Svitac

[tetkaD]

Mali prirodni fenjeri počinju da svetle sredinom maja. Svici su tada tek izašli iz čaura i spremaju se za početak svog kratkog i "sjajnog" života tako što odašilju svetlucave ljubavne poruke. Organ koji proizvodi svetlost nalazi se ispod poslednjeg zglavka na stomaku i ima tri sloja. Najvažniji je srednji. Sastoji se od ćelija sa mnoštvom nervnih završetaka i tu deluju hemijska jedinjenja luciferin i luciferaza koji, pomešani sa kiseonikom iz vazduha, proizvode energiju u vidu svetlosti. Ona se odbija od donjeg sloja beličastih ćelija koje imaju ulogu reflektora. Sa spoljašnje strane nalazi se providan sloj koji tu svetlost propušta i odašilje u prostor. Sve je to zapravo savršeno delo prirode - jednostavno i po lepoti jedinstveno.
Da li ste se nekada sreli sa svicem oči u oči,ne,ne,niste nikada mogli,jer čim mu se približite na par koraka njega nema,ili se samo pretvara da nije tu gde je bio.
Boji vas se pa se zato umiri i čeka da odete da bi se ponovo pojavio i zasvetleo.Božanstveno izgleda kada se u Maju pojavi,naravno samo noću ga možete videti
Sigurna sam da ste ga makar u detinjstvu sreli.

[Sunflower]

Sretala sam ga u djetinjstvu više nego danas...skoro pa ga nikada ne vidim. Tada je bio rat i imali smo više vremena da se bavimo prirodom i društvom.
Hvatali smo ih i stavljali u teglice. Da nam svijetle put. Glupo, ali dječija glupost.
Ne znam baš da bi ih danas hvatala, jer ih se kao i ostalih letećih objekata, bojim...ali i ne bih voljela da im narušavam bivstvovanje.

[tetkaD]

Moja unuka kada se prvi put srela sa svicem uplašila se,jer on se nevidi svetli a i pevuši.Rekla sam da je on suviše mali da bi mogao da joj nešto učini,a sada ga redovno ,posmatra kada padne mrak i kada su topli majski dani.
Kod mene oko moje kuće je sama priroda nema sobraćaja pa su verovatno uvek moji gosti,u mom dvorištu.Trava je čista,osećaju se bezbedno,a mi uživamo slušajući ih.

[tetkaD]

Još pre nego što počne da se smrači, njihov stomak počinje da svetluca, a kad svetlost dostigne najveću snagu svici počinju da lete. Putevi kojima se kreću uvek su isti, začuđujuće podudarni. Prvi krug ljubavne igre započinje u devet uveče, ponavljaju ga oko ponoći i u tri ujutro. U toku prvog leta svici su najaktivniji. Tada se dele u dve grupe: jedna emituje trajnu svetlost, a druga svetli samo povremeno, što se naročito lepo vidi kad je toplo, oblačno i bez vetra. druga dve njihova noćna leta nisu ovako programirana, ali su zadivljujuća na svoj način.
Oko četiri sata izjutra iscrpljeni svici počinju da sleću na travu i drveće, a kad se pojavi sunce, skrivaju se iza lišća ili ispod granja da bi se zaštitili od dnevne svetlosti � ne kreću se i ne lete. Mužjaci su obično manji od ženki, ali pre njih sazrevaju. Ženke, naime, izlaze iz čaure desetak dana kasnije i istog časa kreću u potragu za partnerom.
Posle ljubavne igre koja traje i po dvadesetak sati ženka nekoliko dana traga za pogodnim mestom za polaganje jaja. to je najčešće stena pokrivena mahovinom ili neko deblo na mestu gde ne prodire sunčeva svetlost. Istovremeno, njihovo "gnezdo" mora da ispuni i jedan drugi uslov: da je iznad vode i to najviše metar od njene površine, zato što je i jajima potrebna vlaga i što larve mogu da opstanu samo u vodi.
Čak i dok polaže jaja (500-1000 u toku jedne noći) ženka emituje svetlost koja se čovečijem oku čini kao da je stalna, a u stvari je treperava. To ona šalje poruku drugim ženkama da je pronašla dobro i sigurno mesto i da mogu da joj se pridruže.
Eto, tako ova čarobna svetlucava stvorenja ulepšavaju prolećnje noći svojim okupljanjima čiji je jedini cilj da se obezbedi potomstvo. U toku tog svog zadatka većina mužjaka umire. Ženke svitaca ostaju da svetle samo još koji dan. Njihov život, u stvari, traje najviše dve nedelje.

[Cecara]

Jul mesec prošle godine. Dan čaroban sam po sebi. Videla sam predele na kakve moje oko nije naviklo. Osetila mirise nekih gradova potpuno drugačijih od mog grada. U Zapadnoj Moravi se hladila. Na nekom simpatičnom splaviću popili kafu pre no što smo krenuli nazad. Odlučismo da se vraćamo preko Divčibara. Kad smo odande krenuli, uronismo u mrak i šumu.... Svici i mi. Veče prohladno, a puma miriše. Iza svake krivine novi roj, koji se sakrije čim se približimo i ponovo zasvetli kako se udaljimo.

Tad sam ih prvi put videla. Sećam se neke bajke u kojoj su deca u kutiji za šibice čuvala svice, ali, beše to isuviše davno da bih se sad setila. Takva je i moja slika o njima danas - pripadaju negom drugom, dalekom, bajkovitom vremenu.

[Bombica]

Sinoc doziva me sin u dvoristu - mama vidi kako nesto tamo svetluca. trepce
Svitac naravno, a on uplasio se da ga moze slucajno gricnuti
Objasnila sam sto je i da ne ujeda, pa se sav vazan pojavio pred svakim clanom porodice da pokaze kako on drzi svitca u ruci i ne boji se.
Naravno i davao detaljna objasnjenja sto je to...a drugare na ulici ubedjivao da nije strasno ako ga diraju i da ne ujeda...

I setila sam se tada svog detinjstva kad smo ih skupljali u tegle - neko nam reko da ce uvece svi poceti da sijaju i eto ti fenjera

a drugari (muski) kidli bi im taj zadnji deo s fenercicem i lepili na celo