Политика, Друштво
СПЦ о геј паради од Содоме и Гоморе до браће и сестара
Православне цркве још нису заокружиле став о хомосексуализму па се и наша Црква нашла у небраном грожђу, објашњава аналитичар Живица Туцић
Митрополит црногорско-приморски оптужен је за говор мржње по други пут поводом Параде поноса. Група за лезбијска права Лабрис поднела је притужбу заштитници за равноправност против митрополита Амфилохија, наводећи да је његова изјава, дан после Параде поноса у селу Клинци код Луштице најгрубљи говор мржње, цитирајући да је митрополит рекао да су ЛГБТ особе смрад содомски, да су обезбожене и настране, куга, пошаст содомска. Слично као и прошле године, коментаришући могућност одржавања Параде поноса, и овог пута митрополит Амфилохије служио се старозаветном симболиком Содоме и Гоморе, као и дрвета које плода не рађа.
У интервјуу Политици објављеном у уторак епископ захумско-херцеговачки Григорије нагласио је да су и учесници параде наша браћа и сестре, и да морамо одбацивати грех, али не и грешника. Свети архијерејски синод уочи Параде поноса саопштио је да се противи одржавању овакве манифестације, али и насиљу над њеним учесницима. Већи део саопштења посвећен је објашњавању да је свако насиље за Цркву недопустиво, док је само у једном пасусу цитиран, на првом месту Нови завет, део који говори о томе ко све неће наследити царство Божје.
Јереј Вукашин Милићевић сматра да је важно истаћи да се у овом случају ради о два става различите тежине: с једне стране је званично саопштење СПЦ, а с друге неколико изјава датих у различитим контекстима, од новинског чланка до беседе на литургији, без претензије на званичност.
Уколико желимо да стекнемо увид у став СПЦ по овом и са њим повезаним питањима, јасно је којој изјави ћемо поклонити пажњу. Такав став можемо критиковати из ових или оних разлога, али никако у њега не можемо учитавати поруке које он не садржи. Следствено томе, јасно је и да се свако ко се усудио да, активно или пасивно, прибегне насиљу као изразу противљења или га индиректно изазове, тиме свесно и недвосмислено оглушио о став Цркве. Па ако је још при томе говорио како за то има подршку Цркве, онда се може рећи и да је и према Цркви учинио својеврсно насиље. Такође, митрополит Амфилохије је члан Светог синода и у том својству учествовао је у формулисању званичног става СПЦ и у недвосмисленој осуди насиља које он садржи. Што се мене лично тиче, као хришћанин, теолог и свештеник верујем да не постоји ниједна већа вредност од људске слободе истиче отац Вукашин.
Он сматра да Црква треба да се огласи увек када јој друштвени контекст на директан или индиректан начин постави питање, а у случају Параде поноса као најважније питање наметнуло се не питање права хомосексуалних особа, већ проблем насиља.
Могло је више да се учини, али при томе не мислим на званичне црквене институције које су поступиле савесно у мери својих могућности, већ на сваког појединог хришћанина, лаика и, пре свега, свештеника. Нашом недовољном ангажованошћу допринели смо томе да се од дрвета, Парада поноса, не види шума, односно насиље сматра отац Вукашин.
Црква би могла да има велику улогу у просвећивању омладине која насиљем показује своје неслагање, али је посебан проблем што код нас нечије формално религијско опредељење не значи и стварну припадност Цркви, истиче наш саговорник.
Увек је важно разликовати званични став цркава од онога који износе, или пак онога што чине различите расколничке и екстремистичке групације које увек воле да истакну како су они представници цркве. То важи како за наш друштвени контекст, тако и за ситуацију у већини других земаља каже отац Вукашин.
На сам дан одржавања Параде поноса, СПЦ, с благословом њеног поглавара, патријарха Иринеја, саопштила је да је молебан у Храму Светог Саве против прелести хомосексуализма, наркоманије и других облика страсти и зависности, предвиђен тог дана, отказан.
Затим је изјаву медијима дао епископ хвостански Атанасије, викар патријарха Иринеја, у којој је истакао да нико ко се успротивио органима реда нема за то одобрење српске Цркве. Ову изјаву владике Атанасија, верски аналитичар Живица Туцић сматра најважнијом од оних које су се могле чути из црквених редова: како због тога што је она дата с благословом патријарха, тако и због тога што је у њој Црква недвосмислено рекла да сви који чине насиље немају за то никакав благослов СПЦ.
Митрополит Амфилохије је желео да стави нагласак на старозаветни моменат када је давао изјаве и у том контексту, то је у реду. Синод, с друге стране, више је ишао на новозаветни контекст. Православне цркве још нису заокружиле свој став по неколико етичких питања, међу којима је и хомосексуализам, па се тако и наша Црква нашла у небраном грожђу. Уз то, догађаји који су се десили доказ су дестабилизације друштва, и СПЦ је покушавала да не даје допринос тој дестабилизацији. Тема је много шира од права хомосексуалаца, насиље није било усмерено само против њих. Неке снаге су желеле да покажу да постоје и да су незадовољне државом коју сматрају непатриотском истиче Туцић.
Јелена Чалија
објављено: 21.10.2010.