Sta vam ostaje u najjacem secanju?

[leptirić]

...osecaj pripadnosti...
...da sa mnom (veceras) slusa DJoku Balasevica...
...da pustimo film i gledamo "dok se boje ne rastope"...
...da zajedno slusamo kishu koja (tako umirijuce) lupka po prozorima...
...da me ugreje na ovoj hladnoci...
...da me u ovo (ne)vreme "tera" da mu pecem palacinke (zato sto ih obozava)...

[zlatna]

Malo akcije...

[believer]

nedostaje mi malo kafanskog zivota....buke i glasova,isparenja alkohola,sumaglica od duvana,muzika koja se rastapa i dopire do svakog coska...nedostaje mi flertovanje s nepoznatim preko ruba case,nedostaje mi smeh,dovikivanje prijatelja....
valjdaje to zbog ove jebene kise,koja sipi ko ocaj.....

[makilli]

...zagrljaj,nežan a opet snažan,
pogled ispod obrva i klecanje kolena nakon istog,
jedan osmeh i još 1000 reči pride...

[Goga]

... pogled ...
... sjaj ...
... iznenadni poljubac ...
... najnežniji dodir ...
... ispijanje prve jutarnje kafe u njegovom krilu ...
... prećutni sporazum ...
... smeh, sa ili bez razloga ...

[Magija]

Nedostaje mi mnogo,bas mnogo stvari.
Nedostaje mi,smeh koji sam negde izgubila..
Nedostaje mi,bezbriznost.
Nedostaje mi,da nekog volim slepo ne trazeci nista za uzvrat.
Nedostajem sama sebi ponekad...pitam se sto li sam postala ovakva?


*********

[Goga]

Nisi grozna, suze se nikad ne zaboravljaju. Ni njihove ni svoje.

Naravno ...

Pogledi, neizgovorene reči... (ćutanje je zlato - na baš uvek... ) ,
besposlena romantika ,
najlepša buđenja, mirisi i govor tela ...
i glas - kog se i danas sećam...

[Sivi]

Uvek pamtim...kako je nešto počinjalo . Sve one trenutke ispitivanja, strepnji, nade, treptaja na svaku sitnicu. I prve trenutke bliskosti...kada priznamo svoja osećanja, kada zadrhtimo od najblažeg dodira.
Pamtim...poneki vragolasti pogled, odsjaj sunca u očima, oprezan dodir prstiju po mom licu...i mirise. Mirise nikad ne zaboravljam !
Znao sam...posle 20 godina...da upitam jednu osobu da li koristi "taj i taj parfem". Iznenađeno me pogledala, potvrdila i prihvatila ponuđeno piće koje sam obrazložio:
- Taj miris je deo najlepših trenutaka mog života .

Pamtim...i kratku, crnu, somotsku suknjicu...njenu obećavajuću mekoću...vreme koje je stalo...šum krvi u venama.
Pamtim...neka bolja vremena...koja su bila romantičnija, trajnija...neopterećena sivilom sadašnjosti .

[leptirić]

Svadje, svadje...optuzbe pa svadje, pa dokazivanje...pa pomirenje, pa opet optuzbe, pa opet svadje...

p.s. Da naglasim da mi ne nedostaju....

[Magija]

Ostace mi u secanju jedan nick koji nema veze sa klavirom...



********

[Lana84]

u secanju mi ostaje sve sto sam bila spremna da uradim i sve sto sam uradila za nekoga ko to ne zasluzuje, kao i ono uzasno shvatanje kolika sam budala bila

[Nane]

pre nego sto je otisla na more sve oke,dok je bila tamo cimali se i culi svaki dan,kad se vratila puce veza odma 2 dan,ali staces nisam bio 10 god sa njom da sad tu boom!

[zrNce]

ima tome 7....8 godina.....traJalo skoro 3....
ono kad znate da je kraJ....ali niko nema moooda da prekine....pa se tako razvlachite i muchite neko vreme....
mladost - glupost....
odluchim ja da sasechem kao machem....
tih nekoliko trenutaka rastanka....ono kada znate da cepate deo sebe i ostavljate ga istoriJi....
i josh neshto....
okrecem se i odlazim....toplo veche....jun....
suze ne uspevam da kontrolishem....
na keJu me cheka ortak da mi pomogne dok nalivam lUbanju....
ulazim u jednu malu ulicu u centru.....Preradoviceva....
gledam u cipele....
osetim samo da me neko hvata za ruku i pita da li je sFe u redu....
ja naslanjam glavu na rame....i krecem glasno da jecam....
ne znam koliko je traJalo.....
podizzem glavu i haotichno rukom pochinjem da razmazuJem svoJe suze...sline...bale....
po uniformi policaJca....
i ne zna da mi je pomogao.....bash....!

[bellissima]

Jedan avgust,mirisao je vec na dolazak jeseni.
Sunce zalazi na keju, kraj srusenog mosta.
Talasi udaraju o obalu , Dunav tiho klizi svojim tokom.
Ostavljamo tragove setajuci bosi, po vlaznom pesku ...

Poslednji put ...

[veverica]

Petkovi. Nastava do 12. Zabavište. Onaj put za BG. Ručak u Klubu Kolarac u 1300 kaplara. Zajedničko kašnjenje na posao, poziv spremačici - da pusti decu u učionicu. Ljutnja kad zaboravim da javim da sam stigla kući. Zamagljena stakla. Treperenje gradskih svetala u daljini. Lice koje gori od temperature naslonjeno na moje. Tvrđava. Zvuk voza u noći. Ćevapi u Gajevoj i kiselo mleko u 2 ujutru. Grožđebal. Kišov bermet. Jesen na onoj čardi na Dunavu do koje vodi put pored kog su klupe koje gledaju u beskrajne njive. Noć. Kafanica Kod nas, sneg na parkingu kod FIlozofskog fakulteta. Samo jedan beli jugo na drugom kraju. Novogodišjni poklon umotan u crveni papir sa čokoladicom umesto mašnice. Nekoliko nemih suza koje sam obrisala njegovim dlanovima umesto maramice. Proleće, napupele vrbe i ručak na stolu u dvorištu neke tuđe vikendice na Dunavu. Oči prekrivene dlanovima pre susreta, smeh - "Prepoznao sam te po mirisu...". Čaj od narandže u Divnom dućanu, na spratu. Sto načinjen od Singerice, na zidu poster neke plivačice iz šezdesetih sa dlakavim nogama, bez pokojeg zuba. Napolju krupnim pahuljama veje sneg. Nerazumevanje. Sve ću zaboraviti, možda. Razumeti neću nikada.