Manipulacija Biblijom?

[WEISHAUPT]

Prva tri poglavlja Postanja prepisana su iz Gilgameša. Naime, Mojsije je između 1513. i 1473. godine p.n.e. pisao Pentateuh, i za njegovo pisanje mogao je koristiti Ep o Gilgamešu, koji je mnogo stariji (napisan je oko 1700. godine p.n.e.), i računa se za najstariju knjigu na Orijentu. Ostali delovi postanja i Pentateuha (ostale četiri Knjige Mojsijeve) plod su što Mojsijevih vizija i mašte što istorijskih događaja vezanih za jevrejski narod onoga doba. Interesantno je primetiti to da je recimo opis stvaranja ništa drugo do astronomija onog doba, koju je Kopernikus oborio u XVI veku. Dakle, idemo.


�1:1 U početku stvori Bog nebo i zemlju.
1:2 Zemlja bijaše pusta i prazna; tama se prostirala nad bezdanom
i Duh Božji lebdio je nad vodama.
1:3 I reče Bog: 'Neka bude svjetlost!' I bi svjetlost.
1:4 I vidje Bog da je svjetlost dobra; i rastavi Bog svjetlost od tame.
1:5 Svjetlost prozva Bog dan, a tamu prozva noć. Tako bude večer,
pa jutro - dan prvi.
1:6 I reče Bog: 'Neka bude svod posred voda da dijeli vode od voda!'
I bi tako.
1:7 Bog načini svod i vode pod svodom odijeli od voda nad svodom.
1:8 A svod prozva Bog nebo. Tako bude večer, pa jutro - dan drugi.�


Dakle, ovde vidimo da se govori o nekakvom početku. Kakvom početku ukoliko je bog večan? I kakvu to nebo i zemlju �stvara� bog? Znam da su mi vernici govorili da se radi o simboličnom značenju te da se ne misli na oblake iznad naše zemlje, već na nebo kao duhovni pojam, kao svet bogova; i na zemlju, kao svet ljudi. Ali, da li je tako? Pa da vidimo.


�I reče Bog: 'Vode pod nebom neka se skupe na jedno mjesto i
neka se pokaže kopno!' I bi tako.
1:10 Kopno prozva Bog zemlja, a skupljene vode mora. I vidje Bog
da je dobro.
I reče Bog: 'Neka proklija zemlja zelenilom - travom sjemenitom,
stablima plodonosnim, koja, svako prema svojoj vrsti, na zemlji donose
plod što u sebi nosi svoje sjeme.' I bi tako.
1:12 I nikne iz zemlje zelena trava što se sjemeni, svaka prema
svojoj vrsti, i stabla koja rode plodovima što u sebi nose svoje sjeme,
svako prema svojoj vrsti. I vidje Bog da je dobro.
1:13 Tako bude večer, pa jutro - dan treći.�


Dakle, ovde vidimo da se doslovno misli na nebo nad nama i na zemlju kao boravište ljudi, da kažemo doslovno na našu planetu. Zašto? Pa trava koja niče iz zemlje može biti jednostavno i samo i jedino trava. Tu nema nikakve simbolike.


�1:14 I reče Bog: 'Neka budu svjetlila na svodu nebeskom da luče
dan od noći, da budu znaci blagdanima, danima i godinama,
1:15 i neka svijetle na svodu nebeskom i rasvjetljuju zemlju!' I bi
tako.
1:16 I načini Bog dva velika svjetlila - veće da vlada danom, manje
da vlada noću - i zvijezde.
1:17 I Bog ih postavi na svod nebeski da rasvjetljuju zemlju,
1:18 da vladaju danom i noću i da rastavljaju svjetlost od tame. I vidje
Bog da je dobro.
1:19 Tako bude večer, pa jutro - dan četvrti.�


E, sad, ovde imamo veliki problem. U naše vreme i najmlađa deca koja pohađaju škole i od malih nogu sede za kompjuterima i surfuju po Internetu znaju da naša planeta Zemlja nije stvorena (nastala) pre Sunca i Meseca (koji su ovde poistovećeni - /ne/znanje ljudi onoga doba) i zvezda, a o galaksijama da i ne govorimo. U redu, ja se slažem da je ovo bilo astronomsko znanje ljudi onoga doba, prepisano iz Epa o Gilgamešu, i to kao takvo uvažavam i poštujem, ali nije fer ljudsko neznanje pripisivati bogu. Dok se ovo čita stiče se utisak da je Zemlja centar svemira te da su ljudi kao vrsta najveće dostignuće u svemiru i da sve postoji zbog njih. Ali danas znamo da nije tako i da ne samo da nismo centar svemira, nego se nalazimo na rubu naše galaksije Mlečni put, a ta galaksija je jedna od manjih galaksija u univerzumu i potpuno je beznačajna za ostale svetove. Ovakva astronomija učila se u školama do XVI veka. Danas znamo da je ovo prevaziđeno, ali ima još uvek vernika koji u zvom duhovnom slepilu veruju doslovno u sve ovo. Ako je neko vernik � ne bi trebalo da bude lakoveran.

Interesantno je primetiti šta o drugim svetovima kaže Krishna:


ā-brahma-bhuvānal lokāh
punar āvartino �rjuna
mām upetya tu kaunteya
punar yanma na vidyate


�Sve planete u materijalnom svetu, od najviše do najniže, mesta su patnje, na kojima se odvija uzastopno rađanje i umiranje. Ali onaj ko dostigne Moje prebivalište, o Kuntin sine, nikada se više ne vraća.�


Bhagavad-gita 8.16.


Uporedite ovo sa Postanjem � i biće vam jasno ko je bliži istini.

Dalje.


�1:20 I reče Bog: 'Neka povrvi vodom vreva živih stvorova, i ptice
neka polete nad zemljom, svodom nebeskim!' I bi tako.
1:21 Stvori Bog morske grdosije i svakovrsne žive stvorove što mile
i vrve vodom i ptice krilate svake vrste. I vidje Bog da je dobro.
1:22 I blagoslovi ih govoreći: 'Plodite se i množite i napunite vode
morske! I ptice neka se namnože na zemlji!'
1:23 Tako bude večer, pa jutro - dan peti.
1:24 I reče Bog: 'Neka zemlja izvede živa bića, svako prema svojoj
vrsti: stoku, gmizavce i zvjerad svake vrste!' I bi tako.
1:25 I stvori Bog svakovrsnu zvjerad, stoku i gmizavce svake vrste.
I vidje Bog da je dobro.
1:26 I reče Bog: 'Načinimo čovjeka na svoju sliku, sebi slična, da
bude gospodar ribama morskim, pticama nebeskim i stoci - svoj zemlji
- i svim gmizavcima što puze po zemlji!'
1:27 Na svoju sliku stvori Bog čovjeka, na sliku Božju on ga stvori,
muško i žensko stvori ih.
Po 1:28 I blagoslovi ih Bog i reče im: 'Plodite se, i množite, i napunite
zemlju, i sebi je podložite! Vladajte ribama u moru i pticama u vazduhu i
svim živim stvorovima što puze po zemlji!'
1:29 I doda Bog: 'Evo, dajem vam sve bilje što se sjemeni, po svoj
zemlji, i sva stabla plodonosna što u sebi nose svoje sjeme: neka vam
budu za hranu!
1:30 A zvijerima na zemlji i pticama u vazduhu i gmizavcima što puze po
zemlji u kojima je dah života - neka je za hranu sve zeleno bilje!' I bi tako.
1:31 I vidje Bog sve što je učinio, i bijaše veoma dobro. Tako bude
večer, pa jutro - dan šesti.�


