Kosta Racin
Prikaz rezultata 1 do 10 od ukupno 10

Tema: Kosta Racin

  1. #1

    Kosta Racin


    KOČO RACIN
    1908-1943


    Kosta Kočo Racin (mk. Коста Апостолов Солев Рацин) (1908-1943), makedonski i jugoslovenski pesnik. Bio je najistaknutiji pesnik, prozaista, kritičar, istorijski mislilac, rodoljub i najpoznatiji makedonski intelektualac između dva svetska rata.

    Rođen je 22. decembra 1908. godine u Velesu. Potiče iz siromašne porodice. Njegovi roditelji Marija i Apostol, nisu imali novca da ga školuju, pa je 1918. godine morao da napusti redovno školovanje i počne da uči grnčarski zanat. Njegova želja za obrazovanjem je bil velika i on je počeo da se samooborazuje.
    Godine 1924. došao je u dodir sa marksizmom i postao član SKOJ-a.
    Prvo literarno djelo koje je Racin napisao bili su Sinovi gladi, na srpskom jeziku, a djelo je objavljeno 1928. godine u zagrebačkom listu "Kritika". Zajedno sa pjesnicima Đorđevićem i Aksićem, Racin objavljuje 1932. godine u Skoplju zbirku pjesama na srpskom jeziku, pod nazivom "1932.", čime na velika vrata ulazi u srpsku književnost. U isto vrijeme, Racin objavljuje i druge pjesme, priče i članke sa različitom tematikom. U člancima sa istorijskom tematikom, sve više istupa kao zaštitnik makedonske nacionalne stvari. Jedina samostalna zbirka pjesama "Beli mugri" ("Bijele zore") objavljena je u Zagrebu 1939. godine, na veleškom dijalektu, i istovremeno zbog svoje dijalekatske i komunističke konotacije, pridobija veliku popularnost u narodu u Vardarskoj Makedoniji, gdje se sve više osjeća sukob srbizirajućih snaga i onih snaga koje bi forsirale poseban vardarski makedonski dijalekt i poseban makedonski jezik uopšte. U leksici i pravopisnoj formi, Racin je pod jakim uticajem Krste Misirkova i na neki način ova zbirka postaje osnova za kasnije kodificirani makedonski književni jezik, koji je takođe baziran na veleškom govoru. Kočo Racin bi se u širem smislu mogao smatrati i bugarskim piscem, budući da je napisao 6 neobjavljenih pesama i na bugarskom književnom jeziku, kojim je vladao.
    Postoje dvije verzije njegove smrti. Po prvoj, Racin je ubijen greškom kada se vraćao u partizanski logor u Lopušniku, a po drugoj je namjerno ubijen.
    U njegovu čast se održavaju Рациновите средби, a njegova rodna kuća u Velesu danas je pretvorena u spomen muzej.
    Prema jednoj priči, Kosta Solev je promijenio prezime u Racin iz ljubavi prema jednoj Raci.

    Izvor: Wikipedia
    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  2. #2

    Odgovor: Kosta Racin

    Sinovi gladi

    ... Ničeg nemam... sin sam gladi:
    kroz svet, na telu svom, nosim njen žig.
    Ni oči nemam: pogledi mi razum lede,
    a usta jazbina za po koji jezivi krik.

    Prezrenje i smeh nagrada mi je od sveta
    i amorfno ćutanje prirode, zemlje i neba.
    O, zašto to?... O, meni je samo meta
    skitnja i svet i komad suha hleba.

    Mržnja moja plod je mojeg bdenja,
    strpljenje moje krije užas moći.
    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  3. #3

    Odgovor: Kosta Racin

    Ленка

    Откако Ленка остави
    кошула тенка ленена
    недовезена на разбој
    и на наломи отиде
    тутун да реди в монопол -
    лицето и се измени;
    веѓи паднаја надолу
    и усти свија кораво.

    Не беше Ленка родена
    за тија пусти тутуни!
    тутуни - жолти отрови,
    a за гради - китки розови.

    Прва година помина
    грутка в срце и легна;
    втора година намина
    болест ја в гради искина.
    третата година земјата
    на Ленка покри снагата.

    И ноќе кога Месечко
    гроб и со свила виеше
    ветерчок тихо над неа
    жална и тага рееше:
    "Зашто ми, зашто остана
    кошула недоткаена?
    кошула беше даровна..."



    наломи = nanule; тутун = duvan; реди = ređa, udešava; веѓи = veđe, obrve; усти = usne; кораво = tvrdo; китки = kite, buketi; розови = ružin, ružičasti; помина = proći, minuti; грутка = gruda, grudva; втора = druga; намина = navratiti, svratiti; искина = poderati, pocepati; земјата = zemlja; ноќе = noću, po noći; виеше = viti, motati, zavijati; ветерчок = vetrić; жална = žalosna, žalostiva, jadna, bedna; рееше = luta, bludi, plovi; даровна = darovna (nevestin dar).

    Ленка

    Биљана платно белеше...

    Откако Ленка остави
    кошуљу танку ланену
    недоткану на разбоју
    и у нанулама отиде
    да ниже дуван у монополу -
    лице јој се измени
    обрве спустише надоле
    и усне свише скрушено.

    Не беше Ленка рођена
    за те пусте дуване!
    Дуване - жуте отрове
    за груди - ките румене.

    Прва година протече
    камен јој паде на срце,
    друга година наиђе
    болест јој груди искида.
    Трећа година је била
    земља је Ленку покрила.

    И ноћу док је месечић
    над гробом свилу свијао
    ветрић је тихи над њом
    жалосну тугу сејао:
    "Зашто ми, зашто остаде
    кошуља та недоткана?
    Кошуља беше даровна..."
    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  4. #4

    Odgovor: Kosta Racin

    Тутуноберачите
    (Берачи дувана)


    На кантар студен со туч го мерат
    а можат ли да го измерат
    нашиов тутун - нашава мака
    нашава солена пот!

    Од темни зори на утрини летни
    до никоа доба на вечери зимни
    тој гладно пие тагата наша
    и потта и крвта и снагата ни.
    Жолт - жолти прави лицата бледни
    и жолта гостинка у градите носи.

    По утрини росни, по мугрите пресни
    наведени ничкум по полинја родни
    зачмаени ние го береме.
    Лист по лист кини
    лист по лист нижи
    лист по лист превртуј, притискај,
    лист по лист милно, таговно реди
    и на долга низа од капки пот
    и надеж со клетва и зелена јад,
    со корав поглед на очите матни
    по кревките лисја жолтозлатни
    прикаска горка на живот клет
    нанижи безгласна а така јасна.

    Та не знаеш ли?

    Денот ли дојде тој да се мери -
    мерка му нема, а в градите длаби
    без да се запре, без дно да најде
    не тага а клетва, и в очи матни
    и не сакајќи сама да се дига
    фуријата.

    Кантарот носи лисјето златно
    а в гради луто далгите беснат
    на жолтата мака - на жолтиот тутун
    на жолтата пот на рацете ни!


    туч = bronza; нашиов = naš; тутун = duvan; солена = slana; пот = znoj; утрини = jutro, rano jutro; никоа доба = do kasno u noć, u nevreme, u nezgodan čas; тагата (od тага) = tuga; потта (od пот) = znoj; Жолт = žut; гостинка = gošća; по мугрите пресни = u svitanja sveža; наведени = sagnuti, oboriti, spustiti; ничкум = ničice; зачмаени = učmao, začmao; кини = kidati, cepati; милно = milo, umilno, ljupko; таговно = tužno; реди = ređati, udešavati; низа = niz; капки пот = kapi znoja, graške znoja; надеж = nada; корав = tvrd, neosetljiv; матни = mutan; кревките = nežan, krt, svež, sočan; прикаска = priča, pripovetka, pripovedanje; мерка = mera; длаби = dupsti; без да се запре = bez zaustavljanja; не тага а клетва = ne tuga već kletva; не сакајќи = ne želeći, ne hoteći; луто = ljutito, ljuto; далгите = talasi, vali; рацете (od рака) = ruka.
    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  5. #5

    Odgovor: Kosta Racin

    Денови

    (Дани)

    Како на вратот ѓердани
    ниски камења студени,
    така на плешки денови
    легнале та натежале.

    Денови ли се денови
    аргатски маки големи!

    Стани си утре порано
    дојди си вечер подоцна,
    наутро радост понеси
    навечер тага донеси

    ај, пусти да е, пуст да би
    останал живот кучешки!

    Роди се човек роб биди
    роди се човек скот умри,
    скотски цел живот работи
    за други, туѓи имоти.

    За туѓи бели дворови
    копај си црни гробови!

    За себе само ргај си
    за себе маки тргај си
    нижи си ѓердан денови
    нижи си алки ковани,

    нижи си синжир железен
    околу вратот навезан!


    ниски = niz; плешки = plećka; натежале = otežali od natežne, otežati, postati teži, nakriviti se, pretegnuti, navaliti; аргатски = nadničarski; маки (od maka) = muka; утре = sutra; порано = ranije; вечер = uveče; подоцна = kasnije; наутро = ujutru, ujutro (svakog dana); навечер = uveče, naveče (svakog dana); пусти да е = pust bio, proklet bio, neka je proklet; пуст да би останал = pust ostao, neka ostane pust; кучешки = pasji; туѓи = tuđi; имоти (od имот) = imanje, imovina; ргај си = rintaj, rintati; маки тргај си = muči se; синжир = lanac, veriga.

    DANI

    Kao na vratu đerdani
    niza kamenja studena
    tako na pleća dani su
    legli i pritisli.

    Jesu l' to dani - jesu li
    težačke muke goleme.

    Ustani jutrom ranije,
    vrati se noću kasnije,
    ujutro radost ponesi,
    navečer tugu donesi.

    Ah, proklet nek i ostane taj
    život pasji, užasni!

    Rodi se čovjek - rob budi,
    rodi se čovjek - skot umri,
    skotski mi život prolazi
    za drugo, tuđe bogatstvo.

    Za tudje bije dvorove
    kopaj si crne grobove!

    Za sebe samo muči se,
    za sebe samo pati se
    niži si đerdan dana svih,
    niži si alke kovane,

    niži si lanac željezni
    što oko vrata guši te.
    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  6. #6

    Odgovor: Kosta Racin

    ПЕЧАЛ

    Нема ли живот, нема ли
    љубов за живот голема,
    љубов за живот човечна
    у виа гради аргатски?

    Нема ли срце, нема ли
    срце - на срца срцето,
    срце - ширини широко
    срце - длабини длабоко -
    цел свет да збере, па да е
    за виа гради малечко?

    Нема ли бел ден, нема ли
    ден да е над деновите,
    ден да е на аргатите -
    ден - с'лнце вишен високо
    ден - море ширен широко,
    с'лнце да запре, да стои
    и времето зачудено:

    срцето пука обрачи
    и плиска знаме алово,
    срцето што се отвора
    и шири ширно широко -
    целиот свет да загрне!


    виа = ove ; аргати = nadnicari ; длабини = dubocine ; збере = sakupi ; с'лнце = sunce ; плиска = silno sija ; ширно = sire, siroko
    Poruku je izmenio Cecara, 01.07.2009 u 21:20 Razlog: ubacila Bombicin dodatak - prevod


  7. #7

    Odgovor: Kosta Racin

    СЕЛСКА МАКА


    Покрај ниви, покрај лаки
    покрај сниските брегови,
    вода тече - вода влече
    селски с'лзи, селски маки
    селски таги и јадови.

    Извор вода извираше
    плодно поле наливаше -
    плодно поле род народи.

    Ноќе чума ли одеше
    плод од поле ли береше -
    амбар селски пуст остана!

    Сонце светло ми светеше
    гора ми се зеленеше
    в гора пиле песна пее.

    Камен ли му в гради легна
    стија ли го в коси стегна -
    срце селско - векот тажно!

    Кој ја сипе кој ја роси
    таја слана што покоси
    по нивјето пшениците
    по лозјето гроздовите?
    Та се житце не зелени
    та се грозје не румени,
    та од пуста селска мака
    аир нема дур од века?


