Matica srpska
Prikaz rezultata 1 do 8 od ukupno 8
  1. #1

    Matica srpska

    Историјат Матице српске

    Kада се, крајем 1824. појавио први број часописа Сербска летопис („за год. 1825. перва частица”) био је једино српско гласило. Већ првим бројем уредник Георгије Магарашевић и његови помагачи, познати научник, слависта Павел Јозеф Шафарик, песник Лукијан Мушицки, правник Јован Хаџић, потврђују српску и свесловенску оријентацију и остварују часопис завидне интелектуалне вредности и разнородности. Од почетка одлично вођен, тај часопис излази до данас, с прекидима 1835/6. када је Матичин рад био угашен, 1848/9. због ратног стања, за време Првог светског рата, када је свако српско обележје у Аустрији било забрањено и у време Другог светског рата, када је Матица своју активност угасила да не би била присиљена на колаборацију с окупатором.

    Програмски гледано, Летопис је пролазио кроз разне периоде од чисто научног до чисто књижевног часописа какав је данас. Међу тридесетак његових уредника били су високо истакнути публицисти, писци, научници, јавни радници као што су Јован Хаџић, Теодор Павловић, Јован Суботић, Јаков Игњатовић, Јован Ђорђевић, Антоније Хаџић, Јован Бошковић, Тихомир Остојић, Васа Стајић, Никола Милутиновић, Живан Милисавац, Младен Лесковац, Бошко Петровић, Александар Тишма. Међу сараднике Летописа уврстили су се скоро сви водећи писци наше књижевности заједно са стотинама оних чија имена су остала у историји наше културе и науке, но на мање високим местима.

    Танак слој тадашње читалачке публике није могао да одржи часопис тако озбиљно и амбициозно заснован. Издавач Константин Каулици запао је у материјалне тешкоће које су запретиле гашењем Летописа. У помоћ су прискочили грађани Пеште и Будима, где је тада било снажно средиште и материјалне и духовне снаге српског народа, а где су, крајем 1825, ударени темељи Академије наука, националне институције Мађара, што је могао да буде и углед и изазов за Србе. Свесни „да је Летопис у сваком смислу за сав србскиј род и за сав славенскиј народ важан и полезан” састају се њих седморица 24. јануара (5. фебруара) 1826. у кући трговца Јована Деметровића, родом из Далмације, најстаријег по годинама (47) и одлучују да преузму Летопис. Следећим даном датирано је Објављеније на Летопис србски за годину 1826. који ће се штампати старањем ових родољубивих љубитеља српске књижевности. На састанку од 31. I/12. II одлучили су да формирају друштво. Већ 2/14. II Јован Хаџић им је прочитао концепт правила и договорили су се да тај Основ, начисто преписан, потпишу за два дана и положе чланске улоге. То су учинили 4/16. фебруара 1826. трговци Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, који је покренуо акцију, Петар Рајић, Андрија Розмировић, Георгије Станковић и адвокат Јован Хаџић, који ће бити први председник. Потписали су се укруг, да нико не буде ни први ни последњи, изјављујући: „Ми доле потписани добровољно се слажемо и установљавамо једно Дружество као једно тело које равним (истим) и једним јединим духом за ползу (корист) и славу народну дише. Повод к заведенију овога Дружества јесте једина љубов и ревност (старање) к обштему благу, а намереније јест распрострањеније књижества и просвештенија народа србског, то јест, да се књиге рукописне на свет издају и распрострањавају и то сад, и одсад, без престанка за свагда.”


    Oвде - тако, а не иначе - ОСНОВ И ПОДПИСИ ПРИЛОЖНИКА М.С



    Иако су сви били становници Пеште и Будима, само један од њих, Бозитовац, рођен је у главном граду Угарске. Остали су завичајем из разних крајева где Срби живе - Деметровић из Далмације, Миловук из Трпиње код Вуковара, Хаџић из Сомбора у Бачкој, Розмировић из Карловаца Сремских, Станковић из Вршца, Рајић из Ковачице у Банату. У следећем седмочланом кругу су архимандрит манастира Крупе Герасим Зелић рођен у Жегару у Далмацији, двојица Бечлија, по један Новосађанин, Темишварац, Бајац, Осјечанин. У трећој седморци, учлањеној августа 1826, била су и двојица из тек ослобођене Србије. Нико мање до Обреновићи, Јеврем и кнез Милош. Та географска дисперзија чланова показује да није реч о уској, локалној, већ о општесрпској институцији.

