СРПСКИ КНЕЖЕВСКИ ГРОБ У РУМУНИЈИ
У Манасији, Јефрем је подигао конак и цркву. Конак није опстао у првобитноме облику, будући да је измењен у обнови крајем XIX века. Започета у 1838. и завршена 1842., црква је посвећена Вазнесењу Господњему, вероватно ради сведочења његовога анти-отоманскога стремљења. Црква је велики споменик, који се одликује неокласицистичким изгледом, са многим неоготичким детаљима, уведеним у складу са уметничким укусом тога раздобља. Из времена Јефрема Обреновића је преживео двојезични оснивачки натпис у каменорезу (на српскоме и румунскоме), постављен више главнога улаза, али је данас практично нечитак. Занимљиви неготички иконостас је, такође, преживео од времена Јефрема Обреновића.
Гробница се налази у наосу, десно од улаза. У потпуности изрезан у црвеноме мермеру, гробница се састоји од саркофага и стеле, причему она носи крст, на којему је исписано: ИC-XC-NИ-KA златним словима. Изнад гроба виси сребрно кандило. Гробна плоча има следећи двојезични натпис у златним словима:
''Овде леже остатци
Еврема Обреновића
најмлађега брата владајућег Сербиом Књаза
Милоша Обреновића I
рођеног на Тодорову Суботу 1790
а упокоеног 10 септембра 1856
коме овај споменик подиже супруга Томанија
са сином Милошем и ћерком Анком''
Изнад текста је представљен у плиткоме рељефу грб Кнежевине Србије, тј. штит са Крстом између четири оцила и окужен венцем од маслинових гранчица, под плаштом, који носи кнежевску круну (аустријскога типа). Изнад грба је представљен велики Косовски Крст.
Оригинални текст