    лаки = međe ; с'лзи = suze ; стија = silno ; таја - ona ; нивјето = njive ; лозјето = vinograd ; сниските = niski


  8. #8

    Odgovor: Kosta Racin

    ПРОШТАВАЊЕ


    На печалбарите


    Не ли ти кажав, не ли ти кажав,
    не ли ти реков на проштавање?
    Ич не ме чекај, ич не ме пекај
    Белград е ламња, во Белград ја роб,
    снага по туѓи палати оставам,
    снага во усти несити клавам,
    и дома - дома не ќе се вратам,
    не ќе ги пијам очите твои
    не ќе ја галам снагата твоја -
    далеку негде сувата рака
    по тебе, Вело, пустата мака
    пуста ќе остане...

    Знам оти ѓердан веќе не нижеш,
    знам оти чеиз и ти не везеш,
    знам, Вело, пусто остана сичко -
    не ли си и ти аргатка клета?
    Тутуни садиш, тутуни нижеш,
    тутун таговно у монопол редиш,
    ме споменуваш и ем си жалиш
    денови - крепи тешки си редиш
    Величко, мори, другачко златна!

    Но почуј, Вело, што ќе ти кажам!
    Не ми се, Вело, жали и клети!
    Подигни очи - очи засвети
    онија очи, што душа горат!
    Тој што ни, Вело, однесе сичко
    тој ни остави од темно темен
    веков за мака - но и за борба.
    Има на вој свет како нас многу!

    Има ги, има - мачат се, копат,
    копачи копат по темнината,
    копачи копат и тунел дупат.

    И има, има - радост голема
    радост длабока во темнината:
    да светиш, Вело, жар да се стопиш
    во борба гроб ти душа не зема!

    ПРОШТАВАЊЕ- oprostiti nekome; Ич - uopste; не ме пекај - ne tuguj za mnom, ne cezni ; несити - gladni; клавам - stavljam ; чеиз - miraz; сичко - sve; вој - ovaj; таговно - tuzno; крепи - mnogo teske; другачко - drugarice; почуј - slusaj me; клети - kuni


  9. #9

    Odgovor: Kosta Racin

    До еден работник

    Да бидеш човек, да имаш топла крв,
    да мислиш со глава и да работиш со рака
    и па да бидеш нешто мртво.
    През цел свој живот и ден и ноќ
    да се трудиш и мачиш
    и па да бидеш гладен и страден.

    Работник - патник:
    да немаш ништо, да страдаш за сичко -
    а ти и твоите браќа да праите се!
    Палати да праиш
    да живееш у изба -
    од лулка до гроб
    да бидеш роб.
    Од вашата мака
    да живеат друзи!

    О, братко! Плукни на таков живот!
    Со браќата твои, со маката ваша,
    сронете го овој свет
    и нов направете -
    братски!

    През - kroz; праит= pravite, napravite, uradite; изба- vizba; друзи= drugi; сронете- unistite


  10. #10

    Odgovor: Kosta Racin

    Jutro Iznad Nas


    Iz daljina se plavih viju
    suncheve zlatne zrake.
    Iz daljina se plavih liju
    jutarnje rose vlage.

    Po dugim, mekim shirinama ravnim
    magla se tanka vuche
    a po selima zaspalim - malim
    shumor tajnovito huche.

    Shumori - u srce tugu tochi
    za crne zemlje roblja,
    shumori tajno za mrtva polja
    za sela i gradove - groblja.

    Eh, ove duge shirine ravne!
    Eh, ovi jadovi pusti!
    Surovi ugarca, mrtvi i tamni
    slomljene masline grana.

    Po njima znoj se ljudski pushi
    i tijelo krvavo cvili
    u njima nikada radosti nema
    a sunca radosnog ima!

    Sva ova rosna i vlazzna jutra
    u grudima tinjajuc' kopne,
    kopne i kao bura poju
    i kao oganj zzare.

Slične teme

  1. Koliko danas kosta zdravlje?
    Autor Savannah u forumu Zdravlje
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 30.01.2015, 23:40
  2. Kosta Bunusevac
    Autor stnikola u forumu Umetnost
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 21.01.2010, 12:41
  3. Osmeh, ne kosta nista, a puno vredi ...
    Autor bellissima u forumu Psihologija
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 12.11.2009, 22:41

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •