Književna pitalica

[sati]

Ovoga puta jedan citat:

"Ulazi, obazrivo, s ozbiljnim izrazom na licu, bez afektiranja, pokreti su joj odmereni (kao što su je učili). ne korača prebučno, ne vuče noge za sobom: prolazi staloženo, neuparljivo, skrećući na trenutak pogled ka praznom, izgužvanom krevetu, bačenoj pižami. Zastaje. Ne. Ponovo. Ulazi. Obazrivo i s ozbiljnim izrazom na licu, bez afektiranja, ne korača prebučno, ne vuče noge za sobom, ne trupka kao da igra, niti suviše mlatara rukama, ne pilji, niti okreće glavu na ovu ili onu stranu, ide staloženo i neupaljivo od vrata, preko uglačanog poda, kraj praznog, izgužvanog kreveta i bačene pižame (ni ne pogledavši ih, tako je bolje) sve do dugačkih zavesa na suprotnoj strani. Kao što su je učili. Zatim smernim, a ipak autoritativnim pokretom razmiče zavese: Ah! jutarnje svetlo se razliva preko blistavih pločica kao da je (pomišlja) prosuto iz vedra. Širom otvara staklena vrata iza zavese (svuda unaokolo toliko ptičijeg cvrkuta!) i za trenutak ostaje zagledana u vrt, sasvim spremna da sačeka slatki dah jutra da uđe i nadahne je za najmilosrdnija i najuzvišenija postignuća, ali um joj je još uvek prikovan za tu sliku, u početku prijatnu, a potom neugodnu, sliku svetla što se razliva po sobi: kao iz vedra... Uzdahne. Ulazi. Sa vedrom. Spušta vedro, obazrivo, s ozbiljnim izrazom na licu i prelazi (odmereno) preko sobe, preko uglačanih pločica, kraj praznog izgužvanog kreveta (ni ne pogleda ga) kako bi sasvim razmakla dugačke zavese na suprotnoj strani. Vedra svetlosti se razlivaju (ne razmišlja sada o tome) i soba, pošto je širom otvorila staklena vrata, zamiriše od svežeg jutarnjeg vazduha iz vrta. Sunce je već odskočilo i rumeni oblačići zore su sasvim nestali sa neba (izgubljeno vreme: eto o čemu razmišlja), ali rose još uvek ima na svakoj biljci u vrtu i sve izgleda čisto i blistavo. Baš kao što će biti i njegova soba kad je pospremi."

U pitanju je savremeni američki pisac i ovo je prva scena njegove novele o služavki i njenom gospodaru. Novela se zapravo sastoji od prepričane iste ove scene još jedno četrdesetak puta, ali naravno sa varijacijama, dodacima i majstorskim podizanjem napetosti do konačnog klimaksa.

Ako je jako teško, dopuštena su i podpitanja

Izvolite

[sati]

Hm, vidim da treba neki hint. Važi.

Autor je rođen 1932. godine.
Jedan od romana dotičnog gospodina ima u svom nazivu reč Venecija,
a u drugom opisuje ludilo hladnog rata i čuveni slučaj Julijusa i Ethel Rozenberg, optuženih za špijunažu u korist SSSR i pogubljenih, iako su verovatno bili nevini.

[sati]

Naslov ovog drugog romana je "Javno spaljivanje"

[CHichaGlisha]

sjajan podatak







ako ne pre.. 2032 ćemo ga sigurno pogoditi.. na stogodišnjicu rođenja

[sati]

verovao sam da nije bilo baš tako teško prevesti taj naslov sa srpskog na engleski.
ali dobro. naslov originala je "The Public Burning"

a evo i ISBN broj 0-670-58200-X (za izdanje u tvrdom povezu, da ne bi bilo zabune)

[CHichaGlisha]

aj sada zadaj nam nešto teže... ovo je bilo isuviše jednostavno

[sati]

Vrlo rado

Evo opet da krenem sa citatom, ovoga puta pesme Šuplji ljudi:

Mi smo šuplji ljudi
Mi smo punjeni ljudi
Naginjemo se jedno na drugo
Glave punjene slamom. Avaj!
Sasušen nam glas, kad
Šapućemo zajedno,
Tih i besmislen
Kao vetar u suvoj travi
Ili stope pacova po slomljenom staklu
U našem suvom podrumu

Reč je o jednom od najvećih pesnika XX veka. Kavkaskog porekla, rođen je 1888 u SAD, ali je 1927. postao britanski državljanin. Dobitnik je Nobelove nagrade, Hanzeatske Geteove nagrade (1954), Danteove zlatne medalje (1959). Bio je i književni kritičar i teoretičar.

[Cecara]

Ovo je zaista bilo mnogo lakše.

Thomas Stearns Eliot, The Hollow Men?

[sati]

jeste

i izvinjavam se ako je prethodno pitanje bilo suviše teško.

[Cecara]

Evo jednog lakog pitanja.

U pitanju je irski pisac. Jedno njegovo delo poslužilo je kao osnova za danas veoma poznat mjuzikl.

Pred kraj života, zabrinut za pravopis engleskog jezika, deo svog imetka testamentom je ostavio je za obnovu istog. Trebalo je da novac bude upotrebljen za osmišljavanje fonetskog alfabeta. Spletom okolosti, a i kao što možemo videti, do danas to nije sprovedeno u delo, ali je osmišljen alfabet koji nosi njegovo ime.

Ko je to?

[sati]

Je li Džordž Bernard Šo?

Njegov Pigmalion je prerađen u mjuzikl My Fair Lady.

I evo jedne od njegovih besmrtnih mudrosti:
"Nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da budale, ako se domognu vlasti, kvare vlast."

[Cecara]

Sati, svaka čast.

Pitaj dalje.

[sati]

Hvala Cecara
A jel bih mogao da "delegiram" pravo na postavljanje pitanja
na nekog drugog, pošto mi baš nešto ne idu od ruke...

Evo recimo ko bi živi ovo mogao da pogodi?

Irski pesnik i dramski pisac. Nobelovac.

Molitva za moju kćerku

Opet oluja urla. Napola skriveno,
u zipci, pod zavjesom, čvrsto pokriveno,
spava mi dijete. A zaklona nema,
tek Gregoryjeva šuma i golog brda slika,
ništa da spriječi vihor s Atlantika
što diže stog i krov. I ura cijela,
u hodu i molitvi protekla je tako,
zbog teške sjete što me obuzela.

U hodu i molitvi za to malo čedo, čuo
sam vjetar s mora gdje zavija na kuli i
pod mostom, pa se svija u brijestovima
pod nabujalom vodom. Zamišljajuč u
uzrujanu snu da buduće su godine već
tu: uz mahnit bubanj, evo, stižu hodom
iz ubojite nevinosti mora...

[CHichaGlisha]

mi njemu ličimo na poletarce
sad bi' najradije opsovala () ali on posle neće da se igra





satiiii ... svratiiiii... da ti nešto kažem, evo isključujem ton........... ..........

[Cecara]

Evo recimo ko bi živi ovo mogao da pogodi?

Irski pesnik i dramski pisac. Nobelovac.

Molitva za moju kćerku

Opet oluja urla. Napola skriveno,
u zipci, pod zavjesom, ....

Ko god hoće. Google je sveznajuć. Pitanje i jeste zadato tako da se lako da naći odgovor, pa ko želi da se igra, neće mu ovo predstavljati problem.