Tek posle 60 godina od smrti Mileve Marić, udate Ajnštajn, stvorili su se uslovi da se Novi Sad, a i Srbija, konačno oduže ovoj velikoj naučnici, koju neki čak smatraju pravim autorom teorije relativnosti. Ipak iako su čelnici Novog Sada najavili da će do kraja godine potpisati ugovor o poklonu sa Milevinim unukom Bernhardom Ajnštajnom, ceo posao ide prilično traljavo. Poklon će omogućiti Gradu da preuzme nekadašnju kuću porodice Marić u Kisačkoj 20 i pretvori je u muzej posvećen njoj, ali možda i njenom još poznatijem suprugu Albertu.
Jedna od naših največih matematičarki Mileva Marić (19. decembar 1875, Titel – 4. avgust 1948, Cirih) je tek pre oko dve decenije, nakon objavljivanja dugo prikrivanih pisama između nje i Alberta Ajnštajna, postala poznatija i cenjenija u naučnim krugovima. Otvorilo se i pitanje da li je ona zapravo tvorac teorije relativnosti po kojoj je njen suprug postao poznat. Kakva god istina bila, činjenica je da je Mileva Marić jedan od naših najvećih naučnika i da joj se Novi Sad i Srbija nikada nisu dostojno zahvalili. Kao što su je skoro svi zaboravili i ostavili je da se sama snalazi sa decom posle razvoda sa Ajnštajnom, tako je i posle njene smrti malo toga urađeno u znak sećanja na nju. Prvi koraci urađeni su polovinom sedamdesetih kada je na kući u Kisačkoj 20 postavljena ploča koja je govorila da su u njoj boravili Mileva i Albert. Ipak i ovo je urađeno traljavo jer je na tabli pisalo da su oni bili tu od 1905-1907., umesto 1907-1910. Tabla je ukradena pre nekoliko godina, a do danas nije postavljena nova.
U međuvremenu je jedna ulica dobila ime po Milevi, kao i nagrada koju dodeljuje novosadski Prirodno matematički fakultet. Sve vreme se spominjala mogućnost i da kuća u Kisačkoj, gde je Mileva zajedno sa sinovima i Ajnštajnom boravila nekoliko puta, uglavnom tokom leta, postane muzej, ali sve se završavalo na rečima. Ovu kuću od oko 300 kvadrata, koja je tek krajem 2005. godine proglašena za spomenik kulture, sagradio je 1907. Milevin otac Miloš, a arhitekta je bio Mihajlo Petljanski. Prema navodima istoričarke umetnosti Donke Stančić, dom Marićevih je prostorna parterna kuća, sa osnovom u obliku ćiriličnog slova „P“. Kuća je zidana opekom na klasičan način, a niži dvoslivni krov pokriven je biber crepom. Posebna pažnja poklonjena je uređenju ulične fasade izvedene u neobaroknom stilu.
Danas, kuća, koja je po smrti svih potomaka Marića ostala prazna, a potom i nacionalizovana i gde su nakon Drugog svetskog rata u nju useljeni ljudi koji su stekli i stanarsko pravo, izgleda zapušteno. Zapravo, sem pre nekoliko godina popravljene kapije, sve ostalo je nagriženo vremenom. Slojevi maltera sa fasade su oguljeni, oštećena je gipsana ornamentika iznad prozora, ali najviše je stradao dvorišni deo zgrade, na kome su vidljive naprsline i pukotine, kao i trule krovne konstrukcije.
Stanari koji tu žive, nerado pričaju sa novinarima i zapravo se čini da im je dosta priče jer nema ko ih nije obišao prethodnih godina. Ipak, sve su veći izgledi da će kuća uskoro postati muzej, jer je Bernhard Ajnštajn, kojem je sud u Novom Sadu 2007. godine potvrdio vlasništvo nad objektom, odlučio da ga pokloni gradu uz uslov da postane muzej posvećen njegovoj baki. Njegov advokat Rajko Marić kaže da je ugovor napravljen i sada čeka saglasnost klijenta da ga pošalje gradu.
- Volja mog klijenta je da se kuća pretvori u muzej posvećen Milevi Marić, a ne njoj i Albertu. Biće predata gradu i na lokalnim vlastima je da se pobrinu za ljude koji su se tu u međuvremenu uselili, ali ukoliko se bude otezalo i ne bude poštovao ugovor, moj Bernhard je spreman i da ga raskine. Naravno, gradu će biti dat rok od par godina da se obave svi poslovi – priča Marić.
U lokalnoj vlasti su potvrdili da su spremni da Kisačku 20 pretvore u muzej, ali je ostalo nejasno kome bi bio posvećen. Naime, nedavno je zamenik gradonačelnika Saša Igić primio delegaciju novosadskog univerziteta koja je predala inicijativu da se u Kisačkoj otvori muzej Mileve i Alberta Ajnštajna. Igić je tada najavio da će za najviše godinu dana biti potpisan ugovor sa Bernhardom Ajnštajnom, ali bez ikakvih drugih informacija.
Ovo je još i mali problem, ali mnogo nezgodnije je što grad nema bukvalno šta da izloži u muzeju. Muzej grada Novog Sada poseduje samo Ajnštajnovu lulu, Milevin foto-aparat i 30 pisama koje je ona pisala i primala, kao i nešto fotografija i nekoliko dokumenta, koje mu je pre nekoliko meseci ustupio Đorđe Krstić, koji je proučavao život Mileve i Alberta.
Tipična kuća
- Kuća pre svega ima istorijski značaj, ali stilsko – arhitektonski značaj kao tipičan primer građanskog neobaroknog objekta sa početka dvadesetog veka - navodi Donka Stančić.
preuzeto sa:blic.rs