NAČINIMO ČOVEKA NA SVOJU SLIKU znači da neko nekome govori da se stvori nova vrsta na nečiju sliku. Šta god bilo koji vernik ovde rekao � jasno je da se ovde ne radi ni o kakvom bogu, nego, budući da je ovde original sumerski Ep o Gilgamešu, o Enkaju, Enlilu i ostalim annunaki posetiocima naše planete, koji su po uzoru na sebe stvorili ljudsku vrstu. Mogla su razgovarati dva annunaki genetičara, a možda i sam Enkaj sa njima. Dalje, bog uopšte nije on, jer ako je on, ili otac, onda je bez sumnje muškarac. Ako je muškarac - onda on mora da poseduje polne karakteristike. Ako ih poseduje i ima potrebu za razmnožavanjem - onda je on životinja. U tom slučaju, naime ako je on otac, onda mora da postoji i majka. Da li su ljudi, prema Postanju, odnosno Epu o Gilgamešu, plod protiv-prirodnog bluda boga oca i majke prirode? Ako li je, pak, bog stvorio ljude po svom obličju - onda on nije ni muško ni žensko - ili je u stvari i muško i žensko; onda je bog hermafrodit. U tom slučaju bi njegov prvorođeni sin, kako je to jednom prilikom rekao italijanski pisac Tomazo Kampanela, kao i sva ostala njegova deca, da bi zadržali porodični karakter, morali biti to isto, što nije slučaj. I na kraju, mogu misliti kakav je bog iz Postanja kad su ljudi ovakvi kakvi su.


�2:1 Tako bude dovršeno nebo i zemlja sa svom svojom vojskom.
2:2 I sedmoga dana Bog dovrši svoje djelo koje učini. I počinu u
sedmi dan od svega djela koje učini.
2:3 I blagoslovi Bog sedmi dan i posveti, jer u taj dan počinu od svega
djela svoga koje učini.
2:4 To je postanak neba i zemlje, tako su stvarani.�


Da, dragi moji diskutanti, ali po Epu o Gilgamešu, a ne prema Mojsijevoj viziji ili prema �božjem planu�.

Molim diskutante da ozbiljno i argumentovano pristupe temi, a ne da vređaju postavljača iste na ličnoj osnovi ili da se bave prozivkama, a sve to u ime boga. Verska tolerancija iznad svega. Hvala unapred.

[WEISHAUPT]

Da malo pripomognemo ovoj temi, upotrebićemo i jednu sumersku pričicu, kao i realnu verziju potonjih događaja.


Pre četiri i po milijarde zemaljskih godina kroz tek formirani Sunčev sistem prošla je jedna mala zvezda lutalica zamalo promašivši njegovu najveću planetu. Velike količine vode izbačene iz oba sveta stvorile su komete. Formirani Sunčev sistem imao je deset planeta. Na trećoj, četvrtoj i desetoj planeti po udaljenosti od Sunca nikli su prvi, što prostiji, što složeniji, oblici života.

Četiri milijarde godina kasnije, za vreme drugog ledenog doba na severnoj polulopti treće po redu planete i opšteg potopa na četvrtoj, na treću planetu spustilo se nekoliko letelica sa desete po redu planete. Njeni žitelji zvali su se Anunaki. Bila su to visoka, svetloputa i plavooka stvorenja visoke inteligencije, čiji je životni vek iznosio više od šest stotina hiljada zemaljskih godina, tako da su im obdanica i noć na ovoj planeti proticale kao sekunde.

Skeniravši Zemlju iz svemira, spustili su se u dolinu dve velike reke, Tigra i Eufrata, kojima su dali imena po rekama iz svog zavičaja, dok su zemlju nazvali Mesopotamija. Taj su teren odabrali zbog njegovog bogatstva fosilnim gorivima, preostalim od nebrojeno mnogo leševa njegovih izumrlih gigantskih reptila. Njihov je stari svet doživeo velike klimatske poremećaje, zbog ozonskih rupa u atmosferi, koje je trebalo zakrpiti sitnim česticama zlata. Vrhovni suveren planete Nibiru i vladar svih Anunakija - Anu, ostao je na matičnoj planeti, dok su njegovi sinovi, Enlil i Enkaj, nadgledali kolonizaciju. Enlil je bio komandant misije, dok je Enkaj bio operativac. Jedan od njihovih najbližih saradnika, vrhovni sveštenik, zvao se Nacist. Simbol njihove religije bio je kukasti krst, lociran u centru Sunca koje širi svoje zrake na sve strane. Simbol njihove imperije bilo je oko upisano u jednakostraničan trougao.

Enkaj je bio prvorođeni sin, ali njegova majka nije bila Anuova supruga, te stoga on nije bio kraljevske krvi. On je bio inženjer i naučnik. Izgradio je irigacioni sistem u dolini Tigra i Eufrata. Pojačanje u vidu novih stručnjaka i radne snage stiglo je sa njegovim sinom Mardukom. Prvi i ujedno glavni cilj njihove potrage bilo je zlato, preko potrebno za krpljenje gornjih slojeva atmosfere planete Nibiru.

Po uspešnoj kolonizaciji gospodar Anu je posetio koloniju i zadužio Enkaja da vadi zlato u predelima Afrike i Južne Amerike. Sirova ruda je prevožena letelicama do postrojenja u Mesopotamiji i pakovana u obliku peščanika. Da bi smanjio rivalstvo među svojim sinovima, Anu je Enlilu dodelio severnu Afriku, a Enkaju Mesopotamiju.

Iskopavanje sirove rude trajalo je oko sto pedeset hiljada zemaljskih godina. Taj nezahvalan posao obavljali su rudari, obični Anunaki, najmljenici iz najnižih društvenih slojeva sa planete Nibiru. Kako je vreme odmicalo, njihov je posao postajao sve teži i nepodnošljiviji. Daleko od svog sveta, u anusu Sunčevog sistema, oni su se pobunili protiv Enlila. Pobuna je trajala veoma kratko i surovo je ugušena. Svi pobunjenici bili su ubijeni. To je stvorilo dodatni problem, budući da su i pre toga iz redova sopstvenog naroda jedva vrbovali najsiromašnije pripadnike za rudarske poslove. Skupština Anunakija, na nagovor Enkaja, odlučuje da stvori Adamua, primitivnog radnika, i to genetskom manipulacijom sopstvene vrste i evoluciono najnaprednijih sisara sa planete na koju su se iskrcali. Glavni doktor, najbolji Anunaki genetičar, bila je žena po imenu Ninarsag. Ona je uzela jajnu ćeliju od primitivne afričke ženke, pripadnice najrazvijenije majmunske vrste, i oplodila je Enkajevom spermom. Oplođeno jaje ubačeno je u njegovu suprugu Ninki. Ona je u njegovoj genetičkoj laboratoriji, u Anunaki naseobini Eden, pokraj jezera Van, u maloj Aziji, rodila Adamua, prvo biće koje je bilo predviđeno da bude najrazumniji žitelj Zemlje, čiju su vrstu nazvali čovek. Eksperiment je u potpunosti uspeo. Klonirano je mnoštvo ženskih i muških adamua, odnosno ljudi, kojima je stavljeno do znanja da ne smeju da poseduju znanja koja poseduju Anunaki, da ne bi bili kao oni, zapravo kao bogovi, kako su im se predstavili. Ponašali su se prema njima kao prema domaćim životinjama, u najmanju ruku kao prema kućnim ljubimcima. Bilo je, istina u malom broju, i neuspelih klonova, bikova i lavova sa ljudskim glavama, krilatih monstruma, humanoida sa nogama i glavom jarca, koji su puštani u prirodu. Svrha njihovog postojanja, odnosno razlog zbog koga nisu bili istrebljeni, bila je da izazove strah kod ljudskih bića, kojima je objašnjavano kako su oni nosioci zla. Tako su držali ljude na uzdama. Njihov životni vek iznosio je jedva oko hiljadu zemaljskih godina. Njihovi potomci su se rađali i umirali, generacije su odlazile i dolazile, a Anunaki, Enlil i Enkaj uvek su bili tu, kao bogovi, za koje su nesrećni ljudi kopali zlato i ostale rude, diveći se i njima i njihovim gvozdenim pticama, i dobijajući od njih obećanja o spasenju i srećnijem zagrobnom životu. Sve je to potrajalo oko dve stotine hiljada zemaljskih godina.

Pre oko šezdeset hiljada godina Anunaki, Enlilovi oficiri i vojnici, članovi njegove posade, počeli su da se mešaju sa ljudskim ženama. Posledica njihovih seksualnih odnosa bili su nefilimi, čiji je životni vek, kao i životni vek njihovih potomaka, počeo naglo da opada, da bi stigao do jedva par hiljada godina. Neki od nefilima postali su vladari ljudskog stada, posrednici između Anunakija i ljudi. Enlila je sve više i više ljutilo i užasavalo saznanje da se rase mešaju, čemu su doprinosili i odvratni krici parenja sinova neba i kćeri zemlje koje je imao prilike da čuje na svakom koraku kad god bi izašao iz svoje nebeske luke. Zbog toga je odlučio da po okončanju svoje misije na Zemlji, koja se odužila i postala njegova životna misija, duga koliko i njegov radni vek, uništi i ljudski rod i nefilime. Izazivajući atomske eksplozije u nenaseljenim područjima planete zagrevao je atmosferu i otapao polove.

Četrdeset hiljada godina kasnije posao je bio završen. Enlil ubeđuje Anunakije da se vrate na Nibiru, gde on treba da nasledi oca, što većina njih i čini. Na Zemlji ostaju jedino malobrojni Enkajevi sledbenici. Dolazi do naglih klimatskih promena, do urušavanja ledenih ploča na Severnom i Južnom polu i do njihovog naglog topljenja. Promenivši Enlilovu odluku, Enkaj otkriva tajnu o potopu Utnapištimu, među ljudima poznatog pod imenom Noje, najumnijem nefilimu, inače svom unuku, plodu ljubavi njegovog sina Marduka i jedne zemaljske ženke. Noju je naloženo da sagradi arku na koju će ukrcati svoju porodicu, kao i uzorke DNK svih kopnenih živih bića, koja će klonirati posle potopa, što je ovaj i učinio. Opšti potop trajao je nekoliko godina, zanemarljivo malo za Anunakije koji su to vreme proveli u svojim nebeskim lađama, no jako dugo za ljude, nefilime i degenerike koji su bili istrebljeni. Naime, toliko je vremena bilo potrebno Anunakima da promene podvodni reljef i značajno povuku vodu sa kopna. Po završetku potopa, Severni i Južni pol su promenili svoja mesta. Preživelo je svega pet ljudi i tri nefilima. Oni su uz pomoć �svojih bogova� klonirali sav kopneni živi svet.

Pre potopa ljudi su bili rudari i skupljači plodova, rasejani po celoj planeti, da bi posle potopa postali ratari, zanatlije i trgovci, i počeli su da se zbijaju u gradove. Prvim gradovima vladali su Anunaki, Enkaj i njegov sin Marduk. Kasnije su odabranim nefilimima i ljudima dozvolili da vladaju ostalim gradovima. Podelili su Zemlju na tri reona u kojima će živeti ljudi - Mesopotamiju, deltu reke Nil i deltu reke Ind. Za svoj novi svemirski centar, kako su ljudima objasnili hram, ili prebivalište bogova, odabrali su Sinajsko poluostrvo. To su već bila vremena kada su se na Zemlju iz dalekih svemirskih prostranstava doselili i neki drugi sinovi neba, do tada nepoznati Anunakima, sa kojima je postignut sporazum o podeli teritorija. Novopridošlim �sinovima neba� pripalo je ostrvo Atlantida, pod uslovom da se ne mešaju u živote Anunakija i ljudi. Dogovor je ispoštovan sa obe strane.

Mnogo vekova kasnije, Nojev praunuk Nimrod, Enkajev potomak, izgradio je prve velike gradove: Vavilon, Erek, Akad i Ninivu. On je od malih nogu bio podučavan od strane Anunakija. Stekao je izvesna astronomska znanja, koja je iskoristio za pobunu. Bio je prvi čovek koji je ustao protiv �bogova�. Svoja znanja je preneo najpoverljivijim sveštenicima i zajedno s njima prionuo na posao oko izgradnje prvog ljudskog kosmodroma, u Vavilonu. Prostom narodu je objašnjeno da njihov suveren hoće da izgradi kulu do neba, kako bi lakše komunicirao sa bogovima. Nimrod je dobro poznavao Anunakije. Iskoristio je vreme njihovog sna za jednu takvu operaciju. Ljudi su prionuli na posao. Za osnovu vavilonskog kosmodroma korišćeni su kameni blokovi teški oko trista tona, a za samu građevinu opeke od ilovače. Pomenuta građevina je postepeno rasla a da Anunaki nisu ni znali za to. Oni su imali poverenja u Nimroda, dok im je on radio iza leđa. Angažovao je mnoštvo mašina i radnih letelica za jedan takav poduhvat. Istovremeno, u unutrašnjosti kule izrađivao je borbene letelice. Njegov narod je bio zadovoljan.

Pre nego što je izgradnja kosmodroma privedena kraju, iz njega je poletelo na desetine gvozdenih ptica, nalik na one koje su vozili Anunaki. Nimrod je tako uspeo da ubedi ljude da Anunaki nisu bogovi, kao da ni ljudi nisu njihove sluge. Njihove ratne ptice stižu do Enkajeve kosmičke luke na vrhu Sinaja i napadaju je. Koristeći faktor iznenađenja nanose im ozbiljne štete, ali ne odnose pobedu. Borbene letelice Anunakija, dva puta malobrojnije i isto toliko puta bolje opremljene, i pored neočekivanog uzletanja, sukobljavaju se sa Nimrodovim nebeskim jahačima. Borba traje po ljudskom merenju vremena jako kratko, po Anunakima još kraće. Nimrodovi piloti nestadoše u plamenu. Uz minimalne gubitke, Anunaki kreću put Vavilona. U prvom talasu napada ruše vavilonski kosmodrom i veći deo grada, dok se u drugom i trećem talasu iskrcavaju u grad, razaraju ga, zarobljavaju Nimroda i njegove podanike i surovo ih kažnjavaju za pobunu. Nimrodu je ubrizgan serum koji mu je oduzeo razum. Ostalim ljudima, pošto su prethodno bili uspavani, ugrađeni su implantati, posle čijeg dejstva, kad su se probudili, nisu razumeli jedni druge. Svaka grupa ljudi govorila je sopstvenim jezikom i svi su otišli svojim putem odnoseći sa sobom svoja verovanja, običaje i svest o neuspeloj pobuni protiv �bogova�. Nimrod je umro u dubokoj starosti, pasući travu oko ruševina Vavilonske kule, ne znajući ni ko je niti gde se nalazi.

U vremenima koja slede, Enkaj, njegov sin i preostali Anunaki ozbiljno razmišljaju o povratku na Nibiru. I pored toga oni obnavljaju svoju kosmičku luku na Sinaju. Što se tiče ljudi, konjunkcija svih planeta Sunčevog sistema, pre više od četiri i po hiljade godina, uništila je veći deo njihovih naseobina. Taj kosmički fenomen sklonio je sa lica zemlje i Atlantidu, suparnicu Anunakija sa kojima su ovi još od ranije sklopili pakt o nenapadanju. Brojno smanjeni Anunaki ostali su izolovani u svojoj kosmičkoj luci, koju su morali da obnove. Odluku o povratku na Nibiru doneli su tek pet zemaljskih vekova kasnije. Tada su odlučili da pre svog odlaska, kao bogovi, ostave dubok trag u svesti ljudi. Za posrednika između sebe i ljudi odabrali su Nimrodovog potomka Mojsija. Enkaj mu se predstavio kao �Ja sam onaj koji jesam�, što je na jeziku njegovog naroda glasilo Jehova, kao otac ljudskog roda, što je zaista i bio, ali im se i lažno predstavio kao tvorac sveta u kome žive. Dao mu je ploče sa deset božjih zapovesti, univerzalnim moralnim zakonima za sva civilizovana bića u svemiru, i Zavetni kovčeg, kao simbol saveza između boga i ljudi. Ovaj put se Enkaj predstavio kao jedini bog, skrivajući ostale Anunakije. Zavetni kovčeg je zapravo bio složen telekomunikacioni uređaj na bazi visokog napona, koga su koristili jedino Mojsije i njegovi sveštenici. Da bi bog bio bog a ljudi ljudi - Enkaj je od njih tražio da mu prinose žrtve, kako bi ih držao u blatu, što mu je olako pošlo za rukom. Od tada ljudi počinju masovno da jedu meso. Mojsijeve sunarodnike je nazvao svojim narodom i naselio ih u Izrael uništavajući usput sve narode koji su mu se našli na putu. Mojsije je stvorio jaku naciju, koju je držao pod gvozdenom pesnicom i u strahu od �boga� Enkaja, odnosno Jehove, propovedajući im ropska učenja o svetosti krvi, i nemilosrdno uništavajući svakoga ko bi mu se usprotivio. U njegovom narodu i njegovom hramu nije bilo mesta za ljude sa zdravim razumom. On je napisao i prve od nekoliko desetina �svetih knjiga�, koje bi trebalo, po Enkaju, da postanu Sveto pismo za ceo ljudski rod.

Poslednja pobuna protiv Enkaja i Anunakija dogodila se u gradovima Sodomi i Gomori. Razumni ljudi javno su odbacili Mojsijeva robovska učenja. Pobesneli Enkaj nije ih pretvorio u prah i pepeo sve dok Mojsije iz tih gradova nije izveo sve svoje sledbenike. Tek tada ih je zbrisao sa lica zemlje atomskim oružjem. Na mesto gde su se oni nalazili transportovao je vodu iz najbližeg mora i tako stvorio najslanije more na planeti. Enkaj je tada odlučio da više ne boravi na Zemlji, već da iz vazduha nadgleda ljudski rod još par hiljada godina, do povratka kući. Sa svojim sinom Mardukom i ostalim Anunakima seo je u svoj veliki transportni brod u obliku dugačkog valjka, bombardovao svoju svemirsku luku na Sinaju atomskim oružjem i podigao se u orbitu planete, odlučan da se do povoljnog trenutka za povratak kući tek s vremena na vreme umeša u ljudske poslove preko svojih izaslanika, koji će uvek biti prinčevskog, nefilimskog porekla.

[WEISHAUPT]

Istina nije prezentirana ni u jednoj religiji. Davno su izbrisali istinu iz Biblije. Čak ne dozvoljavaju ni da se objave Hristova učenja. Verovatno se plaše da bi ljudi postali bolji i stekli mudrost. Braća illuminati su stvorili religije da bi podelili ljude i da bi im stvorili i ukorenili strah da će biti kažnjeni...

Svi illuminati potiču iz Srednjeg Istoka, širili su se, pa su ušli u Evropu, gde su nastale SVE rojalističke familije. Rimski vladari su bili ti isti illuminati. U to vreme se nisu nazivali pod ovim imenom. Konstantin je bio jedan od tih vladara.

Piso familija, koja je bila u rodbinskim vezama sa Konstantinom, je prepravila veliki deo Biblije. Dobili su instrukcije da naprave verziju da bi se ljudi osećali poniženi i da se eliminiše bilo šta u tekstovima u vezi našeg pravog porekla (da smo nekad bili spiritualna bića).

Delovi koji su imali veze sa inkarnacijom, sa bićima koja nisu odavde, sa pravom kreacijom Emmanuela (Hrista) i pravu priču o raspeću na krst (mučenički stub) su totalno izvukli iz konteksta.

Hrist nije umro tako kako su vam oni servirali, ali je izvedeno da jeste. Emanuel (Hrist) je živeo 117 godina. Preživeo je raspeće i odveden je za Šrinigar, u provinciji Kashmir u Indiji. Sahranjen je u Roza Bal mausoleum, u Kan Yar, deo Šrinigara.

Delovi o apostolima i poreklo čovečanstva su totalno promenjeni, tako da sada ljudi imaju mentalitet robova.

Rimljani su odlučili da upotrebe krst kao simbol hrišćanstva. Na staromhebrejskon reč za krst je Tslav. Ovo je lingvistički homonim za latinsko �esclavo�, što znači sluga. Prvi hrišćani su bili iz Izraela i Grčke. Širili su se prema zapadu pa ih imamo prvo u istočnoj Evropi. Ovi su se ljudi zvali Slavics i bili su robovi u Rimskoj Imperiji. Sam Konstantin se molio Apolonu, a Apolon je predstavljao Nimroda, pa Osiriusa u raznim kulturama. Ovo je religija Draco bića i njihovih hibrida. Oni su postavili Pontifex Maximus Paganske Crkve, a sama reč �Pontifex� znači visoki sveštenik koji je povezan sa tajnim odredima.

[WEISHAUPT]

Biblijsko ponižavanje boga


Umesto bilo kakvog uvoda u ovu temu citiraću nekoliko stavaka iz Pete knjige Mojsijeve:


Ako je među tvojima neko postao nečist zbog noćnog izljeva,
neka iziđe iz tabora i neka se ne vraća u njega.
A predveče neka se u vodi opere te u smiraje može opet u
tabor.
Imaj izvan tabora mjesto gdje ćeš ići napolje.
Sa svojom opremom nosi i lopaticu: njome ćeš, kad ideš
napolje iskopati rupu i poslije zatrpati svoju nečist.


Deuteronom 23:11-23:14


Ako je od Jevreja i hrišćana, bez obzira i pardona, premnogo je. Ili se radi o još jednoj illuminatsko-masonskoj podvali �vernicima�. Dakle, imate navedene stavke, potražite i nađite, i videćete da ovo nisam ja napisao pa da napadate mene. U znamenitim Protokolima (ako ste uopšte čuli za njih, a ako i jeste čisto sumnjam da ste ih čitali), između ostalog, rečeno je i ovo:


Naši filozofi će razmatrati i pretresati sve nedostatke tuđih verovanja, ali niko i nikada neće pretresati našu veru sa njene prave tačke gledišta, jer nju niko neće temeljno upoznati, osim naših koji nikada neće smeti izdati njene tajne.


Protokoli skupova sionskih mudraca 14.4.


Kao i ovo:


Naše pravo je u sili. Reč �pravo� je apstraktna i ničim dokazana misao. Ta reč ne znači više nego �dajte mi ono što hoću, da bih time pribavio dokaz da sam jači od vas�.


Protokoli skupova sionskih mudraca 1.12.


Ko razume shvatiće. Inače, ja mogu samo da se zapitam da li ono iz Pete knjige Mojsijeve Mojsiju zaista govori nekakav bog ili neki običan ljudski balegar? Ili vanzemaljac (drevni Enkaj-Jehova astronaut)? Mogu da shvatim da je ljudima potreban bog. Ne mogu da shvatim što bi bogu bili potrebni ljudi. Još mi je teže da shvatim da je bogu toliko stalo do jedne životinjske vrste sa naše planete da će čak da se bavi njihovim vršenjem nužde. Ovo je presmiješno! Zanima me samo dokle ljudska glupost može ići; mada mi je jasno da je bezgranična, baš kao i svemir.

[WEISHAUPT]

Iz istorije znam da je hrišćanska crkva pred 1000. godinu naše ere širila masovnu histeriju kako se približava takozvani sudnji dan, odnosno novi Hristov dolazak, jer je tobože negde Isus Hrist rekao �kako će ovaj svet postojati 1000 godina�. Ljudi nisu znali 1000 godina od kada, pa su mislili na 1000. godinu, neki na 1033. itd. Ali ništa od toga. Ta godina je došla i prošla, a 1054. jedinstvena hrišćanska crkva se podelila.

Krajem 90-tih godina prošlog veka, pa i mnogo pre toga, imao sam prilike da u raznovrsnoj hrišćanskoj literaturi pročitam slične stvari. Ovaj put nije više bilo jedne crkve, već sve hrišćanske crkve zajedno širile su masovnu histeriju da će se baš 1999. godine dogoditi ponovni Hristov dolazak. U tome su najviše prednjačili protestanti, izdvojio bih adventiste (oni su govorili baš o 1999.) i Jehovine svedoke (oni su to propovedali malo prikrivenije), jer je tobože negde Isus Hrist rekao �kako će ovaj svet postojati 1000 i nešto godina�. Ušli smo u novi vek i novi milenijum i sve hrišćanske crkve ispale su smešne.

Da se osvrnem malo i na Jehovine svedoke. Tu judeohrišćansku sektu osnovao je 1879. iluminat i pedofil Čarls Tejz Rasel, po nalogu iluminata, da ispuni jedno od �proročanstava� iz �Otkrovenja� gde se kaže da će se pre Armagedona reč božja (misli se na Bibliju) propovedati svim narodima. Oni danas idu čak i kajacima do nekih nedostupnih predela na Grenlandu da bi Eskimima propovedali svoju religiju i tako ispunili proročanstvo. E, sad, oni imaju interesantnu priču koja ih dovodi u �tačnu godinu� koju je Isus �prorekao� svojom �čuvenom rečenicom� da će �ovaj svet postojati 1000 i nešto godina� � 1914. Kad su Vavilonci 607. godine pre nove ere razorili Jerusalim, prorok Danilo rekao je da počinju takozvana �vremena paganaca� koja treba da traju �sedam vremena�, što iznosi 2520 dana. 1260 dana jesu �tri i po vremena� i taj se podatak nalazi u dvanaestom poglavlju �Otkrovenja�, u četrnaestom stihu. Za toliko malo vremena ništa se značajno nije dogodilo i bilo je jasno da je značenje Danilovog proročanstva simbolično i da se zapravo misli na 2520 godina. Toliko godina nakon 607. godine pre naše ere pada u godinu 1914, kada je počeo Prvi svetski rat. Armagedon je trebalo da nastupi kad izumru svi oni ljudi koji su videli događaje iz te godine ili u najmanju ruku generacija rođena 1914. U Bosni je 1914. sve i počelo: atentat u Sarajevu, pa Prvi svetski rat... Znamo da je svet počeo naglo da se razvija i napreduje posle tog rata: nauka i tehnologija; broj stanovnika se za tri decenije gotovo udvostručio; pa Drugi svetski rat i nuklearna era; pa kosmičko doba i čovek u svemiru; pa skoro pet i po milijardi stanovnika na našoj planeti kad je okončan rat u Bosni... Krug je bio zatvoren: tamo gde je počelo, tamo se i završilo. Njihovi časopisi su decenijama dizali galamu kako će se Armagedon dogoditi:

1. pre nego što izumre generacija ljudi koja je videla događaje iz 1914. godine;

2. pre nego što izumre generacija ljudi koja je rođena 1914. godine;

3. od 1995. godine, kada se završio rat u Bosni, jer kako su oni mislili da se krug zatvara i da se završava tamo gde je i počelo 1914, kažu da samo što nije nastupio.

Ali ništa se nije dogodilo (niti će se dogoditi).

Meni kao nehrišćaninu, ujedno čoveku koji istražuje religiju, a bez namere da ikoga uvredim, nije jasno koga sve te crkve majmunišu. Da li ljudi koji vode crkve misle, i računaju na to, da su njihovi vernici kratkovidi ljudi slabog pamćenja? Jedan sam od onih koji ne veruje ni u šta, jer pouzdano znam neke stvari, ali smatram da čovek koji veruje, i čije verovanje poštujem, treba ipak da uvidi ovakve stvari; jer biti vernik nije isto što i biti lakoveran.