    Кнез Милош може се сматрати и првим добротвором јер је уплатио петоструко већи улог од осталих. Генијални државник и политички стратег одмах је схватио да је друштво које оснивају Срби у Угарској општесрпско јер су му чланови са разних страна где Срби живе, па је оно стога потенцијални кохезиони фактор нације, у културном смислу, а можда и више од тога. Он остаје члан Матице доживотно, па и активно, чак и после уписа у Матицу кнеза Александра Карађорђевића који га је сменио на власти у Србији. Два кнеза из две закрвљене династије у истој Матици, а подједнаки у третману без обзира на актуелну моћ, симболизују њена настојања да културним делатностима маргинализује политичке сукобе унутар Српства. Године 1845. у Матицу се уписао Његош, чиме се и династија Петровића нашла у заједничком колу.

    Чим је имала чиме да се похвали, Матица успоставља 1830. прве своје спољне институционалне везе: са Народним музејем у Пешти (14. I), Царском библиотеком у Бечу (10. III), Библиотеком у Прагу (9. V) и Императорском академијом наука у Петрограду (8. XI), шаљући им двадесетак дотадашњих томова Летописа и пет књига свога издавачког програма. Узвратила је Руска академија пробраном библиотеком од четрдесетак својих актуелних и веома вредних књига.

    Унапређењу Матичине делатности много је допринео Теодор Павловић, уредник Летописа од 1832. и први формално изабрани секретар Матице српске (1837-1854). Жељом да од Матице начини јаку и угледну националну установу, он привлачи у њу прваке нашег грађанства, па и племства. Први у импозантном низу од око деведесет добротвора и задужбинара који ће уследити после кнеза Милоша и првог Текелијиног дара 1833. био је Јован Нако, велепоседник и племић с предикатом Великосентмиклушки. Он оснива фонд „за популарисање српске књижевности” подаривши 1837. пет хиљада сребрних форината.

    Годину дана после Накиног дара, почиње права Текелијина ера Матице српске. Овај велики племић, царски саветник, с предикатом од Визеша и Кевермеша, „из једне једине љубови миломе ми роду”, основао је знаменити Текелијанум. На седници Матице српске 21. августа 1838, ту кућу у којој се седница држала, председавајући Сава Текелија предаје под надзор Матице за сврхе ђачког дома, али и за потребе Матичиног рада. У дом је одмах примљено 12 питомаца, а тај број је касније умножен на 20 једновремених корисника дома. Текелијанум је постао стециште младих интелектуалних снага, заједно са Матицом центар важних културних акција.

    Матичина метода националног окупљања осведочила се као изузетно ефикасна, тако да она постаје парадигматична за слична удружења других словенских народа. Чеси су основали своју Матицу већ 1. јануара 1831, у Загребу је основана 1842. Матица илирска која ће се после 1874. звати Матица хрватска, Матица лужичкосрпска основана је 1847. у Будишину (Баутзен), у Љвову се 1848. оснива Матица галичко-руска, Матица моравска зачела се 1849. у Брну, Матица далматинска обједињавајући и православне и католике оснива се у Задру 1862, Матица словачка после дугогодишњих припрема почиње да ради 1863. у Турчанском Светом Мартину. Годину дана касније настала је Матица словеначка у Љубљани, Матица опавска основана је 1876. у Шлезији, у Љвову 1882. настаје Матица пољска.

    Нове развојне подстицаје Матица стиче пресељењем у Нови Сад 1864. године, а убрзо потом почиње да издаје још један часопис, Матицу (1865-1870), којим издваја из Летописа белетристику и омогућује члановима Уједињене омладине српске с обе стране Саве и Дунава да интензивније шире своје књижевне, али и национално-политичке ставове.

    У последњој четвртини XIX века, па све до Првог светског рата развија се у Матици ефикасна просветитељска делатност. Посебно увођење серије од преко 160 „Књига за народ” (1885-1932) које су са Календаром Матице српске биле свима приступачно поучно штиво, па су се шириле и читале у великом броју примерака.

    Крај Првог светског рата ослободио је Матицу туђинских стега, али осиромашену ратним наметима и контрибуцијама, заменом новца и аграрном реформом.

    Уследиће потом дуготрајна осека у раду да би се тек уочи Другог светског рата почеле јављати нове, млађе снаге са жељом за променама.

    После Другог светског рата Матица је постала веома успешна институција највиших интелектуалних слојева (чланови сарадници), а њена делатност усмерена је ка крупним интересима српске културе, нарочито у погледу језика и књижевности, али и у погледу других хуманистичких, па и природних наука.

    За културу у СФРЈ био је прворазредан догађај доношење тзв. Новосадског договора о српскохрватском језику што је резултирало јединственим Правописом и Речником српскохрватског књижевног језика чије је издавање започето као заједнички пројекат Матице српске и Матице хрватске, али је ова друга после другог тома одустала од речника, као и од правописа. Матица српска је довршила речник у шест томова са непромењеном концепцијом. Након распада СФРЈ Матица је објавила нови Правопис српскога језика (1993) и организовала рад на изради једнотомног Речника српскога језика.

    Библиотека Матице српске је најстарија српска библиотека националног значаја. Њени спонтани зачеци сежу до 1826, до првих издања Матице, који се од тада чувају, па и размењују и чине магнетно језгро будуће библиотеке. Од 26. августа 1838. године она није само интерна већ и доступна спољним корисницима.

    Од 1948. Библиотека Матице српске постаје централна библиотека Војводине и почиње да прима обавезни примерак са територије Србије, а од 1965. са територије читаве СФРЈ. Уз свог оснивача, Матицу српску, осамостаљује се као установа 1958, али са тесним функционалним и правно-статусним везама са Матицом, у њеној згради и са њеним именом.

    По броју публикација које чува Библиотека Матице српске је друга библиотека у Савезној Републици Југославије. Има преко 3.000.000 публикација: око трећине тога броја су књиге, остало периодика (близу 30.000 наслова) и посебна библиотечка грађа. Веома је богата збирка рукописних књига (близу 600) почевши од примерака из XIII века. Међу њима се налази добро познати драгоцени Матичин апостол. Штампани фонд обухвата и 16 инкунабула, књига штампаних у XV веку, међу којима је за нашу културу најзначајнији Октоих првогласник, најстарија ћириличка, јужнословенска књига отиснута 1493/94. у штампарији Ђурђа Црнојевића на Цетињу.

    Иницијативом Теодора Павловића зачиње се Српска народна збирка или Музеум у Матици 1847. Године 1947. одлуком тадашње власти Музеум Матице српске послужио је као језгро новоснованог посебног Војвођанског музеја, а пинакотека постаје посебно одељење Матице, да би се 1958. Галерија Матице српске издвојила у данашњу зграду као посебна Матичина установа.

    Данас се број експоната што у сталној поставци, што у депоима Галерије ближи десетој хиљади. Она има углед најдрагоценије збирке српског сликарства и графике XVIII и XIX века.

    Повећан обим издавачке делатности определио је Матицу да 1953. заснује Издавачко предузеће и на њега пренесе издавачку делатност ширег спектра, задржавши у оквирима својих одељења научна и сасвим некомерцијална издања.

    Међу издавачима у земљи Издавачко предузеће Матице српске одликовало се смишљеним програмима неговања савременог домаћег стваралаштва, па су настале колекције „Данас”, „беле књиге” поезије, „беле књиге” књижевне историје, колекција „Српска књижевност у 100 књига” (са Српском књижевном задругом), „Српска књижевна критика” (са Институтом за књижевност), сабрана дела Вељка Петровића, Исидоре Секулић, Јована Јовановића Змаја, Јаше Игњатовића, Лазе Костића. Издавачко предузеће је посебну пажњу поклањало и књижевностима народа с којима Срби живе, па су настале библиотеке „Словеначка књижевност” (30 књига), „Македонска књижевност” (10 књига), „Из књижевности Мађара у Југославији”. Светска књижевност негована је не само појединачним издањима него и колекцијама „Популарни романи”, „Светски писци”, „Античка књижевност”, сабрана дела Емила Золе, Ивана Тургењева, Томаса Мана, Перл Бакове, Ернеста Хемингвеја. Велики успех имала су сабрана дела Зигмунда Фројда и Карла Густава Јунга.



    Матица српска

  2. #2

  3. #3

    Odgovor: Matica srpska

    Поводом 150 година од рођења песника Војислава Илића (1860-1894) Библиотека Матице српске приредила је изложбу у витринама испред Свечане сале Матице српске. Изложба траје од 8. фебруара до 12. марта 2010. године.

    Поставком су обухваћена бројна издања Илићевих песама, као и избор литературе о његовом стваралаштву. У пратећем каталогу изложбе наведени су изводи текстова које су о Илићу и његовој поезији написали песников брат Драгутин Илић и супруга Зорка Илић, као и критичари и писци Љубомир Недић, Милан Савић, Марко Цар, Бранислав Нушић, Јован Дучић, Светислав Стефановић, Јован Скерлић, Тодор Манојловић, Сима Пандуровић, Вељко Петровић, Момчило Настасијевић, Велибор Глигорић, Зоран Мишић, Миодраг Павловић, Милорад Павић, Иван В. Лалић и Љубомир Симовић. Ауторке изложбе и каталога су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер.

    Војислав Илић је рођен 1860. године у Београду у породици песника и политичара Јована Илића чији је дом на Палилули био стециште књижевника и интелектуалаца оног времена. Ометен болешћу и српско-турским ратовима, Војислав је школовање напустио рано и образовао се углавном код домаћих учитеља. Прве песме, у духу Змаја и Јакшића, написао је још као дечак, али је убрзо, захваљујући очевој библиотеци и руским официрима преко којих се упознао с руским језиком и књижевношћу, међу светским класицима пронашао нове поетске узоре. Прву збирку поезије Песме објавио је 1887. године, а другу, под истим називом, две године касније. Сарађивао је с готово свим значајним листовима и часописима свог времена и до смрти (1894) био активан друштвени и политички сатиричар.

    Поезија Војислава Илића је у развоју српског песништва изазвала "праву малу револуцију" (Ј. Скерлић). Подређени лепоти и складу, занатски беспрекорни, "суздржани" и "господствени" (З. Мишић), Илићеви стихови су били или високо цењени или оспоравани због угледања на стране узоре, недостатка осећаја, имагинације и спонтаности. У историји српске књижевности Војислав Илић заузима место међу најзначајнијим песницима 19. века и важи за "далекосежног реформатора српског стиха" (И. В. Лалић), "оснивача српске модерне поезије" (М. Павић) и песника с којим се српско песништво "уздигло на нови културни ступањ" (В. Глигорић).

    izvor: Biblioteka Matice srpske
    Isn't it funny how day by day, nothing changes, but when you look back, everything is different?
    C. S. Lewis

  4. #4

    Odgovor: Matica srpska

    broj članske karte 0001354 biblioteke matice srpske...
    Poruku je izmenio Cecara, 02.03.2010 u 09:26 Razlog: nepotreban komentar
    c'est en faisant n'importe quoi qu'on devient n'importe qui.

  5. #5

    Odgovor: Matica srpska

    Izložba o Antonu Čehovu u Matici srpskoj



    Povodom 150 godina od rođenja ruskog pripovedača i dramskog pisca Antona Pavloviča Čehova (1860-1904) Biblioteka Matice srpske priredila je izložbu koja traje od danas do 16. aprila.

    Postavkom su obuhvaćena mnogobrojna izdanja Čehovljevih pripovedaka i drama, kao i izbor literature o njegovom životu i stvaralaštvu.

    U pratećem katalogu izložbe navedeni su izvodi tekstova koje su o Čehovu napisali Olga L. Kniper, Lav N. Tolstoj, Konstantin S. Stanislavski, Ivan A. Bunjin, Maksim Gorki, Aleksandar I. Kuprin, Vladimir Nabokov, Viktor Šklovski, Tomas Man, Isidora Sekulić, Simo Matavulj, Velibor Gligorić, Jovan Hristić, Zoran Božović, Milosav Babović, Mihajlo Pantić, Nikita Milivojević i Žan Vilar.

    Čehov je rođen 1860. godine u ukrajinskom gradu Taganrogu. Prvu zbirku pripovedaka, "Melpomenine bajke", objavio je 1884. godine, a četiri godine kasnije dodeljena mu je Puškinova nagrada.

    Rano oboleo od tuberkuloze i život je praktično proveo po banjskim lečilištima širom Rusije i Evrope. Umro je 1904. u nemačkom sanatorijumu Badenvajler.

    Čehov se smatra piscem koji je u svom opusu ustanovio gotovo sve oblike modernog kratkog pripovedanja. Napisao je više od 500 humoreski, anegdota, crtica, kratkih priča i novela, lirskih drama i jednočinki, kojima je, kako u izboru i građenju likova, tako i u koncipiranju i tretiranju fabule, napravio veliki zaokret u ruskoj literaturi.

    Njegove pripovetke (Stepa, Čovek u futroli, Dama s kučencetom, Činovnikova smrt, Paviljon br. 6 i dr.) ubrajaju se u sam vrh svetske književnosti, a "Galeb", "Ujka Vanja", "Tri sestre" i "Višnjik" i danas su među najigranijim dramama na svetskim pozornicima.

    rtv
    Isn't it funny how day by day, nothing changes, but when you look back, everything is different?
    C. S. Lewis

  6. #6

    Odgovor: Matica srpska

    O Matici - ali malo drugačije

    Poodavno sam shvatio da klinci znaju gde su picerije i poslastičarnice; oni malčice stariji kafići i diskaći... Za drugo - od trajnijeg značaja baš i nisam siguran.

    Koristeći se privilegovanim položajem dede i pravom da 'davim', posle više muzeja i nekih drugih mesta palo mi je na um da ih odvedem u Maticu.

    Naravno, od ovog poduhvata nisam očekivao ništa više nego da im ime institucije ne ostane nepoznato i da saznajaju da tako nešto postoji i gde je.

    Setio sam se starog poznanika u Matici i dogovorio dolazak, no on je bio sprečen ali ipak nisam odustao.

    Malo su bili zatečeni mojim naumom zaposleni na koje smo naišli, no predusretljivo su nas primili.
    A i ja sam objasnio zašto su tu spomenici nekim ljudima.

    Za prvi susret sa Maticom bilo je sasvim dovoljno. Da li će ovo, i ranija 'davljenja', imati nekog uticaja na interesovanja unuka u budućnosti - ne znam, ali znam da sam bar nešto pokušao.
    Poruku je izmenio nenad.bds, 11.02.2011 u 21:40

  7. #7

    Odgovor: Matica srpska

    Izložba o Ivi Andriću


    Izložba o Ivi Andriću može se pogledati u javnom katalogu Biblioteke Matice srpske do 30. oktobra, kao i na sajtu Biblioteka Matice srpske.
    Izložba je organizovana povodom dvostrukog jubileja Ive Andiće: sto godina od objavljivanja prvog književnog rada i izlaska iz štampe Bibliografije Ive Andrića. Autorke izložbe su Ivana Grgurić i Daniela Kermeci.

    Prvi književni rad Ive Andrića, pesma u prozi "U sumrak", objavljen je u Bosanskoj vili 30. septembra 1911. godine. Godine 1961. u Stokholmu mu je uručena Nobelova nagrada za književnost.

    Povodom ovih jubileja izašla je iz štampe Bibliografija Ive Andrića (1911-2011), koju su objavili Zadužbina Ive Andrića, SANU i Biblioteka Matice srpske. Bibliografija je najobimnije delo te vrste u srpskoj kulturi kada je reč o delu jednog autora. Okuplja 15.647 jedinica na 49 jezika, i to 5.779 Andrićevih knjiga i priloga, kao i 231 knjigu i 9.637 tekstova o njemu. Uz finansijsku i punu saradničku podršku Andrićeve zadužbine, u dve godine (2009-2011), Bibliografija je urađena u Biblioteci Matice srpske. Autori su Ljiljana Klevernić, Kata Mirić, Melanija Blašković, Vesna Ukropina, Slađana Subašić, Daniela Kermeci i Marija Vaš, sa dvadesetak saradnika iz Biblioteke. Glavni urednik Bibliografije je dopisni član SANU Miro Vuksanović. Recezenti Bibliografije su akademik Predrag Palevestra i akademik Nikša Stipčević. Bibliografija je urađena u elektronskom katalogu Biblioteke i dostupna je na internetu, i to pojedinačnim pretraživanjima i na sajtu Biblioteka Matice srprske.

    021
    Isn't it funny how day by day, nothing changes, but when you look back, everything is different?
    C. S. Lewis

  8. #8

    Odgovor: Matica srpska

    Nedelja muzeja u Galeriji Matice srpske


    Nedelja muzeja održaće se od 23. do 26. maja u Galeriji Matice srpske. Svakog dana u terminima od 12 i 17 sati će biti organizovana kustoska vođenja kroz izložbu.

    Sreda, 23. maj u 17 sati: Kontrasti Đure Jakšića

    Na izložbi Zbirka slika druga predsednika među 35 dela nalazi se i Devojka sa lautom Đure Jakšića. Slika je retko izlagana − u poslednje tri i po decenije mogla je biti viđena van privatne rezidencije Josipa Broza Tita (odnosno Muzeja istorije Jugoslavije kao titulara njegove umetničke zbirke) samo dva puta – na izložbi Srpsko slikarstvo i grafika u doba romantizma 1976. godine (Novi Sad i Beograd) i na izložbi Simbolično u srpskom slikarstvu 2007. godine (Valjevo). Pomeranjem fokusa sa Zbirke slika druga predsednika na jednu sliku i njenog kreatora, publika će biti u prilici da stekne širi uvid u stvaralaštvo i kompleksnost opusa Đure Jakšića.

    Uz vizuelnu prezentaciju Kontrasti Đure Jakšića govoriće Milena Vrbaški, muzejski savetnik Galerije Matice srpske.

    Petak, 25. maj u 18 sati: Promocija knjige "Pusen i petokraka. Zbirka slika druga predsednika", autora dr Nenada Radića.

    O knjizi će govoriti dr Lidija Merenik, dr Simona Čupić, dr Dragan Bulatović i dr Nenad Radić, autor.
    Knjiga Pusen i petokraka imaginarni je vodič kroz Rezidenciju druga predsednika sa akcentom na odabranim slikama koje je autor odredio kao najrečitije i najilustrativnije za razumevanje ukusa i kolekcionarskih ambicija njenog vlasnika. Odabrane slike govore o tematskim i stilskim opredeljenjima Josipa Broza Tita, ali i o modelima akvizicija kojima je kolekcija, po ugledu na prethodne vladare, upotpunjavana. Opisi pojedinih dela dopunjeni su analizom dokumenata iz arhivske građe i citatima iz najraznovrsnije literature.

    Subota, 26. maj od 11 do 12.30 sati: Kreativna radionica za decu "Moja mala zbirka slika"

    Inspirisani izložbom Zbirka slika druga predsednika priredili smo i kreativnu radionicu za decu u kojoj će se mališani "prošetati" kroz vilu Josipa Broza Tita, bivšeg predsednika Jugoslavije i zaviriti u njene brojne prostorije. Otkriće koje slike je Tito posebno voleo i koji čuveni slikari su ih uradili. Uz pomoć mape i rešavajući zanimljive zadatke saznaće koje slike po prvi put možemo videti. U okviru kreativnog dela pravićemo našu malu predsedničku vilu i ukrasiti je nama najlepšim slikama.

    Radno vreme Galerije Matice srpske za posetioce tokom Nedelje muzeja je nepromenjeno: Utorak, sreda, četvrtak, subota: od 10 do 18 sati

    Petak: Od 12 do 20 sati (ulaz besplatan)

    Ponedeljkom i nedeljom: Samo za najavljene grupne posete.

    *Grupne posete je potrebno unapred zakazati na broj telefona 021 48 99 000 ili 48 99 013.
    Isn't it funny how day by day, nothing changes, but when you look back, everything is different?
    C. S. Lewis

Slične teme

  1. Srpska nacionalna kuhinja
    Autor irnik u forumu Kulinarstvo i ishrana
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 11.08.2018, 12:41
  2. Stara srpska poezija
    Autor Obi-Wan u forumu Srpska poezija
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 18.10.2011, 10:24
  3. Srpska srednjovekovna poezija
    Autor ARIJEVKA u forumu Poezija
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 30.07.2011, 00:45
  4. Srednjovekovna srpska kuhinja
    Autor danilo.vucinic u forumu Recepti
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 05.12.2008, 22:34
  5. Srpska Kraljevska Porodica
    Autor Cezar u forumu Istorija
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 12.03.2007, 04:03

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •