Vesti iz sveta zdravlja

[silvia]

Spermatozoidi iz koštane srži

Nemački naučnici saopštili su da su uspešno razvili ćelije nezrele sperme iz uzoraka koštane srži. Oni se nadaju da će u narednih pet godina uspeti da razviju potpune ćelije sperme, što bi moglo da dovede do revolucije u lečenju muškog steriliteta.

Naučnici iz medicinskog centra u Hanoveru i univerziteta u Getingu izolovali su matične ćelije, koje imaju mogućnost da se razviju u najrazličitije vrste ćelija, od koštane srži koje su uzeli od dobrovoljaca. Ovako izolovane matične ćelije oni su uspeli da razviju u ćelije sperme, što je prvi put da su spermatozoidne ćelije dobijene veštačkim putem.

„Veoma smo uzbudjeni zbog ovog otkrića. Naš sledeći cilj je da vidimo možemo li ove ćelije spermatozoida da razvijemo u spermu u laboratorijskim uslovima. Za to će nam trebati izmedju tri i pet godina“, rekao je profesor Karim Najernija, vodeći istraživač na projektu, piše ''Blic''.

Njihove kolege upozoravaju na to da bi ovo otkriće trebalo da bude primljeno sa velikom rezervom, jer su u pitanju tek prvi rezultati. Da to možda i nije tako daleka budućnost pokazuje i primer Velike Britanije u kojoj je već pokrenuta kampanja da se zabrani upotreba ovako napravljene sperme u lečenju steriliteta.

(MONDO)

[HLEBmaster]

Naučnici nemačke Univerzitetske bolnice u Ulmu Frank Kirkhof i Jan Minč otkrili su u ljudskom organizmu supstancu koja sprečava virus side da se veže za ljudsku ćeliju, kako bi mogao da prodre u nju





Kako je prenela nemačka agencija DPA, supstanca, koju su njeni "pronalazači" nazvali "virip", pronađena je među milion sastojaka koji postoje u normalnoj ljudskoj krvi, a koje su dvojica naučnika proučavali.

Preradom te supstance, odnosno planskim promenama u njenom sastojku, peptidu, mogli bi da se postignu daleko bolji rezultati u sprečavanju prodiranja HIV virusa u ljudsku ćeliju, zaključili su istraživači, čiji su nalazi objavljeni u američkom naučnom časopisu "Cell”.

Testiranja na životinjama su privedena kraju, tako da se naučnici nadaju da će već tokom ove godine početi sa ispitivanjima na ljudima.

Virip je sastavni deo odavno poznatog krvnog proteina koji sprečava aktivnost proteina gp41 u kori HIV-1 virusa, a laboratorijska istraživanja su pokazala da virus side još nije razvio otpornost na njega.

Lek "enfuvirtid" (komercijalni naziv "fuzeon"), takođe deluje na gp41, ali naučnici iz Ulma tvrde da virip deluje na drugačiji način i da će lekari, ako klinička ispitivanja budu dala očekivane rezultate, imati novo oružje u borbi protiv virusa side ukoliko on bude mutirao i postao rezistentan na postojeće lekove.

U svetu danas ima oko 20 lekova protiv side, ali ni jedan od njih nije u mogućnosti da uništi HIV virus, već ga samo onemogućavaju da prodre u ćelije.

[silvia]

Češki naučnici otkrili su novi, izuzetno efikasan lek protiv raka limfnih čvorova. Novi lek, pod radnim nazivom GS9219, prošao je prve testove, koji su dali veoma obećavajuće rezultate. Lek su otkrila i razvila tri češka tima, na čelu sa Antonjinom Holimom i Ivanom Votrubom iz češkog Instituta organske hemije i biohemije i Bertom Otovom sa Prvog medicinskog fakulteta Karlovog univerziteta u Pragu. Novi lek se razlikuje od dosadašnjih pre svega po tome što ne uništava zdrave ćelije u organizmu. Ako se pokaže da nema neke dalje negativne prateće efekte, terapija novim lekom ne bi bila drastična kao sa sadašnjim lekovima, koji uništavaju imunitet organizma, rekao je Zdenjek Havlas, direktor Instituta koji je otkrio lek. „Još uvek nas muči to što ne znamo zašto naš lek ide isključivo protiv tumora. Kada tu tajnu jednom otkrijemo, bićemo vrlo blizu sna naučnika i lekara da konačno možemo reći da umemo da lečimo rak”, kazao je Havlas.
Potvrđeno je da češki GS9219 deluje na rak limfnih čvorova, koji obuhvata oko 25% svih malignih oboljenja, kao i na tumore u stomaku, grudnom košu i slezini.

Ako i testovi na ljudima proteknu tako sjajno kao na životinjama, novi lek predstavljaće prekretnicu u borbi sa malignim oboljenjima. (RTS)

[BaneK]

Pa to je fenomenalna vest, koliko li samo života može biti spašeno.

[djuri64]

to je odlična vest
Najveći je problem u vezi lečenja raka da lekovi običnim smrtnicima nisu dostupni...
ako je neko čitao moju temu "Maligna obolenja" zna da se ja patim sa tim...
Kod nas treba imati sreću , ili možda puno love da dospeš na primer na zračenje ... supruga mi je operisana krajem januara i još čeka red u Kamenici...

[cicka]

Neregistrovani lekovi prodavaće se legalno

Svi koji su do sada neregistrovane lekove nabavljali preko rođaka i prijatelja u inostranstvu, a kupovali ih ovde "ispod ruke" u pojedinim apotekama, moći će da ih nabave od 1. juna u internacionalnim apotekama. Ministarstvo zdravlja usvojilo je, naime, Pravilnik o uvozu neregistrovanih lekova, koji predviđa otvaranje internacionalnih apoteka, pa će lekovi koji su do sada uglavnom bili švercovani, moći da se nabave legalno.
- Da bi pacijent dobio neregistrovani lek u internacionalnoj apoteci, moraće njegov lekar da popuni poseban obrazac koji će od Ministarstva zdravlja dobiti svaka ustanova. Kako bi se sprečile zloupotrebe, na obrascu mora da stoji da nema zamene za taj lek na našem tržištu i da pacijent boluje od bolesti koja je ozbiljna. Tako se ne može desiti da se, recimo, uvoze neregistrovani lekovi za pritisak ako već postoji isti takav kod nas, i to registrovan. Apotekama će dozvolu za uvoz neregistrovanih lekova izdavati Agencija za lekove. Kako pacijenti koji boluju od Vilsonove, ili neke druge retke bolesti, ne bi dugo čekali na nabavku lekova, apoteke će na lageru moći da drže manju količinu takvih medikamenata - objašnjava dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja.
Pacijenti će moći da nabave na ovaj način šestomesečnu terapiju, a svaki internacionalni apotekar će morati da čuva recept i da ga stavi na uvid inspekciji kada zatreba. Time će se i za neregistrovani lek pacijentima garantovati bezbednost.
- U svakoj zemlji u svetu postoje "lekovi siročići", zato što ih mali broj ljudi pije. Postoji oko 5.000 retkih bolesti, od kojih u Srbiji boluje pet, deset ili 20 ljudi. Obično se ti lekovi prave u jednoj fabrici u svetu, a proizvođač nema interes da ih registruje na svakom tržištu, jer registracija košta od 4.000 do 5.000 evra. Pravilnik će omogućiti da se takvi lekovi nabave i u našoj zemlji - dodaje dr Antić.
Internacionalne apoteke moći će da otvore svi koji su registrovani kao zdravstvene ustanove, odnosno imaju više od dve apoteke.
Dr Antić kaže da je jedan od uslova ulaska u EU čišćenje sa tržišta lekova koji se prodaju na crno. Pravilnik je prvi korak u tom pravcu, a sledi pojačana kontrola apoteka. Čim se formira vlada biće zaposleno dvadesetak inspektora čiji će zadatak biti da kontrolišu apoteke.

Izvor: Blic

[cicka]

Inicijativa protiv pušenja

Najmanje 100 miliona ljudi moglo bi duže da živi ukoliko bi se za samo pet odsto smanjio broj pušača u svetu do 2020. godine, izjavio je gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg (Michael Bloomberg).

"Ukoliko se nastavi sadašnji trend, od pušenja će tokom 21. veka umreti milijarda ljudi", rekao je Blumberg u intervjuu za medicinski časopis "Lanse" (Lancet).

Blumberg je nekada i sam bio pušač, a sada je žestoki protivnik duvana i jedan je od prvih gradonačelnika koji je 2003. godine uveo zabranu pušenja u barovima i restoranima.

Gradonačelnik je najavio formiranje Svetske inicijative protiv pušenja, dodajući da je sam uložio 125 miliona dolara.

Prema njegovim rečima, među odraslim osobama u svetu ima 25 odsto pušača. Cilj njegove incijative je da u svakoj zemlji taj postotak bude manji od 20 odsto.

Ukoliko se taj cilj ostvari do 2020. godine, najmanje 100 miliona ljudi moglo bi duže da živi i izbegne preranu smrtu zbog konzumiranja duvana.


Izvor: Beta

[cicka]

Čipovi za obolele od Alzheimerove bolesti

Ustanova koja na Floridi pomaže obolelima od Alzheimerove bolesti će svojim štićenicima ugrađivati identifikacijske čipove.

Iz Alzheimer's Community Care u West Palm Beachu na kritike kako se radi o svojevrsnom "žigosanju" pacijenata kojim se krše njihova ljudska prava odgovaraju da će ova mera znatno olakšati pružanje odgovarajuće zdravstvene pomoći osobama koje često nisu u stanju pružiti ni osnovne informacije o sebi.

Čip koji omogućava identifikaciju pacijenata putem radio frekvencije (RFID) je nešto veći od zrna pirinča, a uz pristanak pacijenata ustanove će im biti implantiran u desnu podlakticu.

Svaki čip će sadržavati jedinstveni 16-znamenkasti broj koji će nakon skeniranja osoblju omogućiti uvid u medicinski karton pacijenta.


Izvor : ABC News

[cicka]

Nanotehnologija u tretiranju raka

Australski naučnici su uz pomoć nanotehnologije razvili novu metodu dostave lekova direktno do stanica karcinoma.

Istraživači iz tvrtke EnGeneIC napominju kako je na ovaj način smanjen toksični učinak koji ovakvi lekovi imaju na zdrave stanice oko tumora.

Takođe, primenom nove metode će biti moguće drastično smanjiti doze lekova koji se koriste u hemoterapiji, dodaju znanstvenici u stručnom časopisu Cancer Cell.

Ključ nove terapije su nanočestice koje sadrže lekove te uz pomoć antitela na svojoj površini prianjaju uz stanice karcinoma.

Nakon što se pričvrste uz ciljane stanice nanočestice ispuštaju različite kombinacije lekova koje mogu biti prilagođene svakom pacijentu ponaosob.

Ove nanočestice su zasad s uspehom testirane na primatima, a istraživanja na ljudima se planiraju za drugu polovinu ove godine.


Izvor: Yahoo News

[cicka]

Razvod teže pogađa muškarce

Istraživanje provedeno u Kanadi pokazuje kako muškarci koji su se razveli imaju dvostruko veće izglede za depresiju nego što ih imaju žene u istoj situaciji.

Razvedeni muškarci u dobi od 20 do 64 godine imaju u odnosu na ostale svoje vršnjake 6 puta veći rizik da će patiti od depresije, dok kod žena razvod izglede za depresiju povećava za 3,5 puta.

Istraživači napominju kako je povećani rizik za depresiju kod razvedenih osoba bio neovisan o ostalim čimbenicima.

Pokazalo se i da finansijske teškoće nakon razvoda češće pogađaju žene, dok je glavni uzrok stresa kod razvedenih muškaraca smanjeni kontakt s decom.

U studiji je utvrđeno i da se depresija do koje je došlo nakon razvoda povlači za prosečno 4 godine.


Izvor: canada.com