Samoodbrana

[izabelitta]

Da li razmišljate o tome kako bi se branile da vas neko fizički napadne na ulici? Nosite li u torbi suzavac ili nešto drugo? Kako reagujete u situacijama koje vam "zaliče" na mogući napad?

Predlažem da razmenimo savete i iskustva...

Tema može da se odnosi i na drugačije okolnosti u kojima bi moglo ili moralo doći do, uslovno rečeno - nužne odbrane.
Važi i za muškarce, naravno.

[lado]

dobra tema razmisljala sam o tome
za sad samo neki dezodorans kad ga naprskas po ocima jos kako stipa a zaista ne znam koji procenat alkohola al sigurno pece
za sad samo to

[_baba_]

Ako mi intuicija kaze da je u najavi seksualni napad, bogami bi' se ja samo opustila i uzivala


Odrasla u opasnom kraju.
Bila jedina devojcica u ulici, a i sire.
Napao me manijak ( iz Kamenickog parka )

Razlozi i vise nego dovoljni za trajne posledice duboko urezane u moju psihu. Ah. Jadna ja.
Godinama sam nosila suzavac u dzepu. Imala sam i noz-leptir...mislim, ne bih ja nikog bockala, nego bih ga upotrebila sklopljenog...za jedan zveket u glavu.
Trenirala sam dugo savate boks. Pa sad...ako neko napadne ja cu da se branim. I uvek sam govorila da mi jos samo fale nuncake i tenk

A da sam paranoik kad su ovakve stvari u pitanju-jesam, veliki.
Ne volim da idem mracnim i pustim ulicama, ne volim kada je apsolutna tisina i onda odjednom nesto pocne da suska iza mene, ispred mene, pored mene...uh, pocnu noge da mi trnu, mame mi. Tada imam osecaj da me i drvece posmatra Kazem vam, plasim se.
U svakom slucaju, branila bih se kako znam i umem, osim naravno ako bi u mene bila uperena cev pistolja ili neceg slicnog. Verovatno bih se skljokala i pravila se mrtva

[believer]

otkako sam nabacila nekoliko kilograma niko me ne napada na ulici....

[izabelitta]

Moja koleginica je pre neku noć bila napadnuta. Prišao joj je tip, gurnuo je i prislonio uz zid... Krenuo je rukama da je prepipava. Ona se prepala jer je mislila da je posegnuo za njenim... oblinama, međutim on joj je u stvari preturao po džepovima...(tako da, believer, obline i nisu neka garancija) Izvadio joj je mobilni iz jaknice, uzeo torbu i pobegao. Ona ostala da stoji sva oduzeta...
Zbog nje sam i pokrenula ovu temu. Kaže da u tom trenutku nije imala pojma šta bi trebalo da radi. Znači, ni glas nije pustila, kaže "nisam se setila..." Samo se ukopala i čekala šta će biti.
Ovakve situacije uopšte nisu bezazlene. Ispalo je da je možda bolje i što nije reagovala...
Poznanik koji radi u policiji mi je svojevremeno rekao da je najgore ako žena ima uz sebe pištolj plašljivac. Napadač, kad vidi oružje, prvi će pucati ako uz sebe ima pravo. Super je ako neko zna aikido zahvat, pa da ga kao nešto izvrne i breči. Samo meni i to nije neka garancija. Zavrnem mu ruku i šta onda? On se postidi i izvini mi se? Ili da ga tako zajašim pa vrištim?
Kolika sam, da je iole jači odneo bi vrag i mene i sve moje borilačke (ne)veštine...
Ja imam običaj da se sa sumnjivima izrazgovaram. Zbunim protivnika. Jednog mladića što je neko vreme išao za mnom sam pitala: "Ma jesi li to ti? Vidi, kako si narastao... Pozdravićeš mamu mnogo, ok?"...
Tada je upalilo, ali inače nemam neko spremno rešenje...

[SQUAW]

Kad sam bila mala, baka me je naučila prvoj samoodbrambenoj varijanti "Iz sve snage udri nogom u cevanicu, to možeš da dohvatiš kolika god da si, i beži".

Kad sam malo porasla pa sam i razmišljala o suzavcu, krene u ovoj zemlji neko ludo vreme, dizelaši, kožne jakne užasnog kroja i neke šarene dimije umesto pantalona, bele gilje, loženje na rat, Draganu Mirković, oružje i air max... pa ni interventne ekipe koje pretresaju vozila nisu bile retka pojava. (To su bile one čike što su bile malo opasnije od onih čika koji su nas već tukli bez nekog posebnog razloga). I tako moju sadašnju kumu ljubazno zamole uz kalašnjikov (ili šta već) na čelu da napusti vozilo pre mene i krene čovek ljubaznim tonom da bombarduje ovu facu: - "Gde ste bili? Gde ste pošli? Šta imate od oružja? Šta imaš u tašni???" - "Paaaaaa (muc tuc mucccccc i piš u gaće) ummm...aaaa.... imam suzavac " "A da ja tebi sad razvalim jednu šamarčinu?" "" (i mi isto ). Oduze joj suzavac, to je oružje kaže i nije dozvoljeno da ga sa sobom nosi, kažnjivo je, izvrnu onaj spaček koji smo kilometar pre toga gurali "mi opasni"... i tako se mi ćutke razvezosmo kući. Nikad mi nije palo na pamet da kupim suzavac

Onda me ujka koji je bio džudista naučio nekim polugama u zavisnosti kako mi napadač prilazi. Naučio me kako da zauzmem borbeni stav zbog kojeg ću polovinu napadača u startu eliminisati jer će misliti da nešto znam i da sledi udarac (dakle, kucam, zamišljam se u stavu i smejem se ) Da bacim nekog preko leđa nikad nisam probala, ali znam neke blokove koji mi verujem ne bi vredeli kod nekog ko je malo munjevitiji od mene (pa se tu primenjuje udarac u međunožje). Upisala sam i tae-boo i dve godine bila pravi bruce lee jer nam je trener bio neka paljevina, pa je to umesto da liči na agresivan aerobik (na šta sam se i htela upisati) preraslo u kontakte sa partnerkama, i neke su devojke prestajale da dolaze. Trčim brzo, tako da danas, kada bi me neko napao umem da se snađem sa kombinacijom svega toga što znam i pobegnem tako da za mnom vidiš samo prašinu (k'o ptica trkačica ).

Ne plašim se mraka i ne izbegavam mračna mesta, ulice itd, nikad o negativnostima ne razmišljam ali nisam neoprezna, krećem se svuda slobodno. Ako sam na štikletinama i sevaju mi bataci obično i ne pešačim. Nikad me niko nije napao, možda sam previše velika pa se plaše da mogu da ih šutnem u glavu

Nije loše da svaka žena prođe neku obuku, a ne znam ni da li postoje kod nas kursevi samoodbrane za žene

[starsica]

negde sam pominjala da sam ranije nosila nozic u tasni kad sam stopirala, sto se pokazalo kao krajnje dobra praksa ali sam prestala da ga nosim onda kad su moji ortaci polozili za kola pa ima ko da me vozi, a da na racunam roditelje..
zeeeeeesce se bojim mraka, kad nesto strasno vidim ili se uplasim, cak i spavam sa upaljenim svetlom u sobi, a to sve samo zato sto me blam da pitam kevu da spavam sa njom a i sve se mislim da mi cale ne bi dao nevermajnd
zivim u selu mirna (relativno) okolina, mozes u 4 ujutru da prodjes pa da pritom ne sretnes nikoga (to mozes jos u 9 uvece ) i ne bi trebalo da postoji strah ali dzaba, sto kaze _baba_, cim susne, meni se noge odseku vise je to zbog pasa lutalica, negoli zbog necega drugog
sem tog stopiranja desio mi se jos jedan incidentic.. ali je Bogu hvala proslo bez nekih vecih problema, osim sto sam ja do pola bila skinuta i nisam mogla da pustim ni glasa od sebe, jer sam mislila da ce me ubiti ako budem i disala svaaaaa sreca, drugar koji zivi u ulici je cuo neko zapomaganje i izasao da vidi sa caletom u cemu je stvar.. likovi se uplasili i otisli..
fazon je sto ja znam ko su oni

mislim da u tim momentima ni ne mozes da reagujes da se sve toliko brzo desi da i zaboravis da vrisnes, kao izabelittina drugarica
ne dAj Boze, da se dodjem u situaciju da potvrdim svoje reci

[bellissima]

Desilo se jednom ...... neponovilo se ...

Igra slucaja, tog dana uopste nisam trebala da budem na tom mestu, ali posto je kolega imao slobodan dan zamenila sam ga u primopredajama pazara.

Nikad necu zaboraviti ...

Vece predivno,sve vrvi od ljudi ,avgust mesec,centar grada ...
Cekam da se spakuju pare i momka iz obezbedjenja posaljem da nam kupi neki hladan sok,tek posle sam shvatila koju sam glupost tad napravila ...

Nonsalatno izlazim , samo par koraka me deli od auta i odjednom u delicu sekunde osetim nesto hladno na slepocnici ni trepnula nisam, a dvojica momaka sa fantomkama na glavi su se nasli kraj mene,jedan pokusava da otme onaj dzak u ruci drugi preti i sve jace stiska pistolj uz moju glavu ...

Ni glas nisam pustila,osecanja nisam imala,cak ni jedna jedina misao nije mi prosla kroz glavu, ne znam ni kad sam uspela da ga udarim svom jacinom laktom u stomak ,ni kako sam dotrcala do auta ni sta je posle bilo ...

Tu je film prekinut ... secam se samo posle svega drhtanja, ogromne jeze i neprospavanih noci ...Emocije su tek posle usledile kad sam shvatila sta bi moglo biti da me nije onaj gore pogledao ...
U principu nisam plasljiva, ne bojim se nikog ni nicega,dve godine sam provela u ucenju borilackih vestina i osnove za samoodbranu znam, ali u tom momentu mi nista nije pomoglo samo mozda hladna glava i malo srece ...

[TVO.JA_]

Toliko sam nezanimljiv lik dok šetam ulicom da nemate pojma
Večito žurim negde....odsutna totales,niti vidim niti ćujem išta...sama sa svojim mozgom tako da nikom ne bi palo na pamet da me satera uza zid iliti napadne ....i nije do sad bogu 'fala.
E sad ŠBB KBB ,pojma ti nemam pas koji laje ne ujeda...ali bi ja njega sigurno ujela

[Aiko]

Kao trinaestogodišnja devojčica, preživela sam jedno užasno iskustvo..trebalo je vremena i vremena da se iz toga izvučem, sama..

posle toga, u meni toliko mržnje ima prema napasnicima svih vrsta, da mislim da bih mogla zubima da ih prikoljem i da mi drugo oružje nije potrebno..

ali ipak, od tada se ne odvajam od mog noža..znam da ga koristim i koristila sam ga, bez imalo griže savesti..