Dušan Gojkov kaže:
Osamdesetih godina prošlog veka studenti Filološkog fakulteta u Beogradu osnovali su časopis fanzin "Prevod list prevodilačke radionice". Izlazio je povremeno, u prvo vreme šapirografisan, potom fotokopiran pa heftan. Uvek je deljen besplatno.
Da pojasnim stvari: ja nisam studirao na Filološkom fakultetu, već u jednoj zgradi pored. Ali, na Filološkom je bilo jeftine espreso kafe, mogle su se posuditi knjige iz biblioteke čak i sa indeksom drugog fakulteta i naravno mnogo lepih devojaka, koje su se, takođe, ali uz malo više truda i šarma, mogle "posuditi".
Srce mi se cepa kad pomislim da sve te, nekad zamamno lepe studentkinje Filološkog danas u školama mrzovoljno i nezainteresovano predaju mrzovoljnoj i nezainteresovanoj deci srpski jezik i književnost.
No, da se vratimo na poantu: "Prevod list prevodilačke radionice Filološkog fakulteta" je već tad imao jednu interesantnu rubriku uporednih prevoda.
Recimo, original nekog dela (na primer, ruski) ponudite studentu da prevede na naš jezik. Potom, taj prevod date studentu da prevede na jezik koji studira, recimo, na nemački. Sa nemačkog ponovo na naš jezik prevodi student koji nije video original. Sa našeg jezika neko prevodi na kineski, sa kineskog... itd, itd. Poređenje početnog i završnog teksta je često izazivalo smeh, ali, pokatkad i čuđenje i tugu.
Obožavao sam tu rubriku i zvao sam je "igra gluvih telefona".
Dan danas ne znam ko je zaslužan za njeno pokretanje.
zanimljive prevode poezije, podelite sa forumašima.
Citat
