Тутуноберачите
(Берачи дувана)
На кантар студен со туч го мерат
а можат ли да го измерат
нашиов тутун - нашава мака
нашава солена пот!
Од темни зори на утрини летни
до никоа доба на вечери зимни
тој гладно пие тагата наша
и потта и крвта и снагата ни.
Жолт - жолти прави лицата бледни
и жолта гостинка у градите носи.
По утрини росни, по мугрите пресни
наведени ничкум по полинја родни
зачмаени ние го береме.
Лист по лист кини
лист по лист нижи
лист по лист превртуј, притискај,
лист по лист милно, таговно реди
и на долга низа од капки пот
и надеж со клетва и зелена јад,
со корав поглед на очите матни
по кревките лисја жолтозлатни
прикаска горка на живот клет
нанижи безгласна а така јасна.
Та не знаеш ли?
Денот ли дојде тој да се мери -
мерка му нема, а в градите длаби
без да се запре, без дно да најде
не тага а клетва, и в очи матни
и не сакајќи сама да се дига
фуријата.
Кантарот носи лисјето златно
а в гради луто далгите беснат
на жолтата мака - на жолтиот тутун
на жолтата пот на рацете ни!
туч = bronza; нашиов = naš; тутун = duvan; солена = slana; пот = znoj; утрини = jutro, rano jutro; никоа доба = do kasno u noć, u nevreme, u nezgodan čas; тагата (od тага) = tuga; потта (od пот) = znoj; Жолт = žut; гостинка = gošća; по мугрите пресни = u svitanja sveža; наведени = sagnuti, oboriti, spustiti; ничкум = ničice; зачмаени = učmao, začmao; кини = kidati, cepati; милно = milo, umilno, ljupko; таговно = tužno; реди = ređati, udešavati; низа = niz; капки пот = kapi znoja, graške znoja; надеж = nada; корав = tvrd, neosetljiv; матни = mutan; кревките = nežan, krt, svež, sočan; прикаска = priča, pripovetka, pripovedanje; мерка = mera; длаби = dupsti; без да се запре = bez zaustavljanja; не тага а клетва = ne tuga već kletva; не сакајќи = ne želeći, ne hoteći; луто = ljutito, ljuto; далгите = talasi, vali; рацете (od рака) = ruka.