Verske sekte
Strana 1 od 10 123 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 145

Tema: Verske sekte

  1. #1

    Verske sekte

    Započeo sam ovu temu, da bi mogli da raspravljamo o raznim verskim sektama, uglavnom hrišćanskim, ali i drugim. Ja ću početi predstavivši jednu od najraširenijih, i najprofitabilnijih sekti, Jehovine Svedoke. Ako neko ima nešto da doda na ovaj članak, da prokomentariše nešto, ili je i sam Jehovin svedok, i želeo bi da opovrgne nešto od tvrdnji u ovom tekstu, neka se slobodno javi. Takođe, ako neko želi da postavi neki tekst, ili zanimljivost o ovoj ili nekoj drugoj sekti, neka to uradi.


    Јеховини сведоци су верска заједница. У неким земљама имају статус правног лица. У свету су познати по својој интерпретацији библије и њеном веома активном пропагирању. Сваке године обележавају Меморијал Исусове смрти. Издају полумесечне и месечне часописе Кула стражара и Пробудите се!. Јеховини сведоци одбијају трансфузију крви, трансплантацију органа као и активну војну службу.

    Историјат „Јеховиних сведока“

    Јеховини сведоци су у савремено доба почели да делују у 1870-им. У почетку су се звали „Истраживачи Библије“ али су 1931. године усвојили име „Јеховини сведоци“.

    „Јехова“ је изворно библијско име монотеистичког Бога. Име „Јеховини сведоци“ представља оне који верују у Јехову, и који живе по Јеховиним начелима изложеним у Библији. Значење свог имена везују за цитат из Старог завета где Бог оне који се труде да живе по његовим мерилима назива својим сведоцима.

    Оснивач Јеховиних сведока је, бивши презвитеријанац Чарлс Тејз Расел. Године 1879., покренуо је полумесечни часопис „Кула стражара као весник присуства Христовог“, који је уређивао до своје смрти 1916. године.

    Учење „Јеховиних сведока“

    Јеховини сведоци верују да је Библија Реч Божја. За њих је од велике важности да се оно што верују темељи на Библији. Јеховини сведоци верују да сва религиозна учења треба подвргнути испитивању кроз Свето писмо како би се видело да ли се слажу с надахнутим Писмом, било да та учења презентују они сами или неко други.

    Сматрају да је њених 66 књига надахнуто и историјски тачно. Оно што се обично зове Нови завет они називају Хришћански грчки списи, а Стари завет зову Хебрејски списи. Ослањају се и на Нови и на Стари завет и схватају их дословно осим ако изрази или контекст очигледно указују да се ради о нечем фигуративном или симболичном.

    Према њиховом разумевању, многа библијска пророчанства су се испунила, друга се сада испуњавају, а даљња тек треба да се испуне.

    Празници

    Они оспоравају и одбацују традиционалне црквене симболе, празнике и обичаје због сумњивог многобожачког порекла. Не славе рођендане, нову годину, државне празнике, ноћ вештица и многе друге међународно општеприхваћене празнике.

    Организација и структура

    Просторија за верске састанке „Јеховиних сведока“ се назива Дворана Краљевства. Верници који тамо одлазе присуствују скупштинама „Јеховиних сведока“ где вођство у поучавању имају старешине. Организација „Јеховиних сведока“ је нарасла на више милиона верника, који су запослени проповедањем у више од 230 земаља, на свим континентима.

    Структура

    Постоји неколико нивоа преко којих се организују активности у више од 236 земаља у којима се оно обавља[тражи се извор]. Глобално надгледање врши Водеће тело, које је смештено у светској централи у Бруклину, у Њујорку.

    Водеће тело је централна група искусних старешина који надгледавају светску скупштину. Водеће тело сваке године у разне области широм света шаље представнике који се састају с представницима подружница у тим областима.

    Дворане Краљевства су обично једноставне грађевине које су изградили чланови добровољци и где се „Јеховини сведоци“ окупљају.

    Локална скупштина има своју Дворану Краљевства и служи као центар за поучавање у тој средини. Подручје за које је задужена свака скупштина подељено је на мање терене. Све скупштине, које броје од неколико па до око 200 верника, имају старешине које обављају разне задатке.

    Већина скупштина Јеховиних сведока има састанке три пута седмично. Већина скупштина одржава састанке у Дворани Краљевства.

    Свака покрајина има око 20 скупштина. Свака покрајина два пута годишње одржава веће скупове.

    Области су подељене на покрајине. Неколико области чине подружницу.

    Постоји преко 100 подружница широм света[тражи се извор]. На тим местима добровољци помажу у штампању и отпремању библијске литературе. Пружа се и упутство за организовање дела проповедања.

    У подружницама постоји Одбор подружнице, који има од три до седам особа и који надгледа дело у земљама које су под надлежношћу те подружнице. Неке подружнице имају и штампарије.

    Земља или подручје које опслужује свака подружница подељено је на области, а области су подељене на покрајине.

    Организација

    По узору на прву хришћанску скупштину,сваки верник, било да служи у светској централи, у подружници или у скупштини, учествује у делу проповедања и лично разговара са другима о Божјем Краљевству.

    У свакој скупштини се налазе старешине, или надгледници. Старешине преузимају вођство у поучавању у скупштини, њима помажу слуге помоћници. Старешине се добровољно брину за духовне потребе скупштине, а могу и пружити утеху и вођство у време невоље.

    Обласни надгледник посећује покрајине у својој области у одређеним временским размацима. Ту је и покрајински надгледник који углавном двапут годишње посећује сваку скупштину у својој покрајини, и помаже верницима да организују и врше проповедање на подручју које је додељено тој скупштини.

    Активности

    Подручје за које је задужена свака скупштина подељено је на мање терене. Ти терени се појединачно дају члановима који настоје да посете сваки дом на свом терену и разговарају с људима о "Божјем Краљевству".

    Извештаји о тим активностима на крају долазе у светску централу, а затим се пише и објављује Годишњак.

    Јеховини сведоци сваке године одржавају и велике скупове или конгресе. У тим приликама многе скупштине се скупљају ради посебног програма библијске поуке. Постоје две врсте конгреса.Онда када се састаје једна покрајина,то јест око двадесет скупштини које су географски близу,зове се покрајински конгрес.То се одржава два пута годишње,обично у јесен и пролеће. Једном годишње одржава се обласни конгрес када се састају неколико покрајина.

    Сличности и разлике са црквеним догмама и јудаизмом

    Јеховини сведоци одбацују црквену догму о Светој Тројици, јер, како они кажу, о њој се не говори у Светом Писму. За Спаситеља, Исуса Христа, кажу да је Син Божији, син оца Јехове, али није Створитељ, већ , како се то у Библији назива,Реч Божија, Божије прво створење. Ово своје име је имао док је живео код свог небеског оца Јехове Бога као духовно створење, пре него што је постао човек. Као човек је распет и сахрањен. Пошто Господ Исус Христос није Бог,већ само човек то ни Његова мати Дјева Марија није Богородица. Свети дух сматрају божјом активном, тј. дјелујућом силом а не духовном особом. Они оспоравају и одбацују и црквене симболе, празнике и обичаје, због свог "многобожачког порекла". У корист овог својег схватања, позивају се на разне енциклопедије, научне изворе, али прије свега на начела из Писма. Свете тајне називају обредима и признају само обред крштења и Господњу вечеру (причешће). На Господњој вечери по њима хлеб и вино се не претварају у право, дословно Тело и Крв Христову, већ стоје као симболи истих. За разлику од адвентиста не деле јела на „чиста“ и „нечиста“, али се уздржавају одкрви.

    Главна тачка њиховог учења јесте "Божје краљевство", односно вера у скори долазак Христовог земаљског хиљадугодишњег царства. По њима вечни живот на небу ће добити само 144.000 праведника који су одабрани, како је то и описано у библијској књизи Откривење. Док адвентисти говоре да ће други долазак Христов бити видљив, Сведоци, уче да ће бити невидљив. Интересантно је запазити да се изворно грчка ријеч у Библији која указује на Христов други долазак,парусиа, дословно преводи са “невидљива присутност” на шта указује библијски контекст.

    Сведоци се са јудејством слажу у томе што одбацују црквену догму о Светој Тројици и што Исуса Христа сматрају човеком а не Богом. Међутим, од јудејства се разликују у томе што признају Исуса Назарећанина за Месију, што одбацују старозаветне празнике са суботом и старозаветни обредни закон, и што слободно спомињу Јеховино име.
    I Dont Believe In God, and I'm proud if it.

  2. #2

    Odgovor: Verske sekte

    Ja sam osobno protiv svake sekte tako da moje mišljenje o Jehovinim svedocima je jako loše i nepodnosim ih organski.
    Ali lepo je da se neko setio da otvori i ovakvu temu jer Srbija je prepuna reznoraznih sekti,i treba i o njima prodiskutovati.
    Znam da nita ne znam...

  3. #3

    Odgovor: Verske sekte

    Meni te sekte ne smetaju. Ne obraćam na njih pažnju.
    Kao što ne primećujem baš ništa od svega onog šta me ne zanima.
    A ima mucho mucho toga.
    Na primer - to neka izvole da rešavaju Crkve.
    Mislim da je to ista "svirka" kao i u politici. Čega sve tu nema da te Bog sačuva.
    Sve su to isti ili slični pistolerosi. I svih mi je pun Sombrero.
    Ipak,
    Pod ovom kapom nebeskom mora da ima i ima mesta za sve.
    Ne možemo "istrebiti" one koji se nama ne dopadaju. Sve dok se nekom drugom dopadaju.
    A kada se nikome ne budu dopadali istrebiće se sami - od sebe. Prosto će izumreti.
    Razlike postoje i moraju da postoje. Svi smo mi različiti, ma koliko nam se činilo da smo slični ili "isti".

    Da nema budala, nikada se ne bi znalo ko je pametan.
    Da nema nevernika, vernici ne bi ni postojali.
    Da nema onih - protiv, ne bi bilo ni onih - za.
    Da nema noći ne bi bilo ni dana..



    Uostalom, Da nema "ružnih" ne bi bilo ni bonito chiquita.
    A ja verujem samo u te bonite chiquite i briga me za sve ostalo a najviše za sekte.

  4. #4

    Odgovor: Verske sekte

    Šteta što ljudi ne vide ovaj problem. Čuje se povremeno nešto na te veu al' ništa da neko učini protiv toga. Mislim, dovode ljude u zabludu, kradu im novce, a i da ne pričam šta neke satanističke sekte rade. Znam jenog dečka(17 god.) kome je jedna sekta upropastila život. Kao, nekki satanisti. Navukli čoveka na drogu, i sva ta sranja, a on bio u toj sekti, samo zato što je injegova devojka bila u njoj. Odviko se on nekako od droge, i raskrstio s tim budalama, al' su ga pola godine pošto je izšao iz sekte, proganjali - dolazili mu kući, pretili i sve to. Prijavio je on policiji, al' policija ništa, kao ‚‚Neće oni nikog ubiti, to su samo neki zaluđeni klinci...‚‚ i tako to. Ni policija to ne vidi kao pravi problem.

    A kad su ti ‚‚klinci‚‚ iz sekte, oskrnavili neke grobove, opet niko ništa nije uradio - popravili štetu na groblju, i puj pike ne važi. Kako sam čuo od mog druga koji je bio u toj sekti, i koga sam već pomenuo, ti satanisti, sve deca nekih lokalnih budža. Ne znaju šta će od sebe, pa ajd malo da obožavamo đavola. I zato niko ništa ne preduzima.

    I još nešto Muchomachor, slažem se s tobom, ali šta ako neko koga ti poznaješ i voliš uđe u neku sektu, i njemu ta sekta upropasti život. Da li će te onda biti tvoj problem? Da li ćeš onda obratiti pažnju? Cenim tvoj humor, ali ovo nije tema za šalu. Većina ljudi se ponaša tako kao ti ‚‚Nije moj problem‚‚ ‚‚Baš me briga‚‚ a kad njihova deca uđu u sekte, i počnu da trabunjaju nešto, skrnave grobove, i drogiraju se onda bude ‚‚Otkud to?‚‚ i zato treba obratiti pažnju. I slažem se da ne možemo istrebiti sve koji su drugačijeg uverenja, al one koji nameravaju da varaju druge, navlače ih na narkotike, uzimaju im pare, skrnave grobove, i nedaj bože ubijaju, treba makar zatvoriti. Il u zatvor, il u mentalnu ustanovu, kako koga.
    I Dont Believe In God, and I'm proud if it.

  5. #5

    Odgovor: Verske sekte

    Naravno, čoveka dotiče i boli samo ono što ga se lično tiče i što lično njega zaboli.
    Tebe je ošinulo to u vezi sa životom tvoga druga, zato reaguješ burno. Razumem.
    Ali mene iskreno i dalje ne uznemirava, bar ne ni malo više od hiljadu drugih alarmantnih stvari u mom/tvom/našem zajedničkom okruženju.
    Toliko toga ima, da bi mi - kada bih ti počeo nabrajati trebalo bar nekoliko sati,
    a ja na to ne želim da trošim svoje dragocene sate.

    Oni postoje pa postoje, hteli mi to ili ne.
    I uzimaju svoj danak.
    Sigurno ih se ne sme potceniti, ali
    ne mislim da su ni jedino ni najveće zlo koje nas vreba. Iz tame. Iz prikrajka.
    Ima većih. Mnogo. Na dnevnom svetlu. U foteljama. Pod svetlima reflektora. Pred kamerama i blicevima fotoaparata.

    I ne želim dalje ni stopu da ulazim u razglabanje o tome. Mogao bih da pogazim sebi datu reč. A to neću.
    Razmisli sam, ako oni opstaju tolike godine uz skute Crkvi i na pragovima svih državnih institucija odgovornih za red,
    KO smo onda ti i ja ? i koje su naše mogućnosti? da to kolo okrenemo da se vrti u drugom pravcu, ili da ga zaustavimo.
    Što pre to shvatiš, nećeš manje brinuti - ali ćeš se sigurno manje "trošiti".
    I sporije potrošiti.
    A ja ću i dalje gledati na sve to na "komičan" način,
    s'tim što moj stav po tom pitanju ne prati osmeh ili smeh,
    - već gnušanje, prezir i sarkazam. Prema onima koji MOGU i MORAJU a NE reaguju.
    Da nije strašno, bilo bi mnogo smešno.
    A toliko je strašno da od toga boli glava.
    I što je najgore, za tu vrstu glavobolje leka nema.

    Grešiš ako misliš da to niko ne vidi i ne primećuje, samo..
    svakom je od svega toga nešto puno,
    a meni kao što već rekoh - SOMBREROO !

    Drago će mi biti ako si me sada bolje shvatio.

    I razumeo.

  6. #6

    Odgovor: Verske sekte

    Razumem te. Oni koji žele nešto da promene (ti, ja...), nisu u stanju, a oni koji mogu, ne žele, jer to njima odgovara. Ljudi jesu u suštini samoživa, i sebična bića, i malo se brinu za druge. Nije ih briga za nešto, sve dok to njih ne strefi.

    Zjnam da nisu sekte jedina opasnost. I da opasnosti ima nebrojeno, počevši od mas media, preko terorističkih organizacija, određenih političara, i mnogo drugih, sitnih, ali ne manjih opasnosti. Ja ne mogu ništa da promenim, mogu samo da izrazim svoje mišljenje. Kao i ostali na ovom forumu. Znam ja odavno da ne mogu ništa da promenim. Ali me to neće sprečiti da makar pokušam. Nada umire poslednja.



    Kakvu si to reč dao sebi? Od svega što si rekao, samo to nisam ptpuno razumeo.
    I Dont Believe In God, and I'm proud if it.

  7. #7

    Odgovor: Verske sekte

    Reč da neću VIŠE ni po koju cenu "padati u vatru" i u te nikud vodeće i bezizlazne lavirinte.
    Imam dovoljno "džakova" na leđima i bez tog "pridržavanja nebesa" (grčka mitologija),
    Šta kažem?
    Kažem da me je dovoljno "koštalo" doskorašnje "padanje" u slične kazane,
    i živaca i zdravlja i vremena i novaca..
    Rezultat: reč - da se na toj vatri ovaj muchamachoR više neće peći.

    Ipak sam ja - samo jedan ne baš običan machak
    a ti - samo jedan ne baš običan dečak.

    Na žalost, obojica podjednako utopisti.
    Gde ja izađoh ti si ušao. Tako je zadovoljen uslov-uvek podjednak broj na obe strane, zarad ravnoteže.
    A sada te stvarno napuštam,
    idem da se asociram.

  8. #8

    Odgovor: Verske sekte

    Pozdrav, i svako dobro Muchomachor vidim da si dobar čovek.....mislim mačor.

    Ja sam prevashodno postavio ovu temnu da bi ljudi koji imaju neke informacije o sektama, i opasnostima koje od njih vrebaju, postavili to ovde, i tako upozorili druge, i sprečili ih da naprave grešku, koja bi mogla da im uništi život. Bolje sprečiti nego lečiti. Dakle, ima još neko nešto da kaže?
    I Dont Believe In God, and I'm proud if it.

  9. #9

    Odgovor: Verske sekte

    Citat The Gunslinger kaže: Pogledaj poruku
    Pozdrav, i svako dobro Muchomachor vidim da si dobar čovek.....mislim mačor.

    Ja sam prevashodno postavio ovu temnu da bi ljudi koji imaju neke informacije o sektama, i opasnostima koje od njih vrebaju, postavili to ovde, i tako upozorili druge, i sprečili ih da naprave grešku, koja bi mogla da im uništi život. Bolje sprečiti nego lečiti. Dakle, ima još neko nešto da kaže?
    Ti si postavio dobru temu,i moram ti priznati za svoje godine jako dobro rasuđuješ i uviđaš neke stvari koje verovatno većina tvojih vršnjake ne vidi.
    A informacije i opasnosti koje vrebaju od pojedinih sekti...to ti srećo niko ovde neće reći,jer to nije njihov cilj,cilj je da ih se pridobije sve više,i zato su sve sekte obučene u lepu istinu,u koju neki da a neki ne poveruju u zavisnosti šta se nudi.
    Po meni primena male količine zdravog razuma u konbinaciji sa iskrenom procenom sopstvenih sposobnosti neće dovesti bilo koju osobu da se upusti u neku sektu....pogotovo ne u sotonističku
    Znam da nita ne znam...

  10. #10

    Odgovor: Verske sekte

    Citat Apolonija kaže: Pogledaj poruku
    Ti si postavio dobru temu,i moram ti priznati za svoje godine jako dobro rasuđuješ i uviđaš neke stvari koje verovatno većina tvojih vršnjake ne vidi.
    A informacije i opasnosti koje vrebaju od pojedinih sekti...to ti srećo niko ovde neće reći,jer to nije njihov cilj,cilj je da ih se pridobije sve više,i zato su sve sekte obučene u lepu istinu,u koju neki da a neki ne poveruju u zavisnosti šta se nudi.
    Po meni primena male količine zdravog razuma u konbinaciji sa iskrenom procenom sopstvenih sposobnosti neće dovesti bilo koju osobu da se upusti u neku sektu....pogotovo ne u sotonističku
    Pa, i ne očekujem da mi neka sekta kaže svoj pravi cilj, jer znam da im to nije cilj. MIslim, da oni odmah kažu ljudima šta stvarno žele, da li bi pridobili i jednog vernika. Mislio bih da bi neko ko je imao iskustva sa sektama mogao da kaže nešto o tome, ili, ako je neko iz njihove okoline imao iskustva sa sektama.
    I Dont Believe In God, and I'm proud if it.

  11. #11

    Odgovor: Verske sekte

    Ne znam nikoga ,ali evo ovo sam našla na netu,pa pogledaj.
    Sramota za ljudski intelekt!
    Ovde govori bivši sotonist.

    http://dnevnik.hr/vijesti/hrvatska/b...macju-krv.html
    Znam da nita ne znam...

  12. #12

    Odgovor: Verske sekte

    Odvratno i bolesno, al sam takve stvari čuo već hiljadu puta. Ima mnogo satanističkih sekti u današnje vreme, a i jedna jedina je mnogo. Pili mačju krv.... to je odvratno. A o rušenju grobova i zabijanju krstova naopako, da i ne pričam. J jesam ateista, ali makar imam poštovanja prema mrtvima, i onima koji ih žale. Tužno je kako inteligentni ljudi upadaju u ovako debilne sekte.
    I Dont Believe In God, and I'm proud if it.

  13. #13

    Odgovor: Verske sekte

    cinjenica je da verskih sekti ima , o nekima se zna puno o nekima malo,al da su problem u nasem drustvu jesu...napomenucu samo da jehovini svedoci nadiru na vrata i uznemiravaju stanovnistvo vrbujuci ih da prisupe njihovoj ...dele kojekakve knjizice i pozivnice za njihova okupljanja...misle da mogu sa svojim smeskom i pricom da nas pridobiju da se okrenemo od svoje crkve i svog verovanja...necu ni da spominjem one satanisticke sekte...neko bi trebao da se pobrine oko toga...toliko smo mala zemlja a toliko sekti imamo...
    sreca je kada pored sebe imas voljene osobe

  14. #14

    Odgovor: Verske sekte

    “Чувајте се лажних пророка
    који вам долазе у оделу овчијем,
    а изнутра су вуци грабљиви”
    (Мат. 7, 15)

    Сведоци смо свакодневно велике пропаганде разних протестантских, источњачких и сатанистичких секти, која се врши на нас. На улицама српских градова, а у последње време чак и по селима, све се чешће срећу људи који деле некакву литературу и проповедају Србима о неким новим спаситељима света и човечанства. У штампи, на радио емисијама и на телевизији континуирано се појављују разни врачари, лажни пророци и пророчице и тзв. екстрасенси (“биоенергетичари” и “исцелитељи”). Србија као да је постала Мека за деловање секти.

    Реч секта долази од латинске речи sequi што значи следовати, пратити нечија начела. У Хришћанству ова реч је добила негативно значење и означава све верске организације, које немају ни једно својство Христове Цркве и које својим искривљеним тумачењем Светог Писма и непризнавања Светог Предања, свештене историјске и земаљске Цркве Христове имају за циљ да разбију јединство Цркве. Секташтво није само теолошка доктринарна заблуда, која обично настаје из незнања и недовољне обавештености, секташтво је јерес. Јеретик својим упорним изопачавањем и порицањем основних истина Христове науке, тобоже у име Светог Писма и на основу Светог Писма, чини грех против вере и Цркве Христове, а самим тим и грех против Христа. Зашто?

    Да би одговорили на ово врло значајно питање, морамо прво да разјаснимо шта значи реч “црква” у српском језику. Она нема само значење буквално преведене грчке речи “кириакон” – Господњи дом или зграда у којој се врши богослужење. Занчење речи “црква” најбоље је изражена у грчкој речи “еклисија” која у најширем смислу речи значи скуп, заједница, а у нашем случају значи не било каква религиозна заједница, већ хришћанска религиозна заједница. Тако, кад год се каже реч Црква у њеном правом значењу увек се мисли на Цркву Христову, тј. на заједницу слободних личности које верују у Христа Спаситеља рода људскога и које су сједињене у Њему као једној глави својој (Митр. Московски Макарије). Зато Св. ап. Павле када говори о избављењу рода људскога у Христу каже да је то израз Божије благонаклоности и воље: “За остварење пуноће времена, да се све састави у Христу, оно што је на небу и оно што је на земљи у Њему”. (Еф. 1, 10). Овим речима апостол Павле жели да каже да је Црква Христова Божанска установа коју је основао сам Господ Исус Христос. Њу не сачињавају само живи људи на земљи него и анђели небески и душе оних покојника који су по речима Св. ап. Павла добар рат ратовали, трку завршили, веру одржали (2. Тим. 4, 7). А обе те Цркве и невидљива небеска и видљива земаљска сачињавају једно исто светотаинствено тело којем је глава Господ Исус Христос по речима Св. Писма: “Христос је глава Цркви”. (Еф. 5, 23).

    Управо то јединство земаљске и небеске Цркве у Христу чини да Црква није само видљива заједница већ је Она један мистични организам који је тајанственим, али стварним везама нераздвојно везан за Христа. А сам Спаситељ се о овом јединству, невидљивој вези са својим верницима, тј. својом Црквом најбоље изразио када је говорио о Јудејима, о неопходности причешћа за спасење: “Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човечијег и не пијете крви његове, немате живота у себи. Који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему”. (Јн. 6; 53, 56). Дакле причешће је у једном тајанственом смислу право тело и права крв Христова и представља ту нераскидиву везу између Цркве и Христа. Тамо где нема тела и крви Христове нема ни Христа ни Његове Цркве. Зато свака она верска заједница која нема историјску везу са Христом и апостолима, ако нема праве Свете евхаристије тј. правог тела и крви Христове и ако оспорава основне истине Христове науке не може бити Црква, то је секта. Осим тога и Св. Писмо изричито тврди да нико од људи не може основати Цркву: “Јер темеља другога нико не може поставити осим постојећег, који је Исус Христос”. (1. Кор. 3, 11).

    “Јер нема другог Имена под небом даног људима, којим бисмо се могли спасити”. (Дел. ап. 4,12).

    Међутим, и поред свега реченог многи секташи своје заједнице називају Црквом, али то је онда само празан и узурпиран назив, а не истинита Црква. Секте су у ствари унутрашњи противници Цркве, јер поричу Црквену веру, Црквену организацију и Црквену јерархију, а секташтво није само верска заблуда него грех против Цркве Божије. То је грех растурања Цркве Божије, а самим тим и грех против Христа, јер је Црква – Христова заједница, тело Христово, а не само људска установа. Зато Христос гонитељу Хришћана Савлу пред Дамаском није рекао Савле зашто гониш моју Цркву већ: “Савле, Савле, зашто ме гониш?” (Дел. ап. 9, 4). Овде треба још рећи да је свака секта равна отпадањи од Христа по речима еванђелисте Луке: “Ко вас слуша мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче: а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао”. (Лк. 10, 16). Тако отпадник, тј. онај јеретик који одбацује Христа и престане да верује у Њега као Сина Божијег, искупитеља и Спаситеља рода људског, који одбаци веру у Његово Божанство и у Свету Тројицу сам себе одваја од Христа и Цркве Његове. Он је отпадник (апостата), а отпадништво (апостасија) је најтежи грех против вере. Осим тога, када човек паднувши у јерес сам себе искључи из Цркве, тада га одбацује и невидљиви суд Божији, а такође га и Црквена јерархија видљивим актом искључује из своје заједнице. Тако одпадник тројаким начином престаје да буде члан Цркве.

    Јер, Христос је рекао: “Ја сам пут и истина и живот” (Јн. 14, 6) и “Ко у мени не остане, избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће се, и у огањ бацити, и спалити” (Јн. 15, 6). Овим речима еванђелист Јован жели да каже да као што се лоза кад се одвоји од чокота суши, сече, скупља и у огањ баца, тако исто бива и са човеком који отпадне од Христа.
    Jасно је да јеретици као и отпадници увек сами себе својевољно одлучују од Цркве упорним остајањем при свом погрешном учењу. Црква иако у свом Црквеном праву поседује правила по којима се такви јеретици одлучују тј. лишавају заједнице са Црквом она их увек користи у крајњем случају, после примењеног низа средстава да се преступник поправи. Она прво увек молитвено позива грешника на дубоко и искрено покајање, јер и сам Господ Исус Христос док је био на земљи није никога одбацио, стрпљиво је чекао свачије покајање. На приговоре фарисеја зашто се дружи са цариницима и грешницима Он је одговарао: “Не требају здрави лекара него болесни. Јер нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање” (Мт. 9, 12 – 13).

    Црква дакле у крајњем случају непокајања изриче казну одлучења, јер је и сам Господ положио темељ одлучењу у својој Цркви и уопште дао Цркви власт суђења када је казао: “Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша и Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник” (Мт. 18, 17). Међутим, Црква се и тада усрдно моли за одлучене и чека њихов повратак и покајање, јер у опште казна у Црквеном праву има лековит значај, представља средство за оздрављење, које произилази из задатка саме Цркве – брига за спасење свих.
    Историјски гледано секте се појављују врло рано, већ у апостолско време. О томе нам сведочи и Св. ап. Петар у својој посланици: “А било је и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унијети јереси погибли и одрицаће се Господа који их искупи и довешће себи наглу погибао. И многи ће поћи за њиховим нечистотама, због којих ће похулити на Пут истине” (2. Петр. 2, 1 – 2). Такође о појави секти још у апостолско доба говори Св. ап. Павле у својим посланицама Коринћанима и Солуњанима када верне опомиње да их не збуњују разни лажни учитељи; а и многа друга места у Св. Писму говоре о овом проблему. Тако, говори се о појави Симона Врача (Дел. ап. 8, 9), о појави секте Николаита (Откр. 2, 15), о сектама које су тврдиле да је Христос већ дошао по други пут као и данашњи Јеховини сведоци (2. Тим. 2, 16 – 18 )! Поред ових неколико поменутих секти из најранијег доба Цркве било је још и разних гностичких секти, а све оне заједно сведоче да се Црква већ од свог постанка борила са сектама и јересима.

