Према сачуваним записима, насеље Голубинци први пут се помиње 1572. као село које је под земљом, једино се познаје по димњацима који су над зенљом. То је остало записано. Насеље је настало раније, а неки подаци упућују на претходни, петнаести век.
У новије време, источно и западно од села наилазило се на трагове по којима је могуће утврдити да је на овом месту раније било грађевина. Реч је пре свега о римским градовима Новицијан и Басјана (у Доњим Петровцима чији се атар граничи са Голубиначким) и о каменом путу према Земуну. Приликом изградње католичке цркве 1875. у темељима је нађен део надгробне плоче из римског доба. Код стере цигљане ископан је лијеви лав, од познатог типа лавова који чувају гроб. У потесима Рупине, Средње њиве и Тапавице пронађени су керамика, кости, цигле, новчићи, опеке римског формата, трагови малтера и шута, комади белог мермера, фигуре. Те се предпставља да је овде било неко мање римско утврђење кружног облика.
Из Турског периода постоји обиље података, пре свега о броју породица, верској подели, положају села и његовом измештању, те о самом пореклу назива села. Име овог села води порекло од пустаре на којој први становници подигоше своје домове. Та се пустара назва тим именом зато што су се на њој, више него на којој другој околној ливади и простору, окупљали дивљи голубови, који су ту по великом жбуњу, шикари и дрвећу своја гнезда вили. 1572 године Голубинце је посетио и у свом дневнику забелешку оставио царски изасланик барон Давид Унгадо, који се, по предаји данка и дарова цара Леополда i турском султану, враћа из посете Порти у Цариграду. Др Едвард Браун, у свом путопису из 1669.[FONT=Arial][COLOR=black]оставио је детаљан опис и слику (цртеж) земунице, каже село је сасвим под земљом, јер куће нису допирале ни до колена, једино се истичу димњаци.
извор/ текстови Путниковић Бошка