Čovečanstvo je ušlo u novi milenijum sa desetinama hrišćanskih crkava i jakom tendencijom dalje podele. Hrišćanski kalendar i pagansko sujeverje nemaju sa prirodom i prirodnim zakonima ama baš nikakve veze.

Godine 2001. ili 2002. pročitao sam u �Svetosavskom zvoncu�, časopisu koji izdaje Srpska pravoslavna crkva, da će �se Isus Hrist pojaviti negde pred kraj 2999. godine�. (!!!) Odlično se sećam da je moja baba Crnogorka dok je bila živa redovno čitala taj časopis 70-tih i 80-tih godina prošlog veka i još bolje se sećam da sam u mnogim brojevima tog časopisa pročitao da će se to dogoditi negde pred kraj 1999. godine. (!!!) Šta sve ovo znači?!

Zbog vremena i prostora ne bih komentarisao katoličke i protestantske časopise slične sadržine, na koje sam takođe naišao.

Sada se samo po sebi nameće sledeće racionalno pitanje: da li sve hrišćanske crkve, po dogovoru, svesno pomeraju Isusov ponovni dolazak sa 1999. na 2999. godinu samo zato da bi jadni ljudski rod (odnosno jedan njegov deo) još hiljadu godina verovao u Isusa Hrista?! Mnogo Amerikanaca i stanovnika Zapadne Evrope ispisalo se iz svojih crkava upravo iz ovih razloga negde na prelazu milenijuma. Zašto bi pametni ljudi plaćali članarinu nekoj hrišćanskoj crkvi i redovno joj slali dobrovoljne priloge (od čega sveštenici i propovednici sasvim solidno mogu da žive), ako im ta crkva ništa ne znači � i još ih namerno laže?

Nedavno sam na kanalu National geographic gledao jednu naučnu emisiju o trudnoćama i porođajima kod ljudi i ostalih sisara, i prvi put u životu video kako se žena porađa. Verujte mi da sam se zgrozio i da od tada ne vidim ništa sveto u činu rađanja. Objektivno, može se videti samo prljavština, bez izuzetka, i kod ljudi i kod ostalih životinja sličnih ljudima.

Isus Hrist je na ovaj svet došao iz prljave majčine utrobe, baš kao i svako od nas, živeo je negde između 2. godine pre naše ere i 33. godine naše ere, i budite sigurni (osim što se od tada mogao više puta reinkarnirati, i bez sumnje i jeste) da pošto nije ponovo došao među ljude 999. i 1999. godine, neće doći ni 2999. niti ikada više...

[WEISHAUPT]

Interesantna je stvar primetiti u Starom zavetu, negde u Postanju gde se opisuje potop, da je Mojsije nabrojao razne životinjske vrste po imenu, ali da se nigde ne spominju kenguri, koale, kiviji, australijski nojevi, dingoi, tasmanijski đavoli, kljunari i ostali australijski torbari. Pošto je glupo reći da nekakav bog nije znao da postoji taj kontinent pre Kukovog otkrića Australije iz 1780-ih godina � jedini zaključak ovog mog teksta je da su golemi delovi Biblije odraz ljudskog neznanja, odnosno tadašnjeg jevrejskog znanja. Poređenja radi, za razliku od Jevreja, stari Rimljani su pretpostavljali da se na dalekom jugoistoku nalazi kontinent kome su dali ime Terra Australis ili Nepoznata zemlja. I iz ovoga se, dakle, može zaključiti da Biblija nije nikakva božja reč, već skup ljudskih verovanja, sklona promenama.

Nadalje, Biblija nije božja reč iz prostog razloga što su ljudi iz nje izbacili 35 jevanđelja koja govore o Isusovom 17-godišnjem boravku u Indiji, njegovom braku sa Marijom Magdalenom i njegovom potomstvu. Najnoviji primer prekrajanja Biblije je ovo što sledi:

Prevod Daničić-Karadžić:

Novi zavet, Prva poslanica Jovanova, 5:7-8

7. Jer je troje što svjedoči na nebu: Otac, Riječ i sveti Duh; i ovo troje je jedno.
8. I troje je što svjedoči na zemlji: duh, i voda, i krv; i troje je zajedno.

Prevod Lujo Bakotić, Emilijan Čarnić i Novi Svet:

7. I troje je što svjedoči na zemlji:
8. duh, i voda, i krv; i troje je zajedno.

Ovo je lako proveriti.

Prevod Daničić-Karadžić:

Jevanđelje po Luci, 23:43

43. I reče mu Isus: zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju

Prevod Lujo Bakotić, Čarnić i Novi Svet:

43. I reče mu Isus: zaista ti kažem danas: bićeš sa mnom u raju

Ovo su mali ali i veliki primeri ljudskog prekrajanja Biblije samo u XX veku. A koliko se vekova Biblija prekraja?

Ovo nijedan hrišćanin ne može da pobije. Razmislite malo više o tome.

[ser_gogsy]

Ti mora da si neki dalji rodjak sa Steveom Spilbergom, ili Woltom Diznejem...Mašta ti je na zavidnom nivou moram priznati...

Prva tri poglavlja Postanja prepisana su iz Gilgameša. Naime, Mojsije je između 1513. i 1473. godine p.n.e. pisao Pentateuh, i za njegovo pisanje mogao je koristiti Ep o Gilgamešu, koji je mnogo stariji (napisan je oko 1700. godine p.n.e.),

Čekaj malo, kako ti znaš kada je napisan Gilgi?m?
Po čijem računanju vremena? Od kad' računaš? od napred ili od nazad?
Ako računaš od napred, kao što se računa vreme pisanja Mojsijevog Petoknjižja, onda priznaješ da je čovek Stvoren pre 5771 godina. Jer, Mojsije je pisao nekih oko 2000 g. od Stvaranja. Dakle, tako proizvojno donositi zaključke o Gilgiju kao starijem pismu, je čista MANIPULACIJA...
Sa druge strane, Ep o Gilgamešu je još jedan dokaz da se Potop zaista i desio!
Ko je mogao jedini da prenese svedočanstvo o Potopu? Pa Noje i njegova porodica kao jedini preživeli ljudi na planeti! A da li je Nojeva porodica (i njihovi potomci) ostala na okupu do dana današnjeg? Pa naravno da nije! Pa sada ako uključiš razum koji ti Bog dade za razliku od životinja, videčeš da su se Nojevi potomci posle prve poslepotopne pobune protiv Boga u Vavilonu, razilazili na različite strane sveta formirajuči sopstvena plemena, narode...Pa tako nastaše Sumerci, Babilonci, Mesopotamci, Egipćani....Izraelci....I svi su imali SLOBODU IZBORA kako će da žive, sa Bogom, ili sa bogovima(lepo upakovanim, vešto i primamljivo zamaskiranim demonima)!
Dakle, pre Vavilona, Bog se svima Objavljivao: Ko je On, šta želi/traži od ljudi, koje su posledice greha, šta će On lično učiniti i na kakav način će Lično da PLATI za čovekovu pobunu i pad u greh!
Svi su to znali!
Medjutim, jedini narod od svih tadašnjih naroda zadržao je pravu sliku Božije Objave. To je bio narod Izrailj....Svi ostali narodi su vremeno bledili tu sliku...Oduzimali Božije reči, a dodavali svoja paganska maštanja...i gluposti koje im je bog sunca - svetlonoša - sotona - knez - sugerisao kroz njihovu palu prirodu...Od Božije reči ostadoše samo repovi....Gilgameš....Chrisna iz Hindustana... Budha Sakia iz Indije... Salivahana sa Bermuda, Zulis, Zhule poznat i kao Osiris, Orus iz Egipta, Odin iz Skandinavije, Crite sa Chalde, Zoroaster i Mithra iz Persije, Baal i Taut "Jedini Božji Stvoritelji" Feničana, Indra iz Tibeta, Bali iz Afganistana, Jao iz Nepala ... itd....itd....itd....
Zbog toga Bog odlučuje, da taj narod koji je u najvećoj meri ostao VERAN Bogu, bude VIDELO drugim narodima a kroz koje će se Bog OBJAVITI u budučnosti svim ostalim narodima...
Tako je i bilo! Tako se i desilo!
Nije Gilgameš postao religijska najsvetija knjiga na Planeti, nego -> Božija BIBLIJA!
A opet, ostaje potpuna SLOBODA da li će je neko prihvatiti kao Objavu i jedinu istinitu Reč Božiju, ili ne!
Ni jedan jedini pisani ili nepisani zapis, ploča, papirus ili papir, u prošlosti i sadašnjosti, ne sadrži toliko objavljenih i potpuno do detalja ispunjenih proročanstava, kao Biblija! Ni jedan!
U Bibliji ima preko 300 ispunjenih proročanstava! A to je već čini Knjigom pisanom rukom čoveka, ali mnogo mnogo naprednijim Umom! Sveto pismo - Bibliju, napisao je Božiji Um a kroz pišćevu ruku ...To je ČINJENICA!

Osporite tu činjenicu dragi mitolozi, astrolozi, budisti i ateisti ...

[Morpheus]

Ako računaš od napred, kao što se računa vreme pisanja Mojsijevog Petoknjižja, onda priznaješ da je čovek Stvoren pre 5771 godina. Jer, Mojsije je pisao nekih oko 2000 g. od Stvaranja. Dakle, tako proizvojno donositi zaključke o Gilgiju kao starijem pismu, je čista

Hoćeš da kažeš da je Mojsije napisao Petoknjižje oko 3770. godine pre nove ere, a ne 1513. godine p.n.e? I da ideja o samom Mojsiju ne potiče iz mita o Sargonu?

Ja sam Sargon, moćni kralj, kralj Akkada. Majka mi je bila Enitu sveštenica, oca nisam poznavao. Majka me začela i rodila u tajnosti. Stavila me u malenu kutiju načinjenu od trske, obložena smolom. Stavila me u reku… Reka me odvela daleko i donela k Akki, koja me usvojila i odgojila kao svoga sina…

Ep je dokaz da se nešto dogodilo?

Ti onda veruješ i u ep o Torusu i Setu koji se svaki dan takmiče, ujutro pobeđuje Torus a predveče Set? Inače, Torus i Isus imaju iste osobine i isti život od A do Š. Ep datira iz 2300. godine p.n.e.

[ser_gogsy]

Hoćeš da kažeš da je Mojsije napisao Petoknjižje oko 3770. godine pre nove ere, a ne 1513. godine p.n.e? I da ideja o samom Mojsiju ne potiče iz mita o Sargonu?

E sad , mislio sam da si ti iako aterista, ozbiljan momak , medjutim

Po kakvoj to fantastično Spilbergovskoj računici si došao do 3770 g.p. n.e. ?
Gde su ti se izgubile ove naše 2010 g.n.e?
Oduzmi ih od tih tvojih 3770, pa ćeš dobiti 1760 g.p.n.e.

Ajd ponovo u školu

Ep je dokaz da se nešto dogodilo?

Ep sam po sebi nije dokaz da se nešto dogodilo, ne manipuliši!

Pominjanje Potopa u više različitih zapisa, pa izmedju ostalog i u Ep-u, je samo jedan od 1000000000000 dokaza da se on zaista i dogodio !

Inače, Torus i Isus imaju iste osobine i isti život od A do Š. Ep datira iz 2300. godine p.n.e.

NeveroJatno....i nadasve žalosno....

Daj mi i jednu duhovnu poruku tog torusa??

A Isus je živeo kao i mnogi ljudi na zemlji. Ako tako gledaš na stvari, onda bi mogao da kažeš da su svi stolari na kugli zemaljskoj imali isti život...jer su bili stolari kao i Isus

Ajd' uključi "lampice" više

[Morpheus]

A Isus je živeo kao i mnogi ljudi na zemlji. Ako tako gledaš na stvari, onda bi mogao da kažeš da su svi stolari na kugli zemaljskoj imali isti život...jer su bili stolari kao i Isus

Čovek bi pomislio da bi bar jedan savremenik opisao čoveka koji hoda po vodi, hrani gladne ribom, pretvara vodu u vino i diže iz mrtvih. A takvog nema. Da li je Isus živeo na Zemlji? Nije.

[Videmir]

Meni nije problem verovati u Isusa. Za to mozda ima i poneki dokaz. Ali Isus je bio covek, ne sin Bozji.
Ili se moze i reci, svi smo mi Bogovi, pa time i sinovi Bozji.

I kad sam bio Hriscanin jos pre nekoliko godina, nikad se nisam slozio sa time da je Isus umro
za icije grehove, da je krljvom oprao icije grehove i takve crne magije.

Isus je umro zato sto neki losi vladari u to doba nisu hteli da narodi zive duhovno,
a Isus je ljudima prenosio duhovna znanja. I ne verujem da danasnja Biblija sadrzava ta
Isusova duhovna znanja, posto je danasnja Biblija izmenjena 95% (onako nagadjam).

[filoteos]

To sto stoji napisano ,,U pocetku stvori Bog nebo i zemlju", znaci da vreme pocinje stvaranjem tvorevine, sveta, Vaseljene, iako Bog ostaje iznad vreme i prostora. jer to isto znaci da kad prodje ovaj svet, bice ukinuto i vreme, tj, nastupice vecnost za nas ljude. Sv. pismo, a Sveti Oci sledeci trdiciju mnogo pre Darvina govore da Bog stvara svet u nekoliko etapa. Biblija nije napisana da bi posluzila kao naucna knjiga iako se bavi i tim pitanjima i daje odgovore vec je napisana da bise ljudski rod spasio. "Postavio si zemlju na temeljima njezinim, nece se pokolebati doveka, bezdan kao haljina ogtac je njen." Jos mi niko nije pokazao silu gravitacije i nije isak njutn prvi primetio da sve sto bacis uvis mora da padne na zemlju. hocu reci zar to nije cudo da se Zemlja krece, a da je nista ne vuce ili gura. ili jos cudnije da je pokrece "sila" koju ne vidimo. " bezdan je ogrtac njen". gde cete naci slikovitije, a istovremeno i "naucnije" od ovog, kako se zemlja nalazi u vasioni, koja zaista jeste bezdan. nigde nije receno da se Sunce okrece oko Zemlje, vec da su Sunce i Mesec tu da bi pokazivali vremena. tu zabludu o okretanju Sunca oko Zemlje je uvela Rimokatolicka Crkva za vreme pape Grgura XIII, koji je i inspirator Vartolomejske noci. Поимање тропске године, која почива у основи Григоријанског календара, повезано је са геоцентричном до-коперниканском теоријом. Тропска година износи тачно 365 дана, 5 часова, 48 минута, 46 секунди, што је време за које Сунце обави свој тобожњи обрт око Земље.
Наравно, свима је познато да се Сунце не окреће око Земље, него, обратно, Земља се креће око Сунца. Зато тропска година није реални период времена, него замишљена астрономска величина, имајући, уосталом, као што смо рекли, један директан однос према реалним процесима који се одвијају на Земљи, таквим као што су смене годишњих доба (пролеће, лето, јесен и зима) и другим природним појавама на нашој планети.
Што се тиче разумевања сидеричке године, оно је засновано на реалној величини једнакој пуном периоду кретања Земље око Сунца. Трајање сидеричке године чине 365 дана, 6 часова, 9 минута, 9 секунди; заснована на овој величини, јулијанска година траје 365 дана, 6 часова, што за 11 минута и 14 секунди прекорачује трајање тропске године.
Идеја ο годишњем окретању Земље око Сунца позната је већ астрономима Древног Египта, потом су је наследили питагорејци, да би међу њима постала увелико распрострањена. Касније, у III веку пре Христовог Рођења, ова је идеја била положена у основ учења старогрчког математичара и астронома Аристарха Самоског, кога можемо сматрати претходником Николе Коперника.
У епохи стварања Јулијанског календара (46. година пре Христовог Рођења), теорија Аристарха Самоског била је широко позната међу астрономима и научницима. Зато не чуди да су велики астрономи Созиген Александријски и други ствараоци Јулијанског календара положили у основу јулијанске године период пуног окретања Земље око Сунца, тј. сидеричку годину. Управо је ова реална астрономска величина и постала примером Јулијанског календара. Притом је неопходно приметити да је тропска (сунчана) година оријентисана на циклусе повезане, пре свега, са Земљом, док је сидеричка (звездана) година - на циклусе у вези са космосом у целини. У том смислу, у својој основи, Григоријански календар је геоцентричан, а Јулијански - космоцентричан.
Што се тиче астрономске тачности, ο којој тако воле да говоре присталице Григоријанског календара, важно је имати на уму да ће она за 25.765 тропских година заостајати за сидеричком или истинском астрономском годином за читаву годину. Зато се сва астрономска, као и историјско-хронолошка истраживања, која разматрају дуже временске периоде, спроведена по Јулијанском а не по Григоријанском календару (у астрономској терминологији, јединица за временски период се зове "јулијански дан" - примедба уредника).
Ето зашто се многи истраживачи баве питањем због чега је уопште Риму била потребна реформа календара, с каквим циљем је папство кренуло на нарушавање вековима освештане црквено-саборне традиције? Могуће је наћи много објашњења за овај корак папе Григорија XII. Овде је присутна и жеља за влашћу, стремљење да се узвиси над другим вероисповедањима, као и покушај да се оснажи ауторитет папства, нарушен после Реформације и верских ратова.
Осим тога, недоумицу изазива и то што су реформатори Јулијанског календара почели сравњивати своју нову годину са тропском годином. Чиме је то могуће објаснити? "Све се објашњава веома прозаично" - каже аутор једне занимљиве расправе, посвећене овој теми - "папа Григорије XIII и његово календарско окружење били су доследни приврженици Птоломејевог космогонијског система, што значи да тропска година за њих није била релативна астрономска величина, него изворно реално време кроз чији се проток Сунце окреће око непокретне Земље. За иницијаторе григоријанске реформе, сидеричка година једноставно није постојала, па чак и сама констатација овог астрономског факта и његово признање били су од Рима проглашени као јерес, која је повлачила за собом далеко не само теоријске претње - довољно је сетити се трагичног удеса Ђордана Бруна и Галилео Галилеја."
Заслужује пажњу и чињеница да су многи истакнути савременици папе Григорија XIII, а међу њима такви знаменити научници као хронолог Скалигер, математичар Целзијус, астрономи Јосиф Витаниј и Местлин (учитељ великих научника Кеплера и Галилеја) - дали негативан одговор ο учешћу у пројекту припремане календарске реформе. Пројект реформе сматран је за бесмислицу и од многих европских универзитета, убрајајући Бечки универзитет и Сорбону.
Са своје стране, креатори Григоријанског календара и међу њима утицајни језуит - математичар Христофор Клавиј, одстранили су од учешћа у реформи све истакнуте астрономе и хронологе тог времена, који су, на овај или онај начин, изразили своју несагласност са припреманом новотаријом. Следствено таквој политици Рима, у кругу иницијатора календарске реформе, окупили су се почев од Клавија који се користио погрешним алфонсинским таблицама (у које Местлин и други истакнути научници нису имали поверења) и завршно са лекарем Лилијем и његовим изумом 300.000-годишњег циклуса. Ово последње "откриће" подигло је велику буку, али никада није било објављено јер се показало као сасвим нетачно.
Мало ко сада полаже рачуна себи ο томе да је тадашња григоријанска реформа "носила провинцијско и жалосно обележје".
Познато је да је својевремено и велики Коперник отказао да узме учешће у припреми календарске реформе, започете већ 1514. г. на Латеранском Сабору. Α затим, четрдесет година касније, после своје смрти која је наступила 1543. г, Коперник је постао "ћутљив, али опасан противник календарских заплета 1582. године, подривајући у корену већ навелико изрекламирану научност григоријанског календара. Јер ако се у самој ствари Сунце не окреће око Земље, него обратно, тропска година уопште није прамера за грађанску годину, што ставља под велику сумњу нетачност јулијанске године.
Коперниково учење претило је да разобличи псевдонаучност григоријанске реформе, отуда није случајно што је 1616. г. папа Павле V осудио идеје Коперника као противуречне "Светом Писму". Коперникова књига "О кретању небеских сфера", у којој је он изложио своју теорију, била је забрањена папским декретом од 5. марта 1616. године "да би се избегло ширење сличног учења на штету католичке истине".
Све наведене чињенице дају основа да се говори ο ретроградности твораца григоријанске реформе, које је једна од последица била "покушај да се заустави, ако не сасвим спречи ширење коперниканских идеја у тадашњој Европи".
Папски емисари, желећи да оснаже у време Реформације посрнули ауторитет папског престола, а такође борећи се за сфере утицаја, на све су начине уводили свој календар издајући га за нешто несумњиво "научно". Треба признати да су, овладавши у то време умовима, рационализам са језуитском пропагандом учинили своје: календар папе Григорија XIII, упркос свему, прибавио је себи репутацију напредног и, као такав, неприкосновеног бројања година. mnogi misle da su prvi ljudi bili zaostali, dok sami ne uvidjaju da su zaostali jer misle da istori pocinje nasim rodjenjem i da smo mi prevazisli sve te "starudije". "Pocetak mudrosti je strah Gospodnji( ne strah od Gospoda).