    Но, иако су секташи и узрочници секташтва били стално присутни у историји Цркве, период реформације, који је започео у XVI веку, био је изузетно “богат” сектама и јересима. Из тог доба и из тог извора потекле су многе секте и јереси. Неке од њих су ишчезле, а неке су се задржале и до данас или у истом виду или нешто промењене или преображене. Реформација је била, а и данас јесте идејни извор и некадашњег и савременог секташтва. Зашто и о чему се заправо ради?

    Наиме, када је почетком XVI века, тачније 1517. год. проф. Теологије на Универзитету у Витенбергу др. Мартин Лутер јавно устао против разних новотарија у Римокатоличкој Цркви и ауторитета папства уопште, започео је процес реформације. Он је првенствено био уперен против Римокатоличке Цркве и врло брзо је као каква епидемија захватио читаву Европу. Енглеска, а нарочито Немачка претрпела је страхоте тридесетогодишњег верског рата између римокатолика и протестаната међусобно, јер су се већ на самом почетку реформаторског, протестантског покрета појавила разна учења. Ни Лутер ни његови следбеници Калвин, Цвингли и енглески краљ Хенрих VIII нису више имали власт ни могућности да одреде границу докле се сме ићи са реформацијом Римокатоличке Цркве. Тако се појавио велики број секти у крилу протестантства већ на почетку покрета реформације, а у XIX и XX веку настаје његово нагло дробљење.

    Вероватно да вође овог покрета нису желеле да до тога дође, али су сигурно били посредни изазивачи те расцепканости, јер су дали идејни и психолошки основ за то. Наиме, Лутер је тврдио да се човек пред Богом оправдава само вером у Христа без добрих дела. Да би поткрепио ово своје тврђење, Лутер је приликом превођења Св. Писма на немачки језик у посланици Римљанима, у трећој глави у 28 стиху додао реч САМО. У нашем синодском преводу на том месту пише: “Мислимо дакле да ће се човјек оправдати вером без дјела закона” (Рим. 3, 28 ), а у Лутеровом “само” вером без дјела закона. Тако је испало да ово место у Св. Писму потврђује Лутеров став да се човек оправдава само вером што у ствари није тачно. Св. ап. Павле у посланици Римљанима овом реченицом желео је заправо да каже да Закон који је био дат само Јеврејима није више средство спасења. Сједињењем Божанске праведности са људском природом Исуса Христа дата је праведност Божија целом човечанству и Јеврејима и многобошцима. Сада је делотворна вера, а не Закон средство којим се човек оправдава у Христу. Оваквим поступком Лутер је дао библијско поткрепљење које је већ било не само психолошки основ за моралну лењост и опуштеност већ и идеалан основ за секташење. Јер када неко уобрази да је “поверовао у Реч Божију” онда је он убеђен да је “спасен” само кроз своју нову веру. Исто тако зачетници протестантизма сматрали су да је само текст Св. Писма једини извор вере и мерило истинитости и да свако може да га чита и тумачи без обзира на ауторитет Цркве, јер ће сам Дух Свети протумачити и учинити јасним његов смисао. Последица оваквог става је наравно неминован распад протестантизма на секте, јер свака секта по овоме може себе да сматра једино исправном. Најзад да споменемо још један допринос протестантизма развоју и појави секташтва. То је протестантски рационализам који је почео просто са обожавањем Библије, а касније се претворио у такву радикалну критику; Библије која је протестантске теологе водила у одбацивање саме Библије као Божанске књиге.

    На основу тих протестантских начела свака секта је сада доносила своје специфичне ставове о Св. Писму, Св. Предању, Св. Тројици, Господу Исусу Христу и о свим осталим учењима Христове Цркве желећи тиме да оспори истинитост Црквеног вероучења. Реформација неких секти отишла је тако далеко да се и оне саме просто налазе на самој граници јудејства и хришћанства (на пр. Јеховини сведоци).

    Уопште, у историји Цркве од њеног постанка па до данас увек је било разних секти и секташтва. О њима је и сам Спаситељ изрекао неколико пророчанстава: “Јер ће моноги доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити” (Мат. 24, 5). “И изаћи ће многи лажни пророци и превариће многе.” (Мт. 24, 11).

    Овде би смо могли сада да запитамо: зар није Христос могао да учини тако да људи од Цркве не отпадају? Наравно да је могао својом Божанском моћи. Но ипак то није учинио зато што Бог воли да човек буде слободно биће тј. личност и да се за Њега и Његову Цркву одлучи по слободној вољи, а не по морању било физичком било чудесном. А за позитивну одлуку дао је довољно доказа о својој Цркви да је истинска и права. Пре свега, Христова Црква није скорашња творевина, она постоји већ скоро две хиљаде година и надживела је многа силна царства, а осим тога стално је присутно живо и очигледно деловање Божије благодати кроз њено богослужење, Св. Тајне и обреде (богојављенска водица, Св. причешће, молитве и др.). Зато бити члан православне – праве Цркве представља велику милост Божију и срећу. Она својом истином, својим православљем које је сачувано и запечаћено крвљу апостола, мученика и свих светих превазилази све неправославне, ткз. Цркве и исправним путем води ка спасењу. Зато Св. Јован Златоусти саветује: “Не удаљавај се од Цркве, зато што нема ничег јачег од Цркве. Твоја нада је Црква, твоје спасење је Црква, твоје уточиште је Црква. Она је виша од неба, шира од земље. Она никада не стари, него увек цвета.” А појава секти и јереси нека не збуњује и заводи верне хришћане. Секте ће увек постојати јер је човек по природи и ограниченог знања и грехољубивих склоности, а ђаво је лукав и жели да Цркву разори. То наравно никада неће моћи да учини, јер је то и сам Спаситељ обећао у разговору са Св. ап. Петром: “А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју и врата паклена неће је надвладати” (Мт. 16, 18 ). То значи да су врата пакла – разне секте, врачари, гатари, звездочитачи и екста сенси немоћни пред именом Господа Исуса Христа.

