Wikipedija:
Полумесец и шестокрака звезда
Златна шестокрака звезда изнад сребрног полумесеца, на плавом се као мотив појављује на Балкану, и није у директној вези са исламском полумесецом и звездом или грбом Турске. Појављује се на западном Балкану и то у Хрватској, Босни и Словенији, као део државног грба али и на грбовима градова. Понекад га означавају као грб Илирије и везује се за Илирски покрет из 19. века.
Појављује се и у Пољској , под називом Лељива
Римско царство
Милан Ђ. Милићевић у свом делу из 1876, у вези звезде и полумесеца на турским заставама истиче да порекло турског грба има везе са Византијом, и наводи примере неких старих римских новчића и њихове цртеже: "Један такав је кован око 120 г. п. н. е. на име Адријана Августа (Hadrianus Augustus), римскога цара". "Други је од бронзе. Новац је од града Византиона, кован за цара Септимија Севера, на име његове жене Јулије Домне (ΙΟ?ΛΙΑ ΔΟΜΝΑ) око 200 г.п. н. е." Даље истиче да "осим тога, новци многих римских царева (Констанса, Ветринија и Констанција) ковани у Сиску, имају натпис Sis (скраћено од Siscia, што је римско име за Сисак) па у средини полумесец и звезда". [1
Хрватска краљевина
Појављују се, такође, у 12. веку на новцу херцега Андрије, касније краља Андрије (1205-1235), брата угарског краља Емерика (1196-1204). Херцег Андрија је 1196. године почео ковати свој новац по угледу на фризатике из Фризаха у Корушкој, тзв. хрватске фризатике. На предњу страну новца је стављен грб са звездом и полумесецом, и натписом Andreas D CR (скр. Andreas Dux CRoatiae). [2]
Неколико хрватских градова је имало овај грб, или његову варијацију, инкорпорирану у свој грб. Они се могу видети у зград Хрватске већнице, то су градови: Загреб (15. век) [3], Драганићи (16. век) [4], Градец тј. Горњи град у Загребу (14. век) [5] и Купчина (15. век) [6]
Такође, неколико градова из Хрватске и дан данас са свом грбу носе обележје звезде и полумесеца, у некој од варијнати. То су: Вараждин [7], Ново Винодолско [8], Оточац [9], Пожега (славонска) [10] и Нин [11]
Фојнички грбовник
Звезда са полумесецом се појављује у Фојничком грбовнику на грбу Босне [12] из времена Душановог царства, али пре свега и као засебан грб испод кога стоји да је то грб Илирије (VllvVriae) [13]. Грб Илирије се појављује као засебан грб, заједно са осталим покрајинама Душановог царства. Није познато да је у то време постојала покрајина са тим именом нити да је тај грб икад био у употреби. Појављује се на грбу Босне као штит у штиту и симболизује да је Босна центар тадашње Илирије[тражи се извор од 10. 2009.].
Илустрација светог Јеронима
На повељи братства светог Јеронима у Риму из 1585. коју су чланови братства делили ходочасницима налази се амблем братства. На амблему је приказан свети Јероним у полуклечећем ставу пред крстом, са десним коленом на стени, до њега лежи лав, а испод крста су кардиналски шешир и Свето писмо. Слику окружује елипсасти обруб са натписом Societas S. Hieronvmi Nationis Illvricorum Albae Urbis, а у угловима изван обруба се налазе четири грба: Далмације, Хрватске, Славоније и Босне. На грбу Босне се поново појављују сребрни полумесец и звезда изнад њега. Грб Босне је приказан на црвеном пољу прегибљена десница са сабљом, изнад ње лежећи полумесец, изнад њега сребрна звезда. [3]
Краљевина Југославија
На грбу Краљевине Југославије се као грб Словеније види на плавом златна шестокрака звезда изнад сребрног полумесеца, симбол Илирског покрета. Касније је та звезда замењена са три звезде грофова Цељских.
Република Хрватска
На грбу Републике Хрватске се изнад штита са хрватском шаховницом види круна са пет грбова, међу којима је први грб са лева сребрни полумесец окренут ка горе са златном шестокраком звездом изнад њега на светло плавој позадини. Овај грб доста подсећа на грб Илирије из Фојничког грбовника, осим што је звезда у овом случају шестокрака уместо осмокраке и што је златна а не сребрна. Такође, из неког разлога је на грбу Републике Хрватске дошло до замене боје штита па је штит постао светло плави уместо црвеног, иако се на приказу самог првог грба Хрватске наводи црвена варијанта грба.
Литератута
* Aleksandar Benažić : "Polumjesec sa zvijezdom kao zemaljski simbol na hrvatskom novcu", Numizmaticke vijesti XXXIX, 1(50), 1997, p. 76-87. 136.
* HRVATSKA NARODNA BANKA: Prvi novac - Povijest hrvatskog novca
* Самостан у Фојници: Фојнички грбовник
* Жељко Хајмер: Заставе и грбови сувременог доба
* Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, Београд, 1876.
Референце
1. ^ Погледајте Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, Београд, 1876.
2. ^ Слика лица и наличја хрватских фризатика се могу видети на страницама Хрватске народне банке [1]
3. ^ Бенажић, 1997 [2]