozak alkoholičara drastičnije smanjuje sa godinama u odnosu na mozak nealkoholičara.

    Naša studija je prva koja je pokazala da se mozak alkoholičara čiji su roditelji također pili, smanjuje čak prije početka same ovisnosti, objasnili su istraživači Jodi Gilman, Daniel Hommer i James Bjork.

    Poznato je da djeca alkoholičara imaju veći rizik od postajanja ovisnicima od alkohola u odnosu na djecu čiji roditelji nisu alkoholičari. Osim što naslijeđuju gene koji određuju predispoziciju ka alkoholizmu, djeca još mogu trpjeti biološke i psihološke posljedice od slabe ishrane, nestabilnog odnosa sa roditeljima i izloženosti alkoholu dok su još bili u utrobi majke, što su faktori koji doprinose povećanju rizika od alkoholizma.

    Istraživači su putem magnetne rezonance mjerili zapreminu kranijuma (dio lobanje koji opasava mozak), te otkrili da je prosječni ICV intrakranijski volumen alkoholičara čiji su roditelji bili alkoholičari, manji za 4 % u odnosu na prosječni ICV odraslih alkoholičara čiji roditelji nisu bili alkoholičari. Historija alkoholizma u porodici nije uticala na učestalost, količinu ili druge aspekte ispijanja alkoholnih pića kod samih alkoholičara, pa se, prema tome, pretpostavlja da razlike u ICV vrijednostima kod alkoholičara sa i bez alkoholizma kod roditelja nisu rezultat različitih navika po pitanju pijenja. Istraživači su, također, otkrili da su bodovi na testovima inteligencije kod alkoholičara sa roditeljima alkoholičarima u prosjeku za 5.7 bodova niži u odnosu na alkoholičare čiji roditelji nisu pili, ali su još uvijek u polju normalne inteligencije.

    Iako je poznato da na ICV prevashodno utiču genetski faktori, izjavio je dr. Hommer, mnoge studije otkrivaju da život u stimulativnom okruženju sa bogatim iskustvima unaprijeđuje rast i razvoj centralnog nervnog sistema. Najvjerovatnije su alkoholičari, općenito, podizani u manje pogodnom okruženju, pa prema tome, i genetika i okruženje zajedno doprinose manjem ICV-u koji je primjećen kod alkoholičara sa historijom alkoholizma u porodici.
    Za ovisnost o alkoholu kao bolest karakteristichne su tri faze: faza društvene potrošnje,
    faza alkoholizma i faza nepovratnih oštechenja.

    Akutno pijanstvo posljedica je akutnog djelovanja alkohola na chovjeka.
    Pripito stanje razvija se kod koncentracije alkohola u krvi od 0,5 do 1,50 ,
    pijano stanje kod 1,50 do 2,50 ,
    teško pijano stanje kod 2,50 do 3,50
    i duboko nesvjesno stanje iznad 3,50 alkohola u krvi.

    Ovisno o koncentraciji alkohola u krvi, takva stanja dovode do poremechaja bistrine uma, smanjene reakcije na podražaje, smanjene oštrine vida, poremechaja ravnoteže, pada krvnog tlaka i ubrzanja pulsa, povrachanja, nekontroliranog mokrenja i pražnjenja
    crijeva. Koncentracija alkohola veche od 3,50 dovodi do nesvjestice, kome i može završiti smrchu. Stanje koncentracije alkohola u krvi alkoholemija odredjuje
    kakav che se psihofarmakološki postupak primijeniti u lijechenju akutno opitih stanja.


    Ovisnik o alkoholu je osoba koja prekomjerno pije alkoholna picha i kod koje je ovisnost o alkoholu dovela do psihichkih, tjelesnih i socijalnih poremechaja.
    Posljedice dugotrajnog pijenja alkohola manifestiraju se oštechenjem brojnih organskih sustava kao što su probavni, živchani, srchano-žilni, reproduktivni i duševni poremechaji.

    Znak rane ovisnosti o alkoholu jest nepovoljna fizichka reakcija na prestanak pijenja koja se javlja chak i nakon kratkotrajne apstinencije. Takve osobe preokupirane su s pijenjem, negiraju vlastitu ovisnost i nastavljaju piti usprkos saznanju o štetnom djelovanju. Tijekom vremena neke osobe postaju tolerantne na uchinke pijenja i trebaju sve veche kolichine alkohola radi postizanja željenog uchinka. Neki ovisnici o alkoholu
    piju i sami, pochinju rano tijekom dana i postepeno prelaze od žestokih picha na pivo i vino.

    Postepeno alkohol dominira mišljenjem, emocijama i akcijama i postaje primarni nachin kojim osoba komunicira s ljudima, radom i životom. Laboratorijskim pretragama u ovisnika o alkoholu utvrdjene su povišene vrijednosti karbohidrata deficijentnog transferina (CDT), srednjeg volumena eritrocita (MCV) i gama-glutamin transpeptidaze
    (gama GT) te su se ti parametri pokazali kao korisni kriteriji za utvrdjivanje prekomjernog pijenja alkohola uz anamnezu i medicinski pregled. U teških ovisnika o alkoholu s jakom destrukcijom jetrenog tkiva smanjen je glukoenergetski kapacitet, pa je u njih 45 % do 70 % utvrdjena sklonost hipoglikemiji i smanjena tolerancija ugljikohidrata.

  4. #4
    too old Avatar od  maski

    Pol
    Žensko
    Član od
    12.12.2007.
    Aktivnost
    07.06.2010
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    zeleni proplanak
    Poruke
    4,629
    Slike
    154

    Odgovor: Bolesti zavisnosti

    Alkohol oštećuje mozak adolescenata

    Brzo i učestalo konzumiranje alkoholnih pića svih vrsta i jačine u kratkom vremenskom periodu kako bi se što pre došlo u stanje pijanstva uništava belu moždanu masu adolescenata, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Kalifornije.

    Autor istraživanja prof. Suzan Tapert došla je do tog rezultata obavivši ispitivanje na dobrovoljcima, starijim i mladim osobama koje su već imale iskustvo opijanja.

    Svi dobrovoljci bili su podvrgnuti magnetnoj rezonanci kako bi se videlo stanje njihovih mozgova.

    Snimanje je, na veliko iznenađenje Tapertove, pokazalo da je i kod mlađih pristalica pijanki došlo do oštećenja bele moždane mase koje se obično javlja kod starijih alkoholičara.

    Bela moždana masa prenosi informacije preko nervnih vlakana, dok siva moždana masa obrađuje te informacije, podsetili su francuski mediji.

    Opijanjem se smatra situacija u kojoj muškarac popije pet ili više čaša alkoholnog pića u kratkom vremenskom periodu, a žena četiri ili više.

  5. #5
    too old Avatar od  maski

    Pol
    Žensko
    Član od
    12.12.2007.
    Aktivnost
    07.06.2010
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    zeleni proplanak
    Poruke
    4,629
    Slike
    154

    Odgovor: Bolesti zavisnosti

    koji mozak ti zzelish?

    Dr. Daniel Amen objashnjava mozzdanu aktivnost i razvoj tokom zzivota.


  6. #6
    too old Avatar od  maski

    Pol
    Žensko
    Član od
    12.12.2007.
    Aktivnost
    07.06.2010
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    zeleni proplanak
    Poruke
    4,629
    Slike
    154

    Odgovor: Bolesti zavisnosti

    izuchavanje mozga kao nachin da se razume delikvencija i zloupotreba droga "u mladih" (shto me nervira taj izraz )

    odlichna tribina. traje sat i petnaest minuta...



    preporuchujem

  7. #7
    too old Avatar od  maski

    Pol
    Žensko
    Član od
    12.12.2007.
    Aktivnost
    07.06.2010
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    zeleni proplanak
    Poruke
    4,629
    Slike
    154

    Odgovor: Bolesti zavisnosti

    rech dopamin... upotrebljena vishe od nekoliko puta tjekom predavanja iz predhodnog posta. shta je dopamin?

    Dopamin je hemijska supstanca koju proizvodi organizam. U centralnom i perifernom nervnom sistemu deluje kao neurotransmiter. Deluje i kao hormon koga sekretuje hipotalamus, a koji inhibiše sekreciju prolaktina iz hipofize. Iz dopamina se sintetiše adrenalin i noradrenlin.

    Neurotransmiteri su sinaptički transmiteri male molekulse mase koji brzo deluju. Oni se sintetišu direktno u nervnom završetku (sinaptički završetak) i skladište u sinaptičkim vezikulama.

    Neuropeptidi su hemijske supstance veće molekulske mase, koje deluju sporije, ali izazivaju dugotrajne promene u nervnom sistemu. Oni se ne sintetišu u presinaptičkom završetku, već u telu neurona i aktivno se transportuju duž aksona do nervnog završetka.

    U mozgu postoje tri značajna sistema koja sekretuju dopamin.

    * Crna supstanca (lat. Substantia nigra). Dopaminski neuroni iz ove strukture inhibišu neurone u prugastom telu (lat. Corpus striatum). Degeneracija ovih dopaminskih vlakana izaziva Parkinsonovu bolest.

    * Limbički sistem (mezolimbičke strukture). Dopaminske vlakna iz mezolimbičkih struktura protežu se do mirisne kvržice (lat. Tuberculum olfactorium), amigdaloidnog jedra (lat. Corus amygaloideum), čeonog režnja, cingularnog režnja, lat. Nucleus accumbens... Ova vlakna igraju ulogu i nastanku osećaja euforije, zadovoljatva, sitosti... O ovom sistemu se govori i kao o sistemu za nagradu. Mnoge hemijske supstance kao: nikotin, droge, alkohol... aktiviraju ovaj sistem i tako izazivanjem osećaja euforije mogu izazvati zavisnost.

    * Jedra tuberoinfudibularnog dela hipotalamusa takođe luče dopamin. Dopamin dospeva u hipofizu i tu inhibiše sekreciju prolaktina. U ovom slučaju dopamin deluje kao hormon.

    * U nekim perifernim neuronima npr. u bubrezima takođe je otkriven dopamin.

    Dopamin zajedno sa adrenalinom i noradrenalinom pripada grupi neurotransmitera poznatih kao kateholamini. Svi katholamini nastaju iz aminokiseline tirozin.

    U nervnim završecima nalaze se enzimi koji iz tirozina sintetišu kateholamine. Tirozin se u neurone transportuje iz spoljašnje sredine, mada se može proizvesti u nervnim ćelijama iz aminokiseline fenilalanin.

    Prvo se vrši hidroksilacija tirozina uz pomoć enzima tirozinhidroksilaza do 3,4 dihidroksifenilalanina L-(DOPA). Zatim se DOPA pod uticajm enzima dekarboksilaza aromatičnih aminokiselina prevodi u dopamin. U noradrenergičkim i adreneričkim neuronima reakcija može ići dalje, jer je dopamin supstrat za ove neurotransmitere.

    Sintetisani dopamin se pakuje i skladišti u sinaptičke vezikule. Putem egzocitoze dolazi do oslobađanja dopamina u sinaptičku pukotinu, a dopamin vezuje za sinaptičke recepore.

    Bolesti izazvane poremećajem dopaminskih sistema


    * Šizofrenija i psihoze

    Kod šizofrenije i raznih psihoza je aktivnost dopaminergički neurona u limbičkom sistemu povećana. Lekovi koji inhibišu ove receptore (neuone) koriste se za lečenje šizofrenije (neuroleptici).

    * Parkinsonova bolest

    Nastaje usled propadanja neurona koji sekretuju dopamin u crnoj supstanci. Karakteriše se tremorom, poremećajima hoda, mimike, povećanim tonusom mišića (rigor), nestabilnošću, vegetativnim simptomima...

    * Narkomanija

    Mnoge droge aktiviraju dopaminske receptore. Time se izaziva euforija i izaziva zavisnost (pre svega psihička).

    ilustracija normalnog nivoa dopamina
    Poruku je izmenio maski, 18.02.2010 u 02:52 Razlog: dodat video klip
    & underpaid......

  8. #8
    too old Avatar od  maski

    Pol
    Žensko
    Član od
    12.12.2007.
    Aktivnost
    07.06.2010
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    zeleni proplanak
    Poruke
    4,629
    Slike
    154

    Odgovor: Bolesti zavisnosti

    rech impulsivnost... josh jedan pojam usko vezan za zavisnost...

    Impulsivnost je osobina ličnosti, koja se ispoljava kao nesposobnost racionalne kontrole vlastitih snažnih impulsa, želja i potreba za agresijom, seksom, osvetom, ljubomorom ili autodestrukcijom.

    poremechaj kontrole impulsa je nis psihichkih poremechaja ukljuchujuchi nekontrolisani explozivni poremechaj (hot-headedness), kleptomanija, patoloshko kockanje, piromanija, tri vrste opsesivno kompulzivnog ponashanja : trichotillomania (chupanje kose), onychophagia (grickanje noktiju), dermatillomania (kidanje kozze). ovakvi poremechaji pochinju najcheshche u preiodu izmedju sedme i petnaeste godine. impulsivnost, kljuchna osobina ovih poremechaja, mozze se objasniti kao pokushaj dobijanja malih kratkorochnih zadovoljstava na ushtrb velikog dugorochnog gubitka. oni sa ovim poremechajem konstantno pokazuju nemoch da se odupru ovom ponashanju.

    poremechaj kontrole impulsa se smatra delom spektra opsesivno kompulsivnih poremechaja. sushtina emocionalne stabilnosti je sposobnost da se kontrolishu impulsi u sluzzbi postizanja cilja.

  9. #9
    too old Avatar od  maski

    Pol
    Žensko
    Član od
    12.12.2007.
    Aktivnost
    07.06.2010
    Zemlja
    Serbia
    Lokacija
    zeleni proplanak
    Poruke
    4,629
    Slike
    154

    Odgovor: Bolesti zavisnosti

    emotivna iliti emocionalna zavisnost

    emocionalna zavisnost znachi da osoba svoja 'dobra osechanja' dobija spolja a ne iznutra. znachi potrebu da se bude ispunjen izvana a ne iz sopstvenog bicha.

    postoje brojne forme emocionalne zavisnosti:

    - zavisnost od supstanci kao shto su hrana, droge ili alkohol da ispune prazninu i otklone bol
    - zavisnost od procesa kao shto su troshenje novca, kockanje ili TV takodje da ispune prazninu ili otklone bol
    - zavisnost od novca ka nachina da se definishe nechija vrednost i adekvatnost (ostvarenost)
    - zavisnost od dobijanja nechije ljubavi, priznanja ili pazznje da bi se osechao vrednim, adekvatnim, voljenim i sigurnim
    - zavisnost od sexa da bi ispunili prazninu i da bi se osechali ostvarenim

    kada ne preuzmete odgovornost za definisanje sopstvene ostvarenosti i vrednosti, za stvaranje sopstvene unutrashnje sigurnosti, trazzichete od spoljne sredine da se osechate vredno, ostvareno i sigurno. sve shto ne budete dali sami sebi trazzichete od drugih ljudi ili od supstanci i procesa. emocionalna zavisnost je suprotnost od lichne odgovornosti za sopstveno blagostanje. uprkos tome mnogo ljudi nema ideju da je ovo njihova lichna odgovornost, nemaju pojma kako da tu odgovornost preuzmu.



    shta znachi - preuzeti emocionalnu odgovornost i nebiti emocionalno zavistan?


    pre svega to znachi spoznati da nasha osechanja dolaze od nashih misli, verovanja i ponashanja, pre nego od drugih ljudi ili okolnosti. mora se shvatiti i prihvatiti da samostalno kreiramo nasha osechanja, a ne da nam osechanja dolaze spolja, tada se mozze pocheti postupati emocionalno odgovorno.


    npr. recimo da se neko naljuti na vas.

    ako ste emocionalno zavisni mozzete se osechati odbacheno i verovati da je izvor osechanja odbachenosti u tudjoj ljutnji. mozzete se osechati povredjeno, uplasheno, anksiozno, nepotrebno, posramljeno, ljutito, optuzzujuche ili imati mnogo drugih kompleksih osechanja u odgovoru na tudju ljutnju. mozzete izvesti nekoliko pokushaja da privolite drugu osobu da ne bude ljuta u cilju da se osechate bolje.

    medjutim, ako ste emocionalno odgovorna osoba, osechachete se i reagovachete drugachije. prva stvar koju bi ste mogli uraditi je da kazzete sebi da bes te druge osobe nema nikakve veze s vama. mozzda je toj osobi losh dan i istresa se na vama. mozzda se ta osoba osecha povredjeno i bezvredno i pokushava 'da se popravi' tako shto che vashe raspolozzenje pokvariti. shta god da je razlog za ljutnju te druge osobe, tiche se nje a ne vas. emocionalno odgovorna osoba ne prima k srcu tudje ponashanje znajuchi da nema nikakvu kontrolu nad ponashanjem i osechanjima drugih ljudi i da nije izazvala/ uzrokovala ta ponashanja i osechanja - da su drugi odgovorni za svoje ponashanje i osechanja kao shto smo i mi za svoja.

    sledecha stvar koju bi emocionalno odgovorna osoba mogla da uradi je da saosecha s ljutitom osobom i da pokusha da razume shta se to sa njom deshava. npr. mogli bi ste rechi : "ne dopada mi se vash bes ali sam voljan da razumem shta vas uznemirava. da li zzelite da razgovaramo o tome?" ako osoba odbije da prestane biti ljuta, ili ako unapred znate da se ova osoba neche otvoriti, onda kao emocionalno odgovorna osoba preuzechete korake u cilju svoje zashtite. recimo, mogli bi ste rechi:"nisam raspolozzen da budem u polozzaju nasuprot vashem besu. kada budete zzeleli da se otvorite i razgovarate - dajte mi do znanja. u medjuvremenu, idem da proshetam (ili spustim slushalicu, ili napustim restoran, ili shtavech...). emocionalno odgovorna osoba izlazi iz dometa napada radije nego da pokusha da promeni drugu osobu.

    kada je izvan dometa, emocionalno odgovorna osoba istrazzuje u sebi bilo kakva bolna osechanja koja je napad mogao izazvati. recimo, mozzda se osechate usamljeno kao rezultat toga shto ste bili napadnuti. emocionalno odgovorna osoba prihvata osechanja usamljenosti sa razumevanjem i saosechanjem, drzzechi ih kao shto bi ste drzzali dete. kada prihvatite i razumete svoja osechanja lakshe ih mozzete prebroditi i vratiti se u mirno stanje.

    radije nego da budete zzrtva tudjeg ponashanja, mozzete istupiti iz emocionalne zavisnosti. umesto da ostajete zarobljeni u osechanjima ljutnje, bola, optuzzivanja, straha, anksioznosti ili neostvarenosti, vratili ste se u stanje mira i sigurnosti.

    kada shvatite da su vasha osechanja, vasha odgovornost mozzete iskorachiti iz emocionalne zavisnosti. ovo che napraviti dramatichnu razliku i u vama i u svim vashim odnosima. ljudski odnosi uspeshno bivaju uspostavljeni kada obe osobe istupe iz vrtloga emocionalne zavisnosti i postanu emocionalno odgovorni.

    izvor
    Poruku je izmenio maski, 25.02.2010 u 14:47 Razlog: lektura
    & underpaid......

Slične teme

  1. Azbuka bolesti
    Autor vlado u forumu Igre bez granica
    Odgovora: 76
    Poslednja poruka: 21.01.2013, 22:13
  2. Bolesti mačaka
    Autor SQUAW u forumu Kućni ljubimci
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 25.11.2012, 10:43
  3. Retke bolesti
    Autor DrinChe u forumu Zdravlje
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 11.11.2010, 09:49
  4. Bolesti pasa
    Autor SQUAW u forumu Kućni ljubimci
    Odgovora: 28
    Poslednja poruka: 02.08.2010, 12:25
  5. Decije Bolesti
    Autor sandraDj u forumu Spomenar
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 18.11.2008, 02:01

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •