Голубинци
Prikaz rezultata 1 do 9 od ukupno 9
  1. #1

    Голубинци

    Село Голубинци, сремачки бисер, оличење здравог (еколошког) живота и мисли, једне руралне заједнице, која је настала и развијала се, кроз веома бурну и специфичну историју. Само насеље никада није тежило ка урбаној средини. Повољан географски положај и мрежа саобраћајница, учинили су да је село довољно приступачно већим урбаним срединама, али оно неговајући традиционални начин живота, остало је довољно изоловано сачувајучи своје обичаје и свест. Голубинци су село са две цркве и вере. Баш та појава утицала је да становници временом, стекну оно што околна села у Срему немају. Конкурентно надметање: чија ће ношња бити уреднија и украшенија, чије ће манифестације бити популарније, чији ће оркестар бити бољи итд. А све то уз велику толеранцију и међусобно поштовање. Када се узме у обзир и историјско наслеђе, Голубинци, једноставно одскачу од средине у којој се налазе, и достижу једну ширу димензију.
    Управо зато је у Голубинцима основана невладина организацијаШлос чији је главни циљ пројекат: ГОЛУБИНЦИ ЕТНО-ЕКО СЕЛО, којим желе да ово место валоризују и ставе на туристичке мапе Србије, Европе и Света.



    извор/ текстови Путниковић Бошка
    Poruku je izmenio Aiko, 26.02.2010 u 21:26
    Osmeh je kriva linija koja ispravi sve..skoro sve..


  2. #2

    Odgovor: Голубинци

    Голубинци су велико село у срцу Срема (рузмарински Срем) налазе на 44 58 северне географске ширине и 20 4 источне географске дужине. На Сремској лесној тераси,односно на северозападном ободу крњешевачке депресије 5 km западно од општинског центра Старе Пазове. Село је саграђено у средини хатара површине 38,22 km2 који је благо нагнут ка југоистоку, тако да су апсолутне висине терена северозападно од села 100 m а јужно од села око 80 m. Таква разлика среће се на растојању од 10 km тако да се на терену тешко запажа .




    Osmeh je kriva linija koja ispravi sve..skoro sve..


  3. #3

    Odgovor: Голубинци

    Према сачуваним записима, насеље Голубинци први пут се помиње 1572. као село које је под земљом, једино се познаје по димњацима који су над зенљом. То је остало записано. Насеље је настало раније, а неки подаци упућују на претходни, петнаести век.
    У новије време, источно и западно од села наилазило се на трагове по којима је могуће утврдити да је на овом месту раније било грађевина. Реч је пре свега о римским градовима Новицијан и Басјана (у Доњим Петровцима чији се атар граничи са Голубиначким) и о каменом путу према Земуну. Приликом изградње католичке цркве 1875. у темељима је нађен део надгробне плоче из римског доба. Код стере цигљане ископан је лијеви лав, од познатог типа лавова који чувају гроб. У потесима Рупине, Средње њиве и Тапавице пронађени су керамика, кости, цигле, новчићи, опеке римског формата, трагови малтера и шута, комади белог мермера, фигуре. Те се предпставља да је овде било неко мање римско утврђење кружног облика.
    Из Турског периода постоји обиље података, пре свега о броју породица, верској подели, положају села и његовом измештању, те о самом пореклу назива села. Име овог села води порекло од пустаре на којој први становници подигоше своје домове. Та се пустара назва тим именом зато што су се на њој, више него на којој другој околној ливади и простору, окупљали дивљи голубови, који су ту по великом жбуњу, шикари и дрвећу своја гнезда вили. 1572 године Голубинце је посетио и у свом дневнику забелешку оставио царски изасланик барон Давид Унгадо, који се, по предаји данка и дарова цара Леополда i турском султану, враћа из посете Порти у Цариграду. Др Едвард Браун, у свом путопису из 1669.[FONT=Arial][COLOR=black]оставио је детаљан опис и слику (цртеж) земунице, каже село је сасвим под земљом, јер куће нису допирале ни до колена, једино се истичу димњаци.






    извор/ текстови Путниковић Бошка
    Poruku je izmenio Aiko, 26.02.2010 u 21:26
    Osmeh je kriva linija koja ispravi sve..skoro sve..


  4. #4

    Odgovor: Голубинци

    Са почетка 18. века Голубинци имају 15 насељених кућа-породица по Карловачком миру припадају турском делу срема, Илочком спахилуку који касније купују Италијански принчеви. Пожаревачким миром 1718. године и доњи Срем је припао Аустрији.
    Бечки двор је Сремске и Банатскеземље које је после 1717. године продавао немачкој властели већ десетак година касније почео да откупљује, стварајући непрекидну линију од Лике и Кордуна дуж Саве па све до Карпата. Била је то Војна граница или војна крајна, као права (жива) брана против Турака. Голубинци су
    укључени у систем Војне границе након 1747 када је основана Хусарска регимента у Старим Бановцима. По инкорпорацији у Војну границу, у Голубинцима је постављено седиште штаба Славонске хусарске регименте, и „Шлос“ као седиште граничарске команде. Припадници граничарских јединица добијали су земљу према роду војске и чину, најпре само на уживање а касније и у својину. Голубинци су располагали и заједничком земљом у земљишној сеоској заједници, на коју су имали подједнако право све породице. Био је то потес Јарковси, затим Толинци и ледине. Из овог периода потиче одређена привилегија – право на точење вина и ракије. Те су Голубинчани издавањем ових парцела куповали, и добијали (од Марије Терезије) парцеле на обронцима Фрушке Горе (Банстолу) погодне за гајење винове лозе.


    извор/ текстови Путниковић Бошка

    Poruku je izmenio Aiko, 26.02.2010 u 21:27
    Osmeh je kriva linija koja ispravi sve..skoro sve..


  5. #5

    Odgovor: Голубинци

    КУД„ГОЛУБИНЦИ“





    КУДГолубинцијеоснованоу априлу месецу 1997. године. Ово друштво је правни наследник два претходна друштва КУД Јован Поповић и ХКУД Владимир надзор.КУД Голубинци има пет фолклорних ансамбала по узрастима, све укупно око 150 активних чланова. Постоје и секције као што су: оркестарска, рецитаторска и певачка. О целокупној активности друштва брине управни одбор који има 17 чланова. Куд годишње у Голубинцима поред традиционалне манифестације Ој јесење дивне ноћи, има бар пет целовечерњих концерата поводом: годишњице оснивања, сеоске славе или значајнијих датума. Бројна гостовања у оквиру Општине, Срема, Војводине и Србије. Затим међународни фестивал у Бајмоку, Грчка- Волос и , Мађарска- Шопрон и Калочај, Пољска- Бидгошч. Куд ради и вежба у холу основне школе 23 Октобар у Голубинцима. Друштво се финансира средствима која добије од: МЗ Голубинци, културно-спортског динара, учешћа чланова КУД-а, донатора и родитеља.


    извор/ текстови Путниковић Бошка
    Poruku je izmenio Aiko, 26.02.2010 u 21:27
    Osmeh je kriva linija koja ispravi sve..skoro sve..


  6. #6

    Odgovor: Голубинци

    РАДИОНИЦА ВЕЗА УДРУЖЕЊА ШЛОС



    Полазници радионице веза се упознају са историјом ручног рада (предавање кустоса Љиљане Трифуновић), а одласком у музеј Новог Сада музејском збирком ентеријерног текстила.
    У практичном делу упознају све технике веза, врсте веза и "трукераја" а након савладане технике приступиће изради ентеријерног текстила: свадбених пешкира, столњака, кецеља, навлака за оклагије, штрафтове за полице, куварице, подметаче, четкаре, чешљаре, шибицаре...
    Полазници треба да оставе извезене предмете за музеј. По завршетку радионице на крају обуке, направи се изложба радова и додели се сертификати-потврде о похађању.
    Циљ овог програма је да се сачува и пренесе на нове генерације старо знање ручног рада - веза, као и културно стваралаштво из живота села. Циљ је и да се кроз организацију слободног времена путем радионица омогући да то време деца квалитетно и корисно употребе. Ове радионице је подржао и финансијски помогао Секретаријат за образовање и културу Аутономне Покрајине Војводине.


    извор/ текстови Путниковић Бошка
    Poruku je izmenio Aiko, 26.02.2010 u 21:27
    Osmeh je kriva linija koja ispravi sve..skoro sve..


  7. #7

    Odgovor: Голубинци

    Замак Шлос




    Замак Шлос има дугу и занимљиву историју и као грађевина и као споменик културе. Саграђен је 1767. године када је у Голубинцима била граничарска управа Европе некада. Овде постоји још неколико јавних објеката из тог периода који су под заштитом споменика културе. У Шлосу је 1813. године боравио Карађорђе. Улога Карађорђа била је значајна за утемељење нове српске државности по угледу на Европу тада. Веома је важно да се успостави цивилизован однос према културним вредностима и историјском наслеђу
    .
    То је масивна једноспратна грађевина, само
    нешто ужа од своје дужине, са високим кровом на четири воде. Горњи ред прозора има заштитне украсе израђене од кованог гвожђа, какви су се некад налазили на приземним прозорима. У тунелима Шлоса према местној Општини, католичкој цркви и кући Рудића (данас) биле су барутане до 1871. године. У њима су се играла деца из комшилука до другог светског рата. Архитектонска вредност овог војно-граничарског објекта, склад и симетрија, правилан ритам отвора сврставају га у групу значајних архитектонских остварења друге половине 18. века.


    извор/ текстови Путниковић Бошка
    Poruku je izmenio Aiko, 26.02.2010 u 21:28
    Osmeh je kriva linija koja ispravi sve..skoro sve..


  8. #8

    Odgovor: Голубинци

    У договору са Аико доприносим са нешто мојих илустрација.


    Улица према Старој Пазови.


    Православна црква.


    Шлос (замак на немачком). Слика је из 2008. кад је била у току обнова из средстава националног инвестиционог плана.


    Карађорђе је у голубиначки Шлос стигао из манастира Фенек, али не добровољно - Аустрија га је ту држала под контролом.


    Римокатоличка црква.[/CENTER]

    У Голубинцима има неколико котобања (aмбара, спремишта за житарице и другу храну комбинованих са просторијом за становање млађих чланова домаћинства) које имају статус споменика културе од великог значаја. На сликама нису само те котобање.





    Кад сам кроз Голубинце пролазио интересовало ме је традиционално сеоско градитељство, па таквих слика имам неупоредиво више но осталих.



    И Голубинци деле општу судбину села - млађи и образовани углавном раде, па и живе у градовима, а некадашња пољопривредна домаћинства све мање се заснивају на пољопривреди. И котобања на горњој слици сведочи о томе: не користи се више у изворне намене; млађи раде у граду, а котобања се чува скоро као породична реликвија.

    ''Nedaleko od sela,u potesu Donjih njiva ima vodica, na koju se odvajkada sleže narod iz mesta i okoline, osobito na Svetog Nikolu, 9.maja (po starom kalendaru).Do godine 1887. bio je tu podignut drveni krst sa ikonom, kraj kojeg su bolnici u svako doba godine, dolazeći ovamo ubruse i darove svoje ostavljali. No taj krst bi te godine nepovoljnim vremenom oboren, ali je, na sreću, vrednim staranjem tamošnjeg paroha D.P. i crkvenog predsednika V.V. i opštim prilogom svojih meštana,sagradjena 1889. godine tvrdom opekom kapela, lepa i krasna, posvećena Svetom Nikoli, i na dan taj služi se ovde Sveta Liturgija u Slavu Božiju, a posle podne gradi se narodno veselje uz lake igre i vesele pesme.''

    Ovo je odlomak o mestu iz knjige "Trideset dana na ubavu putu" koju je napisao prota karlovački Vasilije Konstantinović, a izdata je u Sremskim Karlovcima 1899.godine. Prota Konstantinović je dobio nalog da 1896.godine pregleda karlovačku protopopiju i da o tome napiše detaljan izveštaj, koji je kasnije pretočen u knjigu.




    Водица је на југозападном крају села.

    ''Ime ovog sela vodi svoje poreklo od pustare, na kojoj podigoše prvi stanovnici svoje domove. Ta se pustara nazva tim imenom zato, što su se na njoj najviše, više nego na kojoj drugoj okolnoj livadi i prostoriji, vrzli divlji golubovi, koji su tu po velikim žbunovima i drveću svoja gnezda vili.''

    Горњи одељак из описа проте Константиновића запао ми зе за око јер сам код водице видео доста голубова.
    Poruku je izmenio nenad.bds, 27.02.2010 u 01:24

  9. #9

    Odgovor: Голубинци

    сремачко посело


    сремачко посело је традиционална манифестација куд-аголубинциодржава се почетком јесени, у сремачком духу. а знамо да је јесен доба године када се убиру плодови, када можемо сагледати производ целогодишњег рада и труда ратара. осим културно уметничког програма фолклорног ансамбла, рецитатора и глумаца, ова манифестација даје слику раскошног сремачког живота. на десетак столова по белим чаршавима украшеним маштовитим мотивима из паорског живота, исплетених чаробним рукама сремачких везиља, складно су били поређани производи сремачке народне кухиње, од кифли и погачица до најразноврснијих колача и широког репертоара здраве хране. гости се дочекују са сољу и хлебом, широког осмеха сремачки.
    Osmeh je kriva linija koja ispravi sve..skoro sve..


Slične teme

  1. Омиљени позоришни глумци
    Autor broj310 u forumu Film i pozorište
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 23.08.2013, 08:39
  2. Толеранција у Војводини?
    Autor yossarian u forumu Vojvođanski bircuz
    Odgovora: 32
    Poslednja poruka: 08.05.2012, 23:31
  3. Odgovora: 24
    Poslednja poruka: 01.04.2010, 19:34
  4. Милутин Миланковић
    Autor Turkmenbashi u forumu Nauka
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 26.11.2009, 22:11
  5. Odgovora: 31
    Poslednja poruka: 17.08.2009, 07:32

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •