Azbuka prošlosti - Strana 12
Strana 12 od 15 PrvaPrva ... 21011121314 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 166 do 180 od ukupno 221
  1. #166

    01 Odgovor: Azbuka prošlosti

    I tako stigosmo u paradox. Carnojevic bezao od Turaka koji su sada u EU
    u Austrougarsku , koja je bila ondasnja EU. U stvari , pobegosmo od civilizacije . Bar, za sada , no svet se suzava, pa ko pozivi ... Ni ti Ilici nisu losi !/kao Obrenovici/ Kostunice, ... Sreca moja pa sam Mator , necu morati sve to da gledam i slusham ! He, He , Svet ce da ozida zid oko nas da sluzimo svima kao uzor kako NE TREBA DA SE RADI . Ko ima vremena i volje neka procita knjigu 807. od Baranina . Ma, pomakli se nismo , jos unazadili !
    Sa srecom ! Ovo drugo ste ubili .

  2. #167

    Odgovor: Azbuka prošlosti

    Džingis Kan
    Ko je mene poznavao, ni pakao mu neće teško pasti.

  3. #168

    Odgovor: Azbuka prošlosti

    Citat simke kaže: Pogledaj poruku
    Čarnok
    Čarnok je arheološki lokalitet i na njemu se vrše iskopavanja. Elipsasti "šanac" je u stvari Keltski opidum.

    Španski građanski rat
    c'est en faisant n'importe quoi qu'on devient n'importe qui.

  4. #169

    Odgovor: Azbuka prošlosti

    Arsen Dedić


    Pjesnik , muzi čar , šansonjer . Rodom iz Šibenika .. Niz legendarnih pjesama kao što su "Čovjek kao ja ," "Ku ća pored mora ," "Vra ćam se ," itd . Njegova zbirka pjesama "Brod u boci " spada u najprodavanije pjesni čke knjige u SFRJ . Oplemenio ljubav mnogih generacija .
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  5. #170

    Odgovor: Azbuka prošlosti

    барутана


    барутана је назив који се у прошлости користио за зграду унутар неке тврђаве намењену држању барута.
    данас се користи као назив за локације у неким градовима бивше југославије.

    ...клуб "барутана" у београду.
    лицем ка ветру
    с ветром уз лице

  6. #171

    Odgovor: Azbuka prošlosti

    Vavilon

    Аntički grad u Mesopotamiji, blizu današnjeg grada Al Hilaha u Iraku, odnosno oko 88 km južno od Bagdada. Vavilon je bio glavni grad Vavilonskog Carstva i jedan od najstarijih kulturnih, političkih i trgovačkih centara. Ime mu potiče od akadske reči Vavilu, što znači "božja kapija", a koja je bila prevod sumerskog imena Kadingira.

    Grad su osnovali Sumerani u četvrtom milenijumu pne, a prvi put se pominje na pločici Sargona Akadskog iz 24. veka pne. kada je Sargon Akadski Vavilon proglasio prestonicom svoje države.
    Ko je mene poznavao, ni pakao mu neće teško pasti.

  7. #172

    Odgovor: Azbuka prošlosti

    Гиљотина





    је механичка направа - названа по човеку који је предложио њену употребу (лекар Joseph Ignace Guillotin). Служила је за извршење смртне казне над осуђеницима и то одсецањем главе. Ова механичка справа је била замена за секиру којом се вековима пре тога у Француској вршила егзекуција над осуђеником.
    Слична справа је употребљавана у Шкотској од 1564. године до 1708. године и звали су је Шкотска Девица ( Scottish Maiden). А у књизи А.Диме Гроф Монте Кристо слична справа се описује као италијанско оружје смрти – mandaia.
    Гиљотина је карактеристична по великом, тешком и оштром сечиву које се, са велике висине, вертикално спушта – пада на потиљак жртве и одсецао јој главу. Идеју о употреби, ради хуманијег начина извршења смртне казне, предложио је 1792. године Joseph - Ignace Guillotin, француски доктор, који је, као посланик у Француској народној скупштини, предложио гиљотину као средство хуманијег извршења смртне казне. Поред овог предлога о гиљотини, Жозеф Гиљотен је поднео и предлог о забрани јавног извршења казне. Предлог је прошао, али само онај о гиљотини, тако да су 1792. године Charles-Henri Sanson главни француски извршилац – крвник и немачки мајстор Тобијас Шмит, направили први прототип гиљотине. Мада многи мисле да је Жозеф Гиљотен човек који је направио гиљотину, он је само издејствовао да закон о гиљотини буде прихваћен у скупштини, а није учествовао у њеној изради и осмишљавању.



    Википедија
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  8. #173

    Odgovor: Azbuka prošlosti

    дунавска бановина

    Дунавска бановина је била правна и самоуправна територијална јединица у Краљевини Југославији од 1929. до 1941. Установљена је одлуком краља Александра Карађорђевића од 3. октобра 1929. Међу девет бановина била је највећа после Савске бановине.

    Обухватала је Војводину – Банат, Бачку и Барању и већи део Срема, затим целу Шумадију, Пожаревачку Мораву и Стиг. Од великих градова ван Војводне у овој бановини били су Крагујевац, Пожаревац и Смедерево. Првобитно су Шид и Сремска Митровица били укључени у Дринску бановину, али су после енергичних протеста тих срезова припојени Дунавској бановини, јер чине саставни део Војводине.

    Београд је са Панчевом и Земуном чинио подручје Управа града Београда. Зато је главни град Дунавске бановине био Нови Сад, а не Београд. Седиште бановинске администрације налазило се у Банској палати.

    Формирање бановина није задивољило оне политичке снаге које су тражиле не административну регионализацију, већ стварање федералних јединица од тзв. Историјских покрајина у које је спадала и Војводина. Али повезивање Војводине са Шумадијом наилазило и на повољан пријем, поготово међу Војвођанима у Београду (Вељко Петровић, Станоје Станојевић и др.). Сматрало се да српски живаљ не би имао апсолутну већину да је бановину чинила само територија Војводине.

    У време формирања површина Дунавске бановине била је 31.479 km2 са 2.387.495 становника. Било је 56,9% Срба и Хрвата, 18,2% Мађара и 16,3% Немаца, као и известан проценат Словака, Румуна, Русина, Рома и др. Православнo становништво је чинило 54,9% од укупног броја становника, римокатоличко 35,3%, а евангелиста је било 7,9%.

    Када је 26. августа 1939. дошло до споразума Цветковић-Мачек и стварања Бановине Хрватске, у њу се укључене Савска и Приморска бановина, али и Шидски и Илочки срез који су одвојени од Дунавске бановине. После Априлског рата, распада Краљевине Југославије и укључења Бачке и Барање у окупациону зону Мађарске, а Срема у тзв. Независну државу Хрватску, крња Дунавска бановина (Банат и Шумадија) је само формално постојала као управна јединица, њено средиште се налазило у Смедереву, а власт је била у рукама немачке окупационе управе

    извор: википедија
    лицем ка ветру
    с ветром уз лице

  9. #174

    Odgovor: Azbuka prošlosti

    Đura Daničić

    Rođen je pod imenom Đorđe J. Popović, kao četvrti sin novosadskog sveštenika Jovana Popovića, u Novom Sadu, 1825. Prve škole učio je u Novom Sadu i Požunu, a pravne nauke u Pešti i Beču, gde je došao 1845. Pod uticajem Karadžića i Miklošiča počeo je da se bavi slovenskom filologijom, kojoj je kasnije, a naročito proučavanju srpskog jezika, posvetio ceo život. Za vreme studija materijalno su ga pomagali Knez Mihajlo Obrenović i Jovan Gavrilović. Godine 1856. postao je bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu i sekretar Društva srpske slovesnosti, a 1859. profesor Liceja (Velike škole). Godine 1865. ostavio je profesuru, i na kratko vreme postao činovnik Uprave pošta, a 1866. otišao je u Zagreb za sekretara tada osnovane Jugoslovenske Akademije. 1873. se vratio na katedru srpskog jezika u Veliku školu u Beogradu, predavajući u njoj do 1877. Otišao je zatim na odmor u Zagreb da produži rad na započetom velikom Rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika. Na tom poslu ga je i zatekla smrt. Njegovo telo preneseno je novembra iste godine (1882) u Beograd i tu je sahranjeno na Markovom groblju.

    Svoje prezime zamenio je 1847. prezimenom Daničić, kojim se potpisao na prvom svom naučno-polemičkom radu Rat za srpski jezik i pravopis, i pri tom prezimenu je posle stalno ostao.

    Vikipedija
    Ko je mene poznavao, ni pakao mu neće teško pasti.

  10. #175

    Odgovor: Azbuka prošlosti

    еуридика

    Еуридика, (грч. Ευρυδίκη) (лат. Eurydica) је у била нимфа и Орфејова жена.

    Осим Орфејове жене Еуридике, у грчкој митологији је било још неколико Еуридика:

    Еуридика - жена немејског краља Ликурга
    Еуридика - жена тебанског краља Креонта
    Еуридика - жена пилског краља Нестора
    Име Еуридика долази од грчких речи - Eurys или Широк и Dik или Правда.
    и, наравно, наша драга еуридика, светлост севера. дивно једно биће коју много волем

    Еуридика и Орфеј
    Федерико ЋервелиКада је Орфеј упознао најлепшу од свих нимфи - Еуридику, одлучио да се смири и да са њом проведе остатак свог живота. Орфеј је знао, када је угледао Еуридику у друштву њених дружбеницама, а видевши њену изузетну лепоту, да ће њих двоје постати једно.

    Не дуго затим, прекрасна Еуридика, са очима боје нарциса и дугом плавом косом, постала је његова жена.

    Брачна срећа Еуридике и Орфеја није дуго трајала јер је Еуридика, док је, кроз густу и високу траву бежала од Аристеја који је у својој похотости желео силовати, нагазила на змију која је ујела. Еуридика је на лицу места остала мртва.

    Неутешан у својој боли, Орфеј се одлучио на невероватан подухват не би ли поново био са Еуридиком. Одлучио је да сиђе у подземни свет - свет мртвих. На самом улазу у Хад својом је лиром зачарао троглавог Кербера, а затим изашао пред бога Хада и његову жену Перзефону, владаре света мртвих, и запевао песму о избављењу Еуридике из подземља. Дирнути песмом и огромном Орфејовом љубављу, Хад и Перзефона су одлучили да пусте Еуридику, али под једним условом. Када се буду враћали у свет светлости, Орфеј се несме окренути и не сме погледати Еуридику, која је требала да прати његове стопе.

    Орфеј је кренуо лаганим и тихим кораком, а мучен великом чежњом и забринут јер није чуо кораке своје Еуридике, прекршио је задати услов и окренуо се. Еуридика је у том тренутку заувек потонула у свет сенки, пружајући ка Орфеју своје руке.

    Седам дана је Орфеј оплакивао и туговао на обалама подземних река, али су овога пута бог Хад и Перзефона били неумољиви.

    По повратку из света сенки на светлост дана, Орфеј је, неутешан у својој љубави одбијао све љубави других жена и своју љубав је поклањао само лепим младићима

    википедија
    лицем ка ветру
    с ветром уз лице

  11. #176

    02 Odgovor: Azbuka prošlosti

    Zikica Jovanovic Spanac-ispalio prvu pusku u Beloj Crkvi 7.jula

  12. #177

    Odgovor: Azbuka prošlosti

    Zlata Živadinović, srpski pisac, rođena je 12. marta 1935. godine u selu Bačina. Posle školovanja, radila je u Beogradu do 1965. godine. Od tada živi i radi u Parizu, gde je udajom prihvatila francusko državljanstvo, ne odričući se svog porekla i nacionalnosti. Prvi roman, O jagodama i strahu, izašao je iz štampe 14. maja 1999. godine, pod bombardovanjem Srbije. Time je želela da kaže i učini nešto više nego da iz daljine nemoćna plače nad sudbinom svoga naroda. A kako je kreativna snaga večito prisutna u nama, kao njena Falinka, ona nas pokrene nadahnućem i nagradi za našu veru u njenu beskrajnu dobrotu poklonom jedne parcele svoga duha. Autor romantiku nalazi u svom svetu i pretvara je u život kazivanjem drugima. Vraćajući se prošlosti, ona se sa lakoćom šeta po svojim danas ostvarenim snovima. A za one neostvarene, Falinka je sposobna da kreira novo viđenje, baš kao da se zaista dogodilo.
    Iskrenost doživljenog i originalnost sanjanog je ono što daje draž i lepotu literature Zlate Živadinović.Roman O jagodama i strahu je izašao na francuskom jeziku kod izdavačke kuće L'Harmattan u Parizu, početkom Jula 2005.g sa nazivom Lubiotte.Ova knjiga je prva iz nove koleksije "Lettres Slaves"(Slovenska Reč).

  13. #178

    Odgovor: Azbuka prošlosti

    Ilija Garašanin, političar, pisac "Načertanija" - srpskog nacionalnog programa

  14. #179

    Odgovor: Azbuka prošlosti

    Jelisaveta Načić (18781955) je prva žena arhitekta u Srbiji. Njeni glavni radovi su projekat osnovne škole kod Saborne crkve u Beogradu, i idejni projekat Crkve Aleksandra Nevskog u Beogradu. Takođe su njen rad kamene stepenice na prilazu ka Kalemegdanu, koje su građene za vreme prvih godina 20. veka. Stepenice su rađene u stilu italijanskih renesanskih vrtova.

  15. #180

    Odgovor: Azbuka prošlosti

    Kočo Racin (Коста Апостолов Солев Рацин), rođen u Velesu 1908. godine, preminuo u Lopušniku, 13. juna 1943, makedonski i srpski pjesnik. Racin je u isto vrijeme i najistaknutiji pjesnik, prozaista, kritičar, istorijski mislilac, rodoljub i najpoznatiji makedonski intelektualac uopšte između dva svjetska rata.

    Prvo literarno djelo koje je Racin napisao bili su Sinovi gladi, na srpskom jeziku, a djelo je objavljeno 1928. godine u zagrebačkom listu "Kritika". Zajedno sa pjesnicima Đorđevićem i Aksićem, Racin objavljuje 1932. godine u Skoplju zbirku pjesama na srpskom jeziku, pod nazivom "1932.", čime na velika vrata ulazi u srpsku književnost. U isto vrijeme, Racin objavljuje i druge pjesme, priče i članke sa različitom tematikom. U člancima sa istorijskom tematikom, sve više istupa kao zaštitnik makedonske nacionalne stvari. Jedina samostalna zbirka pjesama "Beli mugri" ("Bijele zore") objavljena je u Zagrebu 1939. godine, na veleškom dijalektu, i istovremeno zbog svoje dijalekatske i komunističke konotacije, pridobija veliku popularnost u narodu u Vardarskoj Makedoniji, gdje se sve više osjeća sukob srbizirajućih snaga i onih snaga koje bi forsirale poseban vardarski makedonski dijalekt i poseban makedonski jezik uopšte. U leksici i pravopisnoj formi, Racin je pod jakim uticajem Krste Misirkova i na neki način ova zbirka postaje osnova za kasnije kodificirani makedonski književni jezik, koji je takođe baziran na veleškom govoru. Kočo Racin bi se u širem smislu mogao smatrati i bugarskim piscem, budući da je napisao 6 neobjavljenih pesama i na bugarskom književnom jeziku, kojim je vladao.

    Postoje dvije verzije njegove smrti. Po prvoj, Racin je ubijen greškom kada se vraćao u partizanski logor u Lopušniku, a po drugoj je namjerno ubijen.

    U njegovu čast se održavaju Рациновите средби, a njegova rodna kuća u Velesu danas je pretvorena u spomen muzej.

    Prema jednoj priči, Kosta Solev je promijenio prezime u Racin iz ljubavi prema jednoj Raci.

Strana 12 od 15 PrvaPrva ... 21011121314 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Azbuka gradova..
    Autor yige_gui u forumu Igre bez granica
    Odgovora: 1736
    Poslednja poruka: 04.12.2019, 01:15
  2. Azbuka prezimena
    Autor _style_ u forumu Igre bez granica
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 21.03.2019, 00:25
  3. Azbuka drzava
    Autor Sonja u forumu Igre bez granica
    Odgovora: 738
    Poslednja poruka: 07.01.2019, 18:48
  4. Zemlja imala dva meseca u prošlosti?
    Autor Necromancer u forumu Astronomija
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 04.08.2011, 21:54
  5. Moja azbuka
    Autor DrinChe u forumu Druženje forumaša
    Odgovora: 24
    Poslednja poruka: 24.10.2009, 20:22

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •