''Ne moze se sigurnije pobeci od sveta nego kroz umetnost i ne moze se sigurnije spojiti sa njime nego preko umetnosti''-Gete...
Bilo koji motiv koji pokrece coveka na aktivnost,pa tako i umetnicko stvaralastvo jeste predmet psihologije...
Maksim Gorki je rekao da knjizevnost treba definisati kao nauku o coveku ,jer se ona prvenstveno njime i bavi.Umetnost i jeste tako neodoljiva zato sto se covek u njoj trazi,nalazi i izrazava sebe!
U svojoj ranoj fazi,prvobitni umetnik, je slicno detetu,cak i preterivao u svojoj preokupaciji sobom.
''Covek uvek slika sebe''-govorio je Leonardo,smatrajuci da se umetnik od toga moze odbraniti samo dugim i sistematskim skolovanjem.
Psihologija,znaci oduvek postoji u cinu stvaranja i dozivljavanja
dela.Zato se psihologija coveka moze uspesno proucavati na osnovu umetnickih dela,kao i nacina njihovog tumacenja i dozivljavanja,i to vazi za sve istorijske periode,ukljucujuci i doba najstarijih civilizacija.Odlazeci u proslost,paleopsihologija je utvrdila da se cak
i fetisi,kao i igracke, mogu shvatiti i tretirati kao praumetnicka dela.
Vratimo se na Geteovu recenicu i kazimo da umetnik i umetnost uopste
privlace sve na kugli zemaljskoj,pa tako i analitickog psihologa!
.
''Od kada se prvi covek uspravio i pogledao ushiceno u Sunce,sacinio
kameni oltar i prineo kitu cveca kao svoj skromni dar,ova zrtva nije
bila samo iztaz zahvalnosti,molbe,vec i radjanje misterije umetnosti''
. Jung:''Tajna stvaralackog je,jedan transcendentan problem na
koji psihologija nije u stanju da da odgovor,nego moze samo da ga
opise.Na isti nacin je i covek stvaralac jedna tajna,koja ce,i pored
svih i raznovrsnih pokusaja,tesko moci biti resena''
Ove Jungove reci su i dan danas veoma aktuelne,a narocito kada se raspravlja o poreklu stvaranja,stvaralackog procesa, o normalnim,abnormalnim,patoloskim svojstvima nekog znacajnog umetnika.
Konacno dodjosmo do onoga ,o cemu bih zelela pisati!
Kao i uvek,potrebno je poceti iz pocetka,i to od coveka:nesumnjivo,znamo da je covek veoma problematicno bice,kao i zivot i svet uopste.Tek umetnik,i mozda on,najvise, dublje i sveobuhvatnije od naucnika,i filozofa nalazi nacina da preko umetnickog
izraza u umetnickoj formi,izrazi ono,pravo, ono sustinsko, ono sta se zaista dogadja u svakom coveku, ono, razlicito u kvalitetu ,razlicite jacine...
Psiholozi i psihijatri ne znaju,niti mogu znati poreklo umetnickog dara i talenta,genija i onoga koji je umetnicki predodredjen!Mnogi od njih smatraju da je talenat urodjena kategorija,koja ima sopstvenu liniju u svom kretanju...Zna se ,recimo da se umetnik ...,(zapravo dete se moze naslutiti kao buduci umetnik),jer se vec u tom svom neznom dobu
razlikuje od vecine dece svojom neobicnom senzibilnoscu,ili natprosecnim darom opazanja,ili fanazijom koja nadmasuje podrucja sopstvenog dozivljavanja,ili odvajanjem i osamostaljivanjem u igri,koju sam stvara i razresava...ili imaginacijom,tajnama...
Imamo umetnika...koji se u svojoj licnosti prepoznaje preko konflikta obicnog coveka u njemu..(zna se sta je to...) i stvaralacke potrebe,koja se ponekada reflektuje (kako su nekada romanticari govorili..)kao ''sveto ludilo''- to su -jaci,cesci,opasniji,ubitacniji-konflikti , nego kod vecine...Zbog ovakvih sukoba,koji su nekada tako ubitacni i stravicni i koji cesto mogu biti do te mere patoloski i usled siline strasti ,mnogo je nesrecnih ali i tragicnih licnih sudbina umetnika!
Moguce je da je umetnik u neprestanoj krizi u toku svog zivota,jer je vec sam stvaralacki proces na neki nacin- kriza..
Jung,psihologiju stvaraoca smatra zenskom psihologijom,jer'' stvaralacko delo izrasta iz nesvesnih dubina,upravo iz carstva majki''.
Ako je umetniku stvaranje glavna preokupacija i briga ,moze se pretpostaviti da je on zaista neprestano unekoj vrsti krize''sto se stvaranja tice''(rec kriza-grcka rec-krisis...-preokret,obrt,nastupanje odsutnog trenutka...)
Naravno,imamo i onu vrstu kriza koja uzima u obzir sve spoljasnje i un. cinioce koji ometaju i na neki nacin ugrozavaju stvaranje...(losi materij.uslovi,nepovoljno politicko stanje,losi porodicni uslovi,raznorazne psihicke ili psiholoske prepreke u svesnom,nesvesnom ,predsvesnom...)
Mogu poticati iz ranog detinjstva,adolescencije, mogu biti ,neuroticne,psihioticne,kratkotrajne,dugotrajne...
Tajanstveno dozivljavanje jedinstva coveka sa prirodom i kosmosom,karakteristicno za tzv. primitivnog coveka kao i za velikog umetnika,predstavlja prirodno i nepresusno vrelo iz koga,cas u tankom mlazu,cas kao silovita bujica,izbija umetnicko uoblicavanje onoga sto se tako mocno dozivljava u sebi. Najpre kao krik i pesma,kao zvuk nekog prvobitnog instrumenta,po koji crtez u steni ili velikim trudom sacinjena figura od kamena ili gline,kruzna spiralna i cik-cak linija na nekom cupu,krcagu ili vazi,i sa pocetkom pismenosti,prva kazivanja u klinastom i hijeroglifskom pismu.Svaka emocija koja je intenzitetom prevazilazila svakodnevna osecanja,bilo da se radilo o emociji straha,ljubavi ili mrznje,divljenja i strahopostovanja trazila je da nadje svoj izraz,svoj medijum manifestovanja.... V.Jerotic...
I ponovo Iz ugla psihoanaliticara...Karl Gustav Junga...
''Mi zapravo predstavljamo psihicki proces kojim ne upravljamo,ili to ostvarujemo delimicno.Prema tome,ne mozemo da donesemo nikakav konacan sud o sebi niti o svom zivotu.Da smo to u stanju,sve bi nam bilo jasno-iako se na kraju krajeva,radi samo o zabludi.U sustini,nikada ne znamo kako je do toga doslo.
Prica o zivotu zapocinje negde,od neke tacke koju smo slucajno upamtili...pa,ipak,sve je vec tada bilo krajnje slozeno.Mi ne znamo kako ce se zivot zavrsiti.Stoga prica nema pocetka,a kraj se moze jedino naslutiti...
Ljudski zivot jeste neizvestan eksperiment.On predstavlja izvanrednu pojavu jedino u brojcanom smislu.Posmatran za sebe,zivot je tako prolazan,tako nedovoljan,da je doslovno pravo cudo da bilo sta uopste moze da postoji i da se razvija...''
Zaboravih da napisem..
Arnold Tojnbi ,razmatra krizu kao izazov i sansu u svakom smislu ,a narocito za umetnika!Umetnici su svakako ljudi veoma senzibilni ,izostrenog sluha za glasove koje drugi ljudi ne cuju i najvaznije -ljudi, kod kojih je prolazenje sadrzaja individualnog nesvesnog,u predsvesno i svesno dinamicnije nego kod obicnog sveta!
Iz ovoga se da zakljuciti ,da postoji mogucnost bogatijeg i zrelijeg izlaska iz ovakvih situacija ,ali i situacija kojima se nista nece promeniti,ili pak onakvih, koje ce dovesti do pogorsanja opsteg stanja umetnika - fizickog,psihickog ili stvaralackog!...Kriza umetnika nekada se zavrsava tragicno-samoubistvom(V.V..Gog)ili prestankom stvaranja(Rembo)
Savrseno umetnicko delo nikako ne uslovljava psihicko savrsenstvo njegovog tvorca...Suprotno..umetnik nikako slike,simbole vizije iz svoga nesvesnog nije u stanju da prihvati ,dozivi, integrise,a jos najcesce, on je pasivan prema svemu tome i veoma ''pati''...
Cesto sadrzaji koji naviru iz nesvesnog su ubitacni,crni,mucni,i veoma uznemiravajuci,ali poneki umetnik ipak pravi remek delo..psiholozi i psijijatri ne uspevaju da objasne odakle ovi znameniti ljudi crpe materijale za svoju stvaralacku moc koji daruju covecanstvu...mozda to budu i neki svesni sadrzaji...ili nesto cega se oni secaju iz proslosti,nesto dozivljeno,ili je to opet nesto sto je zaboravljeno,potisnuto ,pa je odjednom isplivalo...
U svakom slucaju kada se ''to''desava...to stanje se odlikuje izuzetnom jacinom unutrasnje dinamike licnosti stvaraoca ,kada se i intelektualne i emotivne funkcije nalaze u ''povisenoj temperaturi''-tada dolazi do ozivljavanja ''svega i svacega''-slike,simboli nekada u gotovom,a cesce u sirovom obliku,uskacu u svest umetnika,koji ih onda prenosi putem platna,gline, nota,harmonija..
Bilo bi jako korisno da svi oni koji su ''mozda umetnici'' ,a ,nalaze se medju nama,i naravno, svi drugi, koji to nisu,ucestvuju u ovom postu i doprinesu njegovom boljem razumevanju...
Citat
memento kaže:
I ...
...ali,ja upravo zelim dskusiju...i to sam napisala cini mi se...
