Emotivne rusevine ...

[believer]

prvo:

svaka druga zlostavljana zena ce u jednom trenutku reci:Ma dobar je on,nego eto,kad popije.....ali je dobar...

drugo:

postoje zene koje privlace takvi muskarci.Znam,ne verujete.Ali ja stojim iza toga.Da nema njega,nasla bi nekog drugog da je mlati.Prosto,one to smatraju njegovim "marenjem",jer " da ne mari ne bi on digao ruku"....

a ima i onog

:Cuti,makar imamo sta da jedemo i krov nad glavom
a da li bi drugi co`ek gledo tudju decu?
:Zar da ostarim sama ko panj?


i tako....

nije samo siledzija krivac....

[bellissima]

Gogo i Aiko, slazem se sa svakom recenicom koju ste napisale,
pokusavam ja sve da razumem, ali neke stvari mi jednostavno
nikad nece biti jasne.
Pokusala sam sa njom da popricam,
ali njen stav je bio upravo ovakav kako je bel napisala.
Njen izbor, njen zivot pitam se samo sta ce biti za nekih dvadeset godina,
sa njom kad iza nje ostanu godine koje je provela pod surovom rukom i u modricama...

[believer]

Pokusala sam sa njom da popricam,
ali njen stav je bio upravo ovakav kako je bel napisala.

e o tome ti pricam.....
zenu ne poznajem,al umem da prepoznam obrasce u zivotu....

[Aiko]

pokusavam ja sve da razumem, ali neke stvari mi jednostavno
nikad nece biti jasne.

veruj da neće..

sad sam se prisetila ( čitajući believer) jednog razgovora između moje majke i jedne komšinice, bila sam mlada devojka tada..naime, napala je moju mamu da laže da nikada nije dobila batine od muža i to je baš napala..rekla je da ne postoji žena koja ne dobija makar šamarčinu, a pričala je o tome kao o najnormalnijoj stvari na svetu..sećam se da sam bila u čudu danima..

[NSdjanka]

Mislim da nikada , ni po koju cenu ne bih pristala na ulogu paćenice... Bila bih u stanju da vratim kako god znam i umem ali bi mu poslednja stvar u životu bila i da pomisli da me udari... Jer to nisu samo udarci i fizičko zlostavljanje. Tortura ima mnoga obličja, samo je pitanje koliko je neko spreman da se pomiri sa ulogom žrtve...

[Bombica]

Nasilnici su prerepedni i dobro znaju kako da pronadju svoju zrtvu. Njima nikad ne odgovara zena koja je samostalna, hrabra, koja zna sto zeli u zivotu, koja nikad ne bi prihvatila da bude necija "bokserska vreca", vec zene koje su bez dovoljno samopouzdanja, nesigurne u sebe...
Zato ko po nekom nepisanom pravilu, desava se zena koja je bila fizicki maltretirana, ako kasnije nadje nekog, da i on bude isti ili gori od bivseg.

Moja mama zna da kaze "Ako jednom mu poleti ruka, onda gotovo. Dovoljno je prvi put da dobijes samar i precutis."
Tako da slazem se sa NS - ako se zena suprotstavi i pokaze da nikad ne bi prihvatila ulogu zrtve, onda moze najlakse pomoci sebi. Ili kao sto rece Goga - ona treba sama da shvati da zasluzuje i moze da ima bolji zivot, da ode i da potrazi pomoc od bilo koga.

A dok ona cuti i trpi, ne moze joj pomoci ni policija, ni rodbina, ni socijalne sluzbe....

[biterlemon]

Bit, nikako ne mogu da se slozim sa tobom.
On je izubijao zenu, od koje je mnogo fizicki jaci, eto zato sto je ziveo u periodu krize
na koju nije bio pripremljen?

Siledzija se postaje u detinjstvu. Nedostaci ljubavi, razocarenja, traume i los primer od kuce. Kriza i nebriga drustva to samo pojacava.
Medjutim postoje zene koje namerno traze takve tipove, namerno zele biti podredjene, opet zbog nedostaka ljubavi, razocarenja, traume i loseg primera u detinjstvu. Takve zene nemaju snagu, umece i volje za promenom. Neretko ce im sledeci muskarac biti isti takav.

[Erika Yong]

Čitam sve gore navedene postove,i sve neću da komentarišem,ali "naterali" ste me da progovorim.Za pohvalu je što želite da razumete žene(uglavnom) koje trpe maltretiranje,udarce i sve ružno od strane svojih "jačih" polovina.Ali ne možete razumeti nešto što niste doživeli!Jedno bez drugog je teško,skoro nemoguće,razumeti.Verovatno se pitate,otkud ja to znam,šta sam pametnija od vas!?Pa iz prostog razloga,što ću ja pisati na osnovu svog ličnog iskustva,a ne kao "nemi posmatrač" događaja.Da,i ja sam jedna od mnogih koje su preživele sve moguće maltretiranje,batine,pa čak i silovanje od strane,sada već bivšeg muža.
Pa da krenem redom.Nije uvek obavezno da se odrasta u nekoj problematičnoj porodici.Ja sam imala baš neko dobro detinstvo,uz majku koja nam je bila prvenstveno drug,pa onda roditelj.Bivši muž isto imao "normalno" detinstvo.Kad smo se uzeli nije bilo nikakvih naznaka njegove agresivnosti,niti je iko mogao da nasluti da će mu "upaljač" biti rođenje ćerke umesto sina,da bi od relativno primernog čoveka,doduše malo svojeglavog,postao alkoholičar,nasilnik.U početku su se njegove agresivnosti retko ispoljavale,a međuvremenu je bio onaj stari.Prvo su počele svađe,pa s vremenom mučenja koja su postala sve češća,i to je trajalo skoro šest godina,i ko zna dokle bi još...ali da idem redom.
Zašto sam prešla preko tih prvih udarca?Ne iz ljubavi prema njemu,to sigurno,već radi "smirivanja situacije".Što sam bila manje u stavu odbrane same sebe,trajalo je kraće,nego kad bih mu se suprostavljala,jer ga moje suprostavljanje,navodilo na još nemilosrdnija mučenja.Nisam sve to ćutke trpela.Kad god bi se otreznio,popričala sam sa njim o njegovom ponašanju,i priznavao je da se nije dobro poneo i da je kriv,ali je taj njegov osećaj krivice trajao do sledećeg pijanog stanja.Tako se dani nizali,ja u sve većem strahu,od onog što već tako dobro znam da me "čeka",ali izlaza nije bilo.Pitate se što sam trpela,što nisam otišla?Ili što mu nisam uzvratila?A dokle bi me dovelo da jesam uzvratila udarac?Verovatno bih ga sa jednim udarcem,u koju bi se slila sva moja bol,mržnja,bes i sva moja osećanja,ubila,pa šta sam postigla sa time?Idem u zatvor zbog ubistva,budem obeležena,a i moje dete takođe,čak bi i postalo na neki način siroče.Nije ni to rešenje.Otići,taj korak je jako teško učiniti,mada je za druge sasvim lako,ko nije u toj situaciji.Recimo,neko sa strane će biti mišljenja,šta ima to da se trpi,pokupiš stvari i odeš.Kamo sreće,da je samo to.U takvim okolnostima,je strah najprisutniji osećaj.Ne samo od maltretiranja,nego i od toga,šta i kako učiniti da se reši zlostavljanja i zlostavljača.U većini slučajeva,žene su prepuštene sebi,niko im baš nije od neke pomoći.Nije dovoljno samo pružiti rame za plakanje,za tu svrhu,dobro posluži i jastuk,njima treba daleko konkretnija pomoć i podrška,ruka koja će im pomoći,ne samo da izađu iz tog začaranog kruga,nego i da imaju podršku,dok ne ojačaju,stanu na svoje noge.A tada se obično svako ogradi,ne želi da bude "umešan",ili da ugrozi mir i bezbednost svoje porodice.A toga je svesna svaka zlostavljena žena,i sve se to komeša u njenoj svesti,dok još trpi,i ne nalazi izlaz sama.Njihove misli su uvek korak dalje od dešavanja,na primer,razmišljaju o tome,da odu,počnu neki novi život,ali su svesne,da samim odlaskom njihovim mukama nije kraj,naprotiv,još se povećavaju,jer se problemi nadovezuju jedan na drugi.Ako je materijalno ovisna,treba misliti i na to,od čega početi novi život,pa do toga,da će verovatno izložiti sebe dodatnim strahovima,u vidu daljeg maltretiranja,uznemiravanja,da strepi kad god korakne na ulicu,da li će ga sresti negde,dali je prati...i ako je emotivno,duševno već dosta oslabila,neće moći još sa dodatnim strahovima,problemima da se suoči i izbori sa njima,pa odlaže neminovno.
Sve se to trpi i odlaže do daljnjeg,pogotovo ako su i deca u pitanju,problem više..treba i njih obezbediti,misliti i na njihovu sigurnost,jer ne retko su "predmet" prepucavanja...
Tako da,ako niste spremni da pružite PRAVU podršku takvim ženama,možda je bolje,da jednostavno okrenete glavu,nego da započnete nešto,što niste voljni dovršiti(tu mislim na pozivanje policije,ili mešanje u jednu od nizu maltretiranja pa ostati dalje po strani),to je samo dolivanje ulja na vatru,stvaranje još većih problema,još batina i maltretiranja,napaćenoj duši.Vi ćete se vratiti svom svakodnevnom životu,i mirno spavati u svom krevetu,a ona će možda baš zbog vas,i zbog vaše neadekvatne vrste pomoći,trpeti novu dozu zlostavljanja.
I za napomenu "neupućenima" ni pre a ni posle tog braka nisam bila labilna,nejaka ličnost,ali to nije garancija da se takve traume ne mogu desiti.
I za kraj,i pored toga što sam sve to godinama "trpela" nisam postala "ovisnik" o maltretiranju,sad sam ponovo u braku,sa osobom koja je sušta suprotnost od gore navedenog,ali strah je još uvek u meni,šta ako...sa svakim povišenim tonom,sve uspomene i strahovi se ponovo bude u meni,kao neke aveti iz prošlosti,ali se trudim da ih suzbijem i idem dalje,vedra,nasmejana...jer pobedila sam ih jednom,kad je bilo najteže,pobediću ih uvek....dovoljno sam jaka i stabilna,da mogu i verujem u sebe.

[Sivi]

Za ovakve situacije imam "kratak fitilj" .
Pročitao sam sve što napisaste, Eriki "skinuo kapu" za "insajderski" pogled na problem, i ona me ponukala da se oglasim.
Ja i sestra, bliznakinja, smo odrasli u porodici u kojoj je majka jaka ličnost i nikada ne bi dopustila bilo kakvo maltretiranje bilo nje bilo nas dece. Sestra se udala , posle kraćeg zabavljanja, za jednog mog drugara sa kojim sam jedno vreme svirao u bendu. Onda...su se pojavile modrice (okliznula sam se, sudarila se sa vratima...etc). Problem je bio njegov otac (veliki tata koji je uvek u pravu) i koji je vladao. Njen muž, slabić, koji je svoju frustraciju lečio batinanjem moje sestre, da bi sam sebe uverio da je "ravan ocu", koji je pizdeo kada sam bio svedok ponižavanja koje proguta od svoje "glave porodice" je tipičan primer da su nasilnici najveće kukavice.
Ja sam čovek koji voli da istera stvari na čistac...i pokušao sam da budem diplomata prvo sa sestrom, pa sa oboje zajedno. Njoj sam rekao da joj mogu pomoći samo ako to ona želi...čak i da ga izgazim to ništa neće rešiti ako ona ostane sa njim. Ispašće kao da sam sopstvenu sestru istukao (pošto slabić se istresa na onome ko mu ne može uzvratiti).. Njemu sam rekao da i on ima sestru...i da mi kaže kako bi postupio da je muž tuče ? Pogledao me i videh da se uplašio pošto me je znao i shvatio da je to "hitac upozorenja" pre nego eksplodiram.
btw...sestra se vraćala...kod nas, pa kod njega (jer je bila u poodmakloj trudnoći)...on se nije promenio, a moji su prekinuli kontakte sa sestrom! Ja NIKADA! Potrošio sam dane pričajući sa njom, dajući joj na znanje da će uvek imati gde da dođe, da maloj sestričini nikada neće faliti bilo čega (pogotovo ljubavi), da život treba i može da bude bolji i lepši.
Epilog...sestra je prelomila...nakon 7-8 godina se ponovo udala za čoveka koji je sjajan i koji mrava ne bi zgazio i ima sretnu porodicu.
Jednog izgovora njenog se sećam :
"Ko ću ja biti kada se razvedem...raspuštenica!" A to je rekla žena koja je pravnik, koja je navikla da je ravnopravna bilo kome....
Erika je pravu...takvima treba dokazati da ćete biti tu da pomognete ne samo za taj jedan trenutak, već dovoljno da se ta osoba vrati sebi.

[Bombica]

.dovoljno sam jaka i stabilna,da mogu i verujem u sebe.

Erika opet dolazimo do onog - da ako je zena dovoljno jaka i zeljna da se suprotstavi nasilniku, onda je problem vise nego pola resen. I naravno slazem se da mora da ima pored sebe ko ce joj ponuditi vise nego rec poddrske i rame za plakanje.

I jos nesto - svaka cast na odluci da napisete ovo javno. A jos vise na hrabrosti da se suprotstavite nasilniku.

[believer]

a moji su prekinuli kontakte sa sestrom![/B] Ja NIKADA!

ipak,zar je rodjena porodica (izuzimajuci tebe) nije izdala?

e pa...vidis...to je deo naseg mentaliteta......

sestra je imala srece,ja bih rekla

[Erika Yong]

Erika opet dolazimo do onog - da ako je zena dovoljno jaka i zeljna da se suprotstavi nasilniku, onda je problem vise nego pola resen. I naravno slazem se da mora da ima pored sebe ko ce joj ponuditi vise nego rec poddrske i rame za plakanje.

I jos nesto - svaka cast na odluci da napisete ovo javno. A jos vise na hrabrosti da se suprotstavite nasilniku.

Moram da se nadovežem na ovo tvoje viđenje.Nije dovoljno da je žena jaka i da želi da se suprostavi nasilniku,mnogo više je tu u igri,od njihovih želja i mogućnosti.Ja jesam uvek bila jaka,ali sam ipak bila primorana da se potčinim njegovom nasilnom ponašanju,i mogu ti reći da je ta moja jačina samo odmogla,a ne pomogla da preživim sve to.Zašto?Jer sam imala snage a nisam imala mogućnost da sve to prekinem,na najbezbolniji način za moje tada još,maleno dete,pa sam žrtvovala sebe,za rad njenog dobra,dok god sam mogla.
Teško je opisati emotivno,duševno stanje jedne žene koja je žrtva nasilja i dočarati onom,ko to ni približno nije doživeo.A neka i budu sretni zbog tog "manjka".Šta se dešava iza četri zida to može samo onaj znati,ko se nalazi u njemu.Nije sve samo crno niti je sve samo belo....

ps.razloge zašto mi je tolko vremena trebalo da se oslobodim tog nasilnika i krenem dalje sam napisala u svom blogu,na ovu temu.

[Aiko]

Čitam sve gore navedene postove,i sve neću da komentarišem,ali "naterali" ste me da progovorim.Za pohvalu je što želite da razumete žene(uglavnom) koje trpe maltretiranje,udarce i sve ružno od strane svojih "jačih" polovina.

ja ne razumem samo žene koje zauvek ostaju privržene muževima koji ih zlostavljaju..ova tvoja priča je ipak priča o bivšem mužu, a to je velika razlika..nije važno koliko ti je vremena trebalo da se odlučiš na korak da ga napustiš, važno je da je on sada bivši i da ti imaš novi život za koji si se sama izborila..i svaka čast na tome, zaista!

a podrška?

pa ne znam..mislim da se žrtva za svoje mesto pod suncem najbolje izbori sama, a ako ima pravu podršku, tim bolje..i lakše..

i ne pričam napamet iz ugla bezbrižne žene koju je život samo milovao, već kao žrtva pedofilije koja se kao trinaestogodišnja devojčica za sebe izborila potpuno sama..i ne može niko da me ubedi da postoji dovoljan razlog da se zlostavljanje trpi, pogotovo što se na ovoj temi radi o zrelim ženama, a ne o deci..

[Bombica]

Jer sam imala snage a nisam imala mogućnost da sve to prekinem,na najbezbolniji način za moje tada još,maleno dete,pa sam žrtvovala sebe,za rad njenog dobra,dok god sam mogla..

Ne bih se slozila sa vama. Koje je to dobro bilo za vase dete da slusa i gleda (ukoliko je gledala) kako tata bije mamu? Da se svakim danom potresa i dozivljava uzasne situacije?

Koliko god mi neko tvrdio da deca su mala ne razumeju ne znaju nista sto se dogadja izmedju roditelja ne bih se slozila. Oni znaju i shvataju mnogo vise stvari nego sto mi odrasli verujemo.

[Erika Yong]

Ako sam i bila žrtva nasilja,nisam izgubila zdrav razum.Dete nije bilo svedok njegovom nasilničkim ispadima,jer sam već "unapred" znala kad će se desiti zlo,pa sam je odvela,tj. poslala kod babe na vreme(bili smo u istom dvorištu).Ako se i zadesilo da je bila u kući kad joj je tata stigao,u rekordnom vremenu sam je poslala kod svekrve.Kao rezultat toga,ona danas obožava svog oca,znači dobro sam odreagovala tada i sačuvala od trauma,privremeno,njenu nevinu dušu.Ali nisam je mogla skroz sačuvati svih,tj.najteže traume,da nisam mogla punih osam godina da budem deo njenog života,a ona mog.Boli nju,boli mene....