Zmajevo

[Seik]

Karakteristični su po žutoj vodi.

To mi je trebalo jer idot koji ce ovo sjutra procitati nije mogao da shvati, ali cu ga povesti licno da se isplace ispred one cesme u centru Zmajeva. Hvala imas pice kad skoknem do NS-a.

[zmax]

To mi je trebalo ...

Sada ti nama malo piši o Zmajevu i tvojim impresijama.

[Seik]

Samo bez toljage.

Prvi put u Zmajevu sam bio u svojoj drugoj godini zivota jer tamo imam rodjake i valjda su mi dali da pijem tu zutu vodu za koju kazu da ako je probas ostajes u Zmajevu..Tipicno vojvodjansko selo i dobri ljudi velikog srca i duse kako to samo vojvodjani mogu da budu. Inace sam 6 godina zivio u Novom Sadu i cesto sam navracao u Zmajevo,Vrbas , Backo polje sa drustvom, u Somboru sam sluzio vojsku tako da Vojvodinu i ljude koji zive u Vojvodini sam zavolio i nadam se da cu vrlo brzo kupiti stan u NS-u

[zmax]

Šta da ti kažem,takvi smo mi iz Vojvodine.
Hvala na komplimentima.

[Seik]

Šta da ti kažem,takvi smo mi iz Vojvodine.
Hvala na komplimentima.

Nisu to komplimenti vec cinjenice

[nenad.bds]

Pošto je očekivani odgovor već pao, da ja svoj doprinos dam oko manje bitnih stvari za samo Zmajevo.

U starije vreme, posle naseljavanja Nemaca u mesto, Zmajevo, tj. O'ker je (koliko sam ja mogao da povežem iz nekih pričanja, pa to s rezervom treba primiti) bio na vrlo važnom putu Temišvar - Vršac - Sombor gde se put granao prema Pešti i Osjeku (koji je tada takodje bio vrlo značajan centar). Time je taj drum povezivao centre najznačajnije za srpsko stanovništvo u Panaonskoj niziji. To je bilo doba kada je, posle istiskivanja Turaka, Austrija vladala ovim prostorima. Drum je išao pored Novog Sada, nekadšnjom dunavskom obalom koja se može uočiti kod Rimskih Šančeva. Novi Sad u to vreme još nije imao značaj kakav su imali Velika Kikinda, Vršac, Sombor ... nego je Petrovaradin, sa tvrdjavom gradjenom u to doba, verovatno bio razlog 'skretanja' na jug.

Kad sam bio mali ponekad sam išao na njivu prema Čeneju s dedom. Išli smo O'kerskim drumom - zemljanim putem koji se na Klisi (tada praktično posebnom naselju uz Novi Sad) odvajao od Svetskog puta kako su nekada uobičajeno zvali put NS -SU koji je izgradjen sredinom 30-tih godina XX veka u sklopu puta Berlin - Istambul i Hitlerovog plana Drang nach Osten (prodor na istok).

A kad se o Zmajevu govori, ne sme se zanemariti ni Jegrička, najduža bačka reka. Po izgledu se teško može zaključiti da je duga čak 65 kilometara od Ratkova do Tise kod Žablja. Koliko sam čitao, a i na nekim mestima video, pa i kod Zmajeva (a sliku prilažem) u toku je pročišćavanje (izmuljivanje) korita sadnja topola, a u to je uklopljen i projekat da Jegrička postane turističko dobro.



Slikano je sa položaja iza nekadašnje kudeljare na istočnom kraju sela februara 2008.

[simke]

Ja sam mislio da je Čik najduža reka pa sam potražio na netu da to proverim ...
evo šta sam našao da kaže ВИКИПЕДИЈА о томе.

JEGRIČKA

Jegrička je reka u severnoj Srbiji, Autonomna pokrajina Vojvodina, područje Bačke. Reka je dugačka oko 65 kilometara i pritoka je Tise. Često se pogrešno smatra najdužom rekom Vojvodine.

Jegrička izvire južno od sela Pivnice u zapadnom delu središnje Bačke i prvi delom toka teče ka istoku. Tokom toga protiče pored sela Despotovo, Ravno Selo, Zmajevo i Sirig i teče uporedno sa Kanalom Dunav-Tisa-Dunav i Malim Bačkim Kanalom.

U blizini Temerina Jegrička se deli na dva odela. Jednim odelom teče ka severu, protiče pored sela Gospođinci i završava se u močvarama oko Žablja. Drugi odel teče ka jugoistoku i kod Jurišne Humke (vis. 88 m) se uliva u Tisu. Ovaj odel napaja vodom ribnjak kod Žablja, veličine 0,98 km².


Jegrička se nekad smatrala sporim, isprekidanim rečnim tokom, koji je povezivao niz bara i močvara. One su se za vreme visokog vodostaja pretvarale u pravi tok, koji je dosezao do Tise. Razlog ovome je mali pad reke - svega 3 metra na 65 kilometara dužine (izvorište na 76 m, a ušće na 73 m). Danas je Jegrička potpuno promenjena. Tako, prvi deo toka, dužine 35 kilometara, je potpuno kanalisan i uređen. U sledećem delu, dugom 20 kilometara, Jegrička je zaštićena kao rezervat prirode. Zadnji, 15 kilometara dug, deo toka je preuređen u ribnjak.

U novije vreme se u novinama može sresti podatak da je Jegrička najduži tok u okviru granica Vojvodine.
Ovo nije tačno iz dva razloga:
1) Tri druge vojvođanske reke imaju veću dužinu toka -
Krivaja (109 km),
Čik (95 km) i
Mostonga (70 km).
2) Jegrička se danas može pre odrediti kao kanal nego kao reka.

Od 2003. godine reka sa okolinom je pod preliminarnom zaštitom prirodnih resursa i staništa.

[simke]

Obeležio sam reke, koje se spominju u citatu, na mapi Bačke.
Jegričku nisam obeležio ali je nije problem pronaći.

[nenad.bds]

Očigledno da sam i ja ovog puta bio medju onima koji su se naseli na samo jedan (ili podatak prisutan u opštoj javnosti - tj. sredstvima informisanja).
Priznajem greh i uz pokoru izjavljujem da ću ubuduće sa još više sumnjičavosti uporedjivati iz više izvora informacije.

Inače, pre nekog vremena sam drugim podovom nešto tražio i tamo je stajalo da Mostonga izvire u Madjarskoj (pa bi u tom slučaju bila medjunarodna reka) odmah pored granice. Kad se pogleda topografska karta vidi se da to nije baš verovatno (zbog reljefa).

Što se tiče Krivaje, na Plovidbenoj karti DTD deluje kao da stiže iz Madjarske kroz Tavankut (možda zbog nepreciznosti u štampanju karte).

A ni Wikipedia Enciklopedija Britanika (bar za sada).

No, poenta je da nisam povredjen što me Simke ispravlja. Ispravke s argumentima i bez zlobnosti mogu samo doprineti da se ovde, a i drugde, odgovorno odnosimo prema onome što kažemo.

[simke]

Pa, izgleda da smo i vi i ja imali krive informacije ... vi ste verovali kako je Jegrička najduža a ja sam to isto mislio za Čik.

Zahvaljujući upravo tome što ste vi pisali o Jegričkoj krenuo sam u potragu za podacima o Čiku i dalje je sve poznato ... a to je da smo obojica bili u zabludi.

Drago mi je što niste pogrešno protumačili korekciju koju sam prekopirao sa Vikipedije, prirodno je da ni vi a ni ja ne možemo znati baš sve, niti previše.
Nadam se da nam ostali članovi neće zameriti ni ubuduće ako pogrešimo u našim pisanijama.