believer kaže:
...
Опште је познато да су атеисти охоли људи достојни сажаљења. Довољно је да виде име Бога, па да књигу сместа тресну о земљу. Ако им неко такне њихову фикс идеју, спопада их напад беснила.Мислим, ако будем говорио о јелу, о пићу, о дувану, о љубави, ако будем користио скривена имена, могу се насамарити. Јер поред тога што су постали уображени, у исто толикој мери су и глупи. Ову врсту молитве, например, уопште и не знају Мисле да се само у цркви може молити, или на тај начин да човек мрмља поповске тираде. Атеисти су наши људи сиромашни духом. Они су деца овог доба којој је понајвише потребна помоћ.
.............
Већина је, наиме, мислила да су атеисти без вере. О томе, наравно, не може бити ни говора. Нема човека без вере. Атеисти нису без вере, него њихов бедно мањкав смисао и деформисана ћуд верује у комичну веру. И не само да
верује.
.......................
Атеиста је, наравно, уображен човек, он и не жели да буде нешто друго; није склон покорности и љубави, другачије речено, тако је немоћан да им и не може бити склон.Он радије остаје привржен свом страху, који пориче, дрхти и скрива се и лаже, и постаје све охолији. Из овог неутешног бућкуриша, у којем сезаједно кувају лаж, страх, порицање,скривање, охолост и биготерија,настао је материјализам као сурогат
религије...........
...