Božić je najradosniji hrišćanski praznik. Pošto se tog dana, po verovanju hrišćana rodio Sin Božji, Isus Hrist - spasitelj sveta, Božić je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva i stvaranja uopšte. O Božiću pravoslavni hrišćani se pozdravljaju sa “Hristos se rodi” i “Vaistinu se rodi”.
Božićno veselje najslikovitije opisuje srpski pesnik i duhovnik vladika Rade stihovima slepog igumana Stefana kada je na Badnje veče uz gusle zapevao: “Nema dana bez očinjega vida, niti prave slave bez Božića”. U narodnom običajnom proslavljanju božićnih praznika kod pravoslavnih Srba, Rusa i Grka, kao i Bugara, Makedonaca, Rumuna, Jermena, Arapa... primećuje se dosta razlike dok je liturgijski i molitveni deo slavlja u crkvi isti. O sličnostima i razlikama priča Svetozar Borak, profesor Bogoslovije u Sremskim Karlovcima.
- Badnjačka večera kod svih hrišćana je posna, a na sam dan Božića obavezan je odlazak na liturgiju. Svima je zajednička svečana porodična trpeza i međusobno darivanje ukućana, s tim što jedino Srbi imaju položajnika, gosta koji prvi i jedini ulazi u kuću na dan Božića. U srpskom i rusinskom narodu je tradicionalno karakterističan badnjak za slavljenje Božića, u Rusiji i Bugarskoj jelka, kod Grka kao i kod ostalog pomorskog naroda je to lađa, a u novije vreme i jelka. Badnjak je u prošlosti bio blizak i Rusima, Bugarima, Makedoncima... a u Vojvodini, kod Rusina, koji su unijati-grkokatolici, badnjak stoji u porti crkve, a ritualno ga na Badnje veče u svoje domove unose i Bunjevci, mada su rimokatolici - kaže profesor Borak.
Badnji dan
Božićnom prazniku kod svih pravoslavaca predstoji priprema - šest nedelja posta. Na Badnji dan, rano, donosi se badnjak, mlado hrastovo drvo. Badnjak se iseče na tri dela i ti delovi se uveče lože. Onaj, ko unosi badnjake, posipa žitom ukućane i oni njega. U iščekivanju Božića, na Badnje veče u domove se unosi slama koja je simbol jasli u vitlejemskoj pećini u koje je položen novorođeni Bogomladenac. Na slamu i u uglove sobe posipaju se orasi koji simbolišu da Bog vlada nad sve četiri strane sveta. Zatim se kuća kadi što je simbol smirne i tamjana kojima je takođe darivan Bogomladenac.
Na Badnji dan u Dalmaciji i Kninskoj krajini, opisuje profesor Borak, žene nisu obavljale nikakve poslove lupanjem. Uveče se palio badnjak, a pred zoru je nalagano još drva na badnjak i onda su ukućani prelazili tri puta preko tog ognja, da ne bi bolovali od vrućice preko godine.
Dok su u primorskim krajevima narodni meteorolozi najavljivali ako je Božić bio maglovit rodnu godinu, u Gorskom Kotaru kad padne sneg - govorilo se da će sve roditi, u zapadnoj Srbiji ako na Božić pada kiša verovalo se da će biti berićet u šljivicima.
Badnjačka večera
Badnjačka večera je isključivo posna. Sofra se postavljala na slamu. Na sofru se stavljaju tri sveće u posudi sa žitom, božićna pogača, koja se u zapadnoj Bosni zove kovrtanj i predstavlja samog Hrista koji je za sebe kazao da je “hleb živi koji siđe sa neba, i ko jede od ovoga hleba živeće vavijek”.
Riba je simbol Sina Božjeg. Na grčkom, preko koga su naši preci primili hrišćanstvo, riba je “ihtis”, a to je skup inicijala Isusa Hrista. Zato je u prvim vremenima hrišćanstva riba bila znak raspoznavanja za hrišćane. So je simbol sile božanske i blagodati Božje, koja čuva hleb i ribu od plesni i truleži. Med kao proizvod najčistijeg stvorenja pod kapom nebeskom - pčele, simboliše sladost večnog života pod okriljem Boga.
Položajnik
Rano u zoru na Božić dolazi položajnik ili polaznik kako se naziva na Kosmetu, u južnoj Srbiji i Crnoj Gori. On iznad ognjišta badnjacima udara jedan od drugi da izbijaju varnice. Položajnik je najčešće muško dete ili mladić, jer po rečima Isusa Hrista: “Ko primi dete u ime moje, mene prima”. Zato se položajnik prima kao sam Gospod - koji svojim rođenjem u sve domove ljudske donosi mir i dobru volju.
Svečana trpeza
S dolaskom položajnika kao najdražeg i jedinog gosta toga dana počinjalo je slavlje za svečanom trpezom. Božićna pečenica ili božićnjar simboliše jagnje koje su pastiri poklonili Božjem novorođenčetu. Božićnjar je u srpskim krajevima najčešće prase, pošto u vreme Božića nema jaganjaca. Pije se vino pošto ono predstavlja krv Hristovu kojom je on na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske. Trokraka sveća koja se pali svojom svetlošću predstavlja Božanstvo koje je bez početka i kraja pošto je Isus Hrist za sebe rekao da je “svetlost svetu”.
Molitva
Činjenica da je Božić praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva ukrasila je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima. Svi ti običaji imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: “Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, u toru i oboru”. Na nekoliko nedelja pred Božić (od Nikoljdana) i nekoliko nedelja posle Božića (do Savindana) traje svečano praznično raspoloženje.
Kolač - Česnica
Česnica se mesi rano na Božić i ima ulogu slavskog kolača za Božić. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, a odozgo se bode grančicom badnjaka. Česnica se lomi o božićnom ručku posle kađenja i molitvenog obreda. Veruje se da će onaj ko nađe novčić biti srećan čitave godine.