    Ово зло семе посејано је на жалост и по српском народу. Иако је и на овим нашим просторима секти увек било о чему нам сведочи и друга беседа Св. Саве на сабору у Жичи, секташтво је међу Србима појава релативно новијег датума. Прва протестантска секта међу Србима појавила се у другој половини 19-тог века и били су то Назарени. Они су данас скоро ишчезли, али су зато за последњих 120. год. многе друге секте увезене из иностранства.
    Осим протестантских секти појавиле су се многе источњачке секте, а такође и врло широка и комплексна сатанска делатност. Разни источњачки покрети и окултистичке групе су такође на нашу несрећу врло широко распрострањене. Од њих се посебно издвајају: Покрет за свесност Кришне, Трансцедетална медитација, Ордо темпли оријентис, Отворени сатанисти, Розенкројцери, Осо ракснес, Њу ејџ, Саи Бабин покрет, Бела гностичка црква, Удружење парапсихолога “Никола Тесла”, Антропозофи и Теозофи, а и многе мање групе које свакодневно ничу и крију своја пребивалишта и места састајања. Свим овим демонослужитељкама обавезно треба придодати све лажне пророке, видовњаке, биоенергетичаре и нарочито астрологе који су у последње време постали изузетно популарни и код нас. Њиховој популарности и ширењу доста кумују и мас – медији јер, свакоднево на ТВ, радио и у штампи објављују њихова “откровења” и тако утичу на формирање јавног мњења просечних верски необразованих лица, а могу да обману и делимично уцрковљене вернике. Узроци тако наглог развоја секти код нас су вишеструки. Иако сваки секташ посебно може да има своје личне разлоге због којих је отишао у ову или ону секту постоје и извесни општи разлози. Неки од њих су: масовна обезбоженост српског народа, непознавање сопствене вере и културе, непосећивање Цркве и непричешћивање. Атеизам је за последњих 50. год. узео и још увек узима велики данак. Пола века веронаука је избачена из школа, а безбожни мас – медији непрестано су вршили антипропаганду православне вере, Српске Православне Цркве, свештенства и хришћанског живота и морала. Многе генерације су одвојене од Цркве и обезбожене. Понуђена им је слобода без Бога која заправо није слобода већ ништавило. Људска личност је потиснута и човек у овом отуђеном свету постао је само корисни “објекат”. Зато данас многим генерацијама прошлост изгледа неважна, садашњица неподношљива и суморна, а будућност неизвесна и тешка.

    Духовно умртвљени и малаксали не осећају никакву ни сигурност, ни топлину, ни извесност. Међутим, с обзиром да је Бог створио човека по свом лику и подобију, он нормално у себи има порив ка вечном животу и зато када остане без Истине, он је изгубљен, он непрестано трага за њом. Трага за личним идентитетом који вечно може да постоји једино у Богу. Бог је љубав и човек када се нађе изван те заједнице љубави са Богом он губи своју једину праву слободу, његова личност умире, губи своју јединственост и своди се на ниво апсолутне анонимности. Човек постаје само тачка или у најбољем случају цифра на компјутерској листи. Тако изгубљени и унесрећени људи лутају као овце без пастира и лако постају плен вукова секташа, који радо нуде неку заједницу у којој ће човек наводно добити неко разумевање, заштиту и утеху. У суштини све је то само привид испод кога се крије непријатељ рода људског – сатана.

    А за све оне несрећне Србе који су заборавили да је Православље увело српски народ у историју и дало им културу и нови дух који чезне за слободом и савршеном личношћу, одрицање од Православне вере значи напуштање своје историје и одрицање од своје душе. Зато наш велики исповедник Православља владика Николај Велимировић поручује свима нама: “Православље је нешто природно за све нас Балканце уопште, а за Србе посебице”. (“Шта је природно за нас” – Сабрана дела, књ. 9, стр. 764).


  15. #15

    Odgovor: Verske sekte

    Zar hrišćanstvo danas nije najveća sekta sa najvećim brojem vernika?...
    Znam da nita ne znam...

Strana 1 od 10 123 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Verske zajednice i politika
    Autor Lady S u forumu Politika
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 27.03.2009, 15:47

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •