Kosmet - oteta zemlja - Strana 67
Strana 67 od 67 PrvaPrva ... 1757656667
Prikaz rezultata 991 do 998 od ukupno 998
  1. #991

    Odgovor: Kosmet - oteta zemlja

    Apsolutno se slažem s tobom da nikakvog plana i strategije nije bilo, samo bih dodao; ne samo za Kosovo, već za sva dešavanja od 91.
    Naša vodstva od Miloševića preko Koštunice i Djindjića, sve do Tadića niko nije rešio ni jedno važno granično pitanje sem Republike Srpske,...ako je i to rešeno. Nije mi jasno ni zašto su nam dali Republiku Srpsku, jer su i za taj deo mogli da nas rasturaju godinama.
    Sutra da nam vrate Kosovo ne verujem da bi naši šta će sa njim, bili bi u još većem problemu.
    Meni je strogo zabranjeno da stavljam te u pesmu...

    Bane Krstić


  2. #992

    Odgovor: Kosmet - oteta zemlja

    Ово вреди прочитати од речи до речи... прво, да се види докле људски безобразлук може да иде, друго, да знамо следећи пут кад Чеда Јовановић буде причао нешто слично, одакле му идеје...

    ----
    KOSOVO | SUBOTA 24.09.2011 | 21:50
    “Na Kosovu idila, Marti izmišlja”
    IZVOR: TANJUG
    Njujork -- Albanski predsednik Sali Beriša je za izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima rekao da je fikcija, govoreći u Generalnoj skupštini UN.

    Beriša je krizu na severu Kosova pokušao da objasni otporom kriminalaca koji se protive navodnoj nameri Prištine da uvede vladavinu zakona.

    U govoru tokom generalne debate u sedištu UN, Beriša je opisivao situaciju na Kosovu gotovo idilično, kao mesto sa najvišim standardima zaštite sloboda i prava manjina u regionu, gde je srpsko kulturno nasleđe zaštićenije nego ikada.

    "Najveći problem za kosovske Srbe danas su napetosti stvorene i orkestrirane sa nacionalističkim ciljem. Jedina pretnja sa kojom se suočavaju je ona da služe ciljevima gorke prošlosti koja se nikada ne sme vratiti", kazao je predsednik Albanije.

    Uz tvrdnju da je pokušaj preuzimanja administrativnih prelaza bio u skladu sa dogovorima postignutim tokom dijaloga u Briselu, on je još dodao da vlasti u Prištini ne žele ništa drugo osim, kako je rekao, da uvedu ustavni poredak na svojoj suverenoj teritoriji.

    "Taj napor, međutim, izazvao je snažan otpor kriminalnih grupa i organizovanih bandi", kazao je Beriša.

    U govoru koji je trajao skoro pola sata, on je o Kosovu govorio više od 10 minuta.

    Prema njegovim tvrdnjama, paralelne strukture koje plaća Beograd pretvorile su tri homogene srpske zajednice severno od Mitrovice u utočište za organizovani kriminal i svaku vrstu krijumčarenja.

    "Napori Beograda da u te tri zajednice održi paralalne strukture vlasti, pokazuju da on još veruje u promenu granica u našem regionu, zasnovanu na propaloj i odavno prevaziđenoj ideji etnički čistih terotorija Velike Sbije", kazao je Beriša.

    Ocenivši da je poštovanje postojećih granica na Bakanu temeljni uslov za trajni mir i stabilnost, predsednik Albanije je, međutim, pozvao članice UN da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost te srpske pokrajine.

    Kosovo, prema njegovim rečima, predstavlja značajan faktor mira, stabilnosti i saradnje u regionu.

    Beriša je, u istom govoru, za izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima rekao je da predstavlja skretanje pažnje sa odluke Međunarodnog suda pravde da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

    On je za taj izveštaj rekao da ga podseća na roman Agate Kristi i da je u stvari kopirani izveštaj srpskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića.

    "Izveštaj je fikcija i ima jedinu svrhu da skrene pažnju sa odluke Međunarodnog suda pravde u korist nezavisnosti Kosova", tvrdi predsednik Albanije.

    Beriša je, ipak, potvrdio da je Albanija zvanično pozvala Euleks da istragu o trgovini ljudskim organima vodi i na njenoj teritoriji.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  3. #993

    Odgovor: Kosmet - oteta zemlja

    Још један Србин рањен на Косову, двојица рањена. Наравно, јавност се не потреса ни изблизу као око геј параде. Брука и срамота.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  4. #994

    Odgovor: Kosmet - oteta zemlja

    Лектира за Чедомира Квислинга и Вука Шпиљка....

    ---
    GOVOR JAROSLAVA FOLDINE
    Poslanik češkog parlamenta: Za mene nikakva kvazi država Kosovo ne postoji

    Blic | 16. 12. 2011. - 14:31h
    U češkom parlamentu juče je vođena rasprava o sporazumu o readmisiji između te zemlje i Kosova, a u raspravu se u jednom trenutku ubedljivim govorom uključio i poslanik Češke socijaldemokratske partije i član odbora za inostrane poslove Donjeg doma parlamenta Jaroslav Foldina.

    Jaroslav Foldina
    Govor prenosimo u celosti:
    Gospođo predsedavajuća, gospodo ministri, moje koleginice, moje kolege,
    Dozvoljavam sebi da govorim u vezi sa materijom o kojoj se diskutuje. Češka Republika treba da diskutuje o sporazumu sa nekakvom državom, koja se zove Kosovo. To je takozvana država, gospođo poslanice, možda će mi poći za rukom da Vam neke stvari objasnim.

    U januaru 2008. godine. češki parlament je izglasao rezoluciju, kojom obavezuje češku vladu da ne priznaje, niti da čini nikakve korake kojima bi se priznala nekakva država Kosovo, već umesto toga da nastavi u traženju statusa u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. U toj rezoluciji se kaže da su granice Kosova integralni deo Srbije, države naslednnice Jugoslavije. To su suve informacije koje su prošle češkim parlamentom i poslanici češkog parlamenta su to predstavili češkoj vladi, koja nije poštovala rezoluciju češkog parlamenta i svojom voljom je priznala nekakvu državu Kosovo, na čijem čelu si ljudi, koji su opravdano osumljičeni da su učinili najteže zločine. Savet Evrope diskutuje o izveštaju Dika Martija u kom se govori o oduzimanju ljudskih organa od zatvorenika. Značajni poslanci kosovskog parlamenta su optuženi za krivična dela ratnih zločina, skriveni svedoci su ubijeni, Haški tribunal je se grči zbog nedostatka dokaza iako svi znaju kakva je istina. I mi trebamo da glasamo o sporazumu, ili da glasamo o sporazumu i činimo korake koji de fakto priznaju nekakvu državu Kosovo?

    Znate, ja ne bih imao nikakve primedbe sa bilateralnim sporazumom, o kojem je gospodin ministar unutrašnjih poslova govorio, međutim principijelno za češki parlament koji je naslednik čehoslovačkog parlamenta, tog parlamenta koji je bio 1938. godine postavljen pred činjenicu, da mu je na osnovu međunarodnih sporazuma Nemačke, Italije, Francuske i Engleske oduzeto 15% njegove sopstvene teritorije i da nije bilo Drugog svetskog rata , verovatno bismo i danas putovali u Rajhenberg (nemački naziv za češki grad Liberec), umesto u Liberec. Ja samo teško nalazim reči kojima bih ovo nazvao. Ne želim ovde da pravim ekskurzije u istoriju i da se vraćam na to o čemu sam već govorio, o idejama Masarika, ali sasvim jednostavno, za mene kao poslanika češkog parlamenta nikakva kvazi država Kosovo ne postoji i ne mogu za nju da glasam.

    Dakle, predlažem da ovu tačku skinete sa dnevnog reda i da ne glasamo o njoj. Ili, u slučaju da se o njoj bude glasalo, da glasamo protiv, ili da izvadimo (iz poslaničkih automata) svoje poslaničke legitimacije. To je stavr onih, koji su Kosovo priznali i oni neka preispitaju svoju savest. Na Kosovu, gde ljudi umiru i gde nisu istražene dovoljno činjenice - oko hiljadu Srba je ubijeno od 1999. godine, a za to vreme je upravu nad Kosovom preuzela međunarodna zajednica. Gde su rezultati? Nema ih. Hašim Tači je zvanični predstavnik Kosova, gospodin Haradinaj sedi u parlamentu, drugi takođe. Predstavnici OVK, koji su u drugoj polovini devedesetih godina bili na spisku terorističkih organizacija, sada su partneri onih koji su priznali Kosovo.

    Prijatelji, ja svoje ruke neću da prljam i zahtevam od vas i molim vas da ih ne prljate ni vi. Hvala vam.

    Prevod: Zoran Lešević
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  5. #995

    Odgovor: Kosmet - oteta zemlja

    http://www.pecat.co.rs/2011/12/vojsilav-ko...timanja-kosova/

    Војсилав Коштуница: Викиликс о стратегији отимања Косова

    ДОКУМЕНТИ | UREDNIŠTVO | DECEMBAR 15, 2011 AT 23:44

    Пише Војислав Коштуница

    Главна тема Врзићеве књиге „Викиликс: тајне београдских депеша“ јесте Косово, односно преговори о будућем статусу Косова које су водеће западне земље завршиле грубим прекидом без икаквог објашњења, а затим и противправним и насилним признањем једнострано проглашене независности Косова, такође без икаквог ваљаног објашњења


    Војислав Коштуница и Никола Врзић
    Да би се једно време упознало и разумело о њему треба знати што више. А са Викиликсом, са његових преко четврт милиона поверљивих депеша разаслатих из америчких амбасада широм света о нашем времену зна се много више, али наравно још увек недовољно. Ма колико модерна технологија пружала неограничене могућности да се манипулише јавним мњењeм, та иста технологија је послужила Викиликсу и Џулијану Асанжу да немали део тих манипулација разобличи. У свом сјајном обраћању поводом доделе „Нобелове награде“ за књижевност Харолд Пинтер је рекао: „Да би се моћ одржавала, кључно је да људи остану у незнању, да живе незнајући истину, па чак ни ону њиховог живота. Због тога смо и окружени, и хранимо се, огромном таписеријом лажи“. Та таписерија лажи захваљујући Викиликсу је подерана и део истине о нашем времену допро је до јавности.
    Како је Викиликс дочекан у Србији? У први мах је у медијима примљен са не малим интересовањем. Појава Викиликса је деловала као једна занимљива филмска прича о борби усамљеног и храброг појединца који се бори за истину. Али када је постало јасно шта садрже и шта све могу да крију Викиликсове београдске депеше завладао је углавном добро организовани и контролисани мук. Како је на Западу један од метода обрачуна са политички неподобнима њихова криминализација, Асанж је преко ноћи добио криминални досије и тај досије, уместо самог дела Викиликса, постао је скоро искључиви предмет медијског интересовања.
    Никола Врзић је код нас тај медијски мук храбро разбио прво написима у „Печату“, а затим и објављивањем књиге која је пред нама. Он је затим ту огромну грађу из Викиликса која се тиче Србије успео да сабере, пребере и сажме. Није подлегао томе да од дрвећа не види шуму. Успео је и да све уобличи у нешто што је и добро сложено и занимљиво штиво, вешто написан криминални роман, додуше како и сам каже, „не за оне са слабијим стомаком и живцима“.
    Главна тема Врзићеве књиге „Викиликс: тајне београдских депеша“ јесте Косово, односно преговори о будућем статусу Косова које су водеће западне земље завршиле грубим прекидом без икаквог објашњења, а затим и противправним и насилним признањем једнострано проглашене независности Косова, такође без икаквог ваљаног објашњења. Сила и силници не трпе аргументе и немају потребу за аргументима. Да би преговори о Косову са становишта Запада добили жељени исход било је потребно, наравно тајно, а не јавно укључити велики део београдских власти у овај подухват, упослити и неке од највиших државних званичника на пословима и задацима филијале Стејт департмента, америчке амбасаде у Београду. Викиликс је практично једним потезом учинио да све оно што је било тајно постане јавно. Показало се да за разлику од правде која је често спора и недостижна, истина може да буде и брза и достижна. Као што је баш Косово, не први пут у нашој историји имало улогу вододелнице и „грдног судилишта“.
    Посебну пажњу привлачи и изузетно је важан у Врзићевој књизи одељак под насловом „Стратегија К1 (Косово – споразум и последице)“. Реч је овде о стратегији америчке амбасаде формулисаној у депешама из 2006. године. Та стратегија је на делу до данас и своди се на то како да се Срби убеде да им Косово није важно. Стратегија је формулисана у тренутку када су започели преговори о будућем статусу Косова и најсажетије изложена има четири фазе:
    1) Утицај на избор кооперативне, демократске владе, 2) Смиривање српске реакције на отмицу Косова, 3) Поткупљивање посткосовске Србије и 4) Усмеравање Србије ка евроатлантским интеграцијама. Текући новоговор западне дипломатије је још једноставнији и сводио се на то да Косово вуче у прошлост, да је Косово изгубљено, а на званичној Србији је да припреми јавност на тај губитак, објашњавајући јој да се губитак претвара у добитак чим Србија препозна своју евроатлантску будућност.
    Као председник Владе Србије у овом тешком и пуном искушења времену сматрао сам да се западној стратегији отимања Косова, чији су се обриси назирали и пре него што смо се упознали са Стратегијом К1 из дипломатских депеша, мора супротставити такође одговарајућом стратегијом. Та стратегија косила се са западним плановима, као што је јасно да је њу део владајуће коалиције у Београду невољно и неискрено прихватио. Да је тако било и зашто је тако било сведоче и Викиликсове депеше.
    Контрастратегија коју сам изградио насупрот западној имала је четири фазе: 1) Доношење Устава Србије, 2) Одбацивање Ахтисаријевог плана, 3) Сарадња са Русијом у одбацивању у Савету безбедности нове западне резолуције и 4) Неучествовање у стварању нелегалне државе Косово. Али пођимо редом и подсетимо се овог следа догађаја.
    НОВИ УСТАВ
    Било је пре свега неопходно уставом заокружити државност Србије, заштитити њену државну целину због тога што је време увелико превазишло Устав из 1990, посебно после референдума о отцепљењу Црне Горе у пролеће 2006. године. И поред тога што је први нацрт Устава Влада Србије упутила и Скупштини и јавности на расправу у лето 2004, као да је све било прече од тога да Србија добије нови Устав. Поједине јавне личности су се изругивале самом залагању за то да Србија добије Устав, као да је природно да једна држава нема устав, а не да га има. До тешко изнуђеног заокрета је ипак дошло 12. септембра 2006, када је усвојена одлука Скупштине Србије о неопходности доношења Устава. Та одлука је садржавала и преамбулу будућег уставног акта, у којој је потврђено да је Косово саставни део Србије, не само са историјског становишта и унутрашњег права, већ и са становишта међународног права, као што је утврђена и уставна обавеза свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима.
    Пошто је Устав усвојен једногласно у Скупштини и пошто је био брана отимању Косова, на Западу, али и у самој Србији озбиљне наде су полагане у неуспех уставног референдума. На Западу се одмах огласила Међународна кризна група која је исправно оценила да је „циљ новог устава да покаже непријатељски став према независности Косова и да створи нове правне баријере за независност Косова“. Са циљем да референдум пропадне мање-више све агенције за истраживање јавног мњења у Србији, сем једне, гарантовале су да ће референдум успети и да је било каква кампања за референдум излишна. Опрезности ради, референдум је ипак расписан у два дана. Показало се да је таква одлука била исправна јер је првог дана гласало свега 17 одсто уписаних бирача. Једна од великих странака је распустила своју страначку организацију у дане референдума, а поједини њени функционери су изругивајући се тврдили да ако и референдум не успе биће организована уставотворна скупштина. Референдум је ипак успео и тешко је не сетити се колико је за тај успех био важан чин патријарха Павла, његова одлука да први пут у животу гласа и његов лични позив грађанима да гласају.
    ОДБАЦИВАЊЕ АХТИСАРИЈЕВОГ ПЛАНА
    Пре него што је усвојен нови Устав, скоро годину дана раније, за специјалног изасланика Генералног секретара УН за преговоре о будућем статусу Косова одређен је Марти Ахтисари. Преговори су започели фебруара 2006. године да би били завршени годину дана касније објављивањем Свеобухватног предлога решења статуса Косова, односно Ахтисаријевог плана. На предлог Владе, 14. фебруара 2007. године, Скупштина Србије је усвојила Резолуцију којом се одбацује Ахтисаријев план о распарчавању Србије, отимању Србији 15 одсто територије и промени њених међународно признатих граница, да би затим и Преговарачки тим Србије крајем марта у Бечу такође одбацио тај план. Марти Ахтисари, тобожњи посредник у преговорима, претходно председник Међународне кризне групе и потоњи нобеловац је и сам јавно говорио да је суштина плана у надзираној независности Косова. Његов план су водећи стручњаци у области мировних студија, Јохан Галтунг и Јан Оберг одмах, кратко и јасно оценили као „наручен, неправедан, интелектуално неодбрањив и неодржив“.
    Стратегија западних сила да Косово отму милом, подсећа нас на један други покушај, две године раније да Косово отму силом. Реч је о масовном, добро припремљеном насиљу косовских Албанаца над Србима 17. и 18. марта 2004. године, који је несумњиво за циљ имао етничко чишћење Косова. Већ тада се указивало, и то у западној јавности, да без подстицаја и подршке неког од међународних, страних чинилаца на Косову такав степен организованости у походу на Србе није био могућ. Тако се показало да западне силе могу да мењају стратегије у отимању Косова, али да све те стратегије повезује један заједнички циљ: независно Косово, тачније Косово као НАТО држава. Да је марта 2004. године највероватније на делу био, не само удар на Косово као део Србије, већ и на Србију саму указује податак да је покушај погрома над Србима извршен две недеље пошто је новоизабрана Влада Србије 3. марта положила заклетву у Народној скупштини.
    РУСКИ ВЕТО
    Пошто је Ахтисаријев план у Србији у целости одбачен, западне чланице Контакт групе покушале су у лето 2007. године да његове најважније делове о цивилној и војној мисији унесу у нову резолуцију Савета безбедности, којом би важећа Резолуција 1244 била стављена ван снаге. Захваљујући руском вету шест верзија тих резолуција, последња од 14. јула, нису прихваћене у Савету безбедности.
    Прва неформална иницијатива за нову резолуцију покренута је 12. маја, о чему ме је одмах обавестио наш амбасадор у УН. Тада сам упутио лично писмо председнику Путину, а са њим сам се и срео у Санкт Петерсбургу 10. јуна. Требало је још једанпут уверити руског председника, у неком смислу дати му реч, да Србија неће одустати од одбране Косова. Разлога за руске сумње било је довољно, о чему више него подробно сведоче Викиликсове депеше. Уосталом, сам руски председник је када су започели преговори о Косову почетком 2006. године упутио логичну поруку да Руси не могу да буду већи Срби од Срба. Истог дана када сам се срео са председником Путином, амерички председник Џорџ Буш је 10. јуна у Тирани, окружен одушевљеном албанском масом, славодобитно саопштио да ће Косово бити независно. Позиције две велике силе биле су потпуно јасне. При томе, све време са Запада су нам долазиле поруке да је пријатељство Русије према Србији мит, да ће нас Русија у одсудном часу издати. У исто време западни званичници и дипломати су убеђивали Русе да ће Србија прихватити Ахтисаријев план, да ће Србија издати. У овој западној агитацији и пропаганди учествовали су и наши званичници и дипломатски представници. Тако су они, како је то и описано у Врзићевој књизи, наше пријатеље претварали у непријатеље, а наше непријатеље у пријатеље. Што је и логично пошто су у нашим непријатељима нашли своје пријатеље.
    Пошто је Ахтисаријев план два пута одбачен, први пут током преговора, а затим одбацивањем нове резолуције у Савету безбедности, било је јасно да за западне државе једино и право решење представља једнострано наметање Ахтисаријевог плана. Зато сам у августу 2007. године покренуо кампању против анекса 11 Ахтисаријевог плана, по којем је НАТО „коначан орган“ власти у једној квазидржави каква је требало да буде независно Косово. Требало је до краја разобличити праву природу нелегалне „државе Косово“. Да је за ту кампању и те како било разлога потврдиће италијански министар спољних послова Масимо Далема на састанку министара НАТО-а, марта 2008. године: „Независност Косова није рођена из унилатералне иницијативе народа на Косову, већ је настала унутар НАТО-а. Да је реч о унилатералном акту нико не би узео у разматрање проглашење независности“.
    Иако је Ахтисаријев план два пута одбачен, у преговорима о Косову и у Савету безбедности, чиме је тај план правно непостојећи, он данас представља камен темељац косовске квазидржаве. Ахтисаријев план је највиши у хијерархији косовских правних прописа. У члану 143 Устава Косова стоји да ће се „сви органи у ‘републици Косово’ чврсто придржавати Свеобухватног предлога решења статуса Косова од 26. марта 2007. године“ (Ахтисаријевог плана). Тиме је до краја и без остатка разоткривен прави карактер и смисао Ахтисаријеве посредничке мисије.

    Са промоције књиге
    ПРОТИВ СТВАРАЊА НЕЛЕГАЛНЕ ДРЖАВЕ
    Пре него што су започели нови преговори о Косову уз посредовање Тројке (САД, ЕУ и Руска Федерација), представник ЕУ, немачки амбасадор Волфганг Ишингер предложио је неуспешно да Србија и Косово склопе међудржавни уговор о нормализацији односа, какав су склопиле Савезна Република Немачка и Демократска Република Немачка 1972. године. Ваља подсетити да се „нормализација односа“ и „добросуседски односи“ помињу и у Споразуму о стабилизацији и придруживању и у недавном мишљењу Европске комисије о кандидатури Србије. Мој одговор је тада био крајње јасан: две Немачке су државе, Косово није. Не може Србија склапати међудржавни уговор са својим делом, са својом јужном покрајином.
    Преговори уз посредовање Тројке требало је да започну 28. септембра 2007, али је очигледно баш зато амерички државни секретар Кондолиза Рајс три дана раније изјавила: „Како ћемо до тога доћи остаје да се види, али Косово ће бити независно. Ми смо томе посвећени“. Пред сам крај преговора, почетком децембра, Рајсова је на састанку шефова дипломатија ЕУ и НАТО извршила одлучујући притисак на „европске пријатеље“. Под тим притиском у ЕУ долази до договора да се убрза и боље „координише“ независност Косова, уз покушај да се истовремено створи „привид поштовања међународног права“. Преговори су прекинути 14. децембра на Самиту ЕУ, уз оцену да су могућности да се дође до компромиса исцрпене. Тобожњи компромис према САД-у и ЕУ значио је да Србија прихвати Ахтисаријев план о надзираној независности и сагласи се са одузимањем Косова. Треба и то рећи да је у овој фази преговора Србија изашла са конкретним предлогом једног легалног, компромисног, функционалног и одрживог решења за Косово, заснованог на поштовању, а не кршењу међународног права.
    Када су преговори о будућем статусу Косова једнострано прекинути вољом Вашингтона и Брисела и када је већ на помолу било једнострано проглашење независности Косова, на ситуацију у Србији се није могло гледати као на нормалну и редовну. Та ситуација није претпостављала већ је искључивала расписивање избора и било какве изборне активности, о чему сам тада јавно говорио. Упркос томе у Србији су расписани председнички избори. Хронологија догађаја пре и после избора најбоље сведочи о чему је овде реч. Други круг председничких избора окончан је 3. фебруара 2008. године када је Србија добила председника који ће заклетву положити 15. фебруара, два дана пре противправног и једностраног проглашења независности Косова. После једностраног проглашења независности Косова сматрао сам да је неопходно да Скупштина Србије усвоји резолуцију којом се утврђује да сваки споразум са ЕУ мора да буде у функцији очувања територијалног интегритета Србије. За ту резолуцију више није било ранијег консензуса и националног јединства. Зато сам 8. марта вратио мандат народу, како не бих био саучесник у стварању нелегалне државе Косова. У том процесу садашња власт у Србији учествује од 29. априла 2008. године, када је потписан Споразум о стабилизацији и придруживању, до дана данашњег када се тај процес убрзано можда приводи крају.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  6. #996

    Odgovor: Kosmet - oteta zemlja

    Значи још једном се показало да нам у влади седе тотални ретарди... "слободу кретања", коју иначе подржавам, су уредили тако да косовским Албанцима треба цирка 10 евра дневно а Србима ваљда и стотињак... јефтиније је отићи седам дана на Крф него боравити три дана у централној Србији ако сте са Косова, и обратно...

    Не, ја стварно не могу да верујем колики су то ретарди. Па лакше је и јефтиније становнику централне Србије да оде до Берлина него до Пећи.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  7. #997

    Odgovor: Kosmet - oteta zemlja

    Сутра у 21 на Б92 почиње Инсајдер с темом "Патриотска пљачка"... Бранкица каже да грађане Србије политичка парола "Косово је Србија" кошта 650.000 евра дневно... звучи објективно и истраживачки, с нестрпљењем чекам.

    Хашим Тачи ће ваљда да глуми Елиота Неса.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  8. #998

    Odgovor: Kosmet - oteta zemlja

    ево само један мали сегмент приче о КиМ, за све оне "који би се решили терета да коначно идемо напред"
    Брана Газиводе "надгледа независност" Косова | Косово и Метохија

Strana 67 od 67 PrvaPrva ... 1757656667

Slične teme

  1. Srbija, zemlja uplatnica
    Autor makilli u forumu Društvo oko nas
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 16.08.2011, 13:47
  2. Amerika - obecana zemlja ili ne?
    Autor irnik u forumu Dijaspora
    Odgovora: 25
    Poslednja poruka: 20.08.2010, 21:05
  3. Albanija - zemlja kontrasta
    Autor Lady S u forumu Turizam i putovanja
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 24.09.2009, 02:35
  4. Zemlja kao jedina istina..
    Autor kohili u forumu Filozofija
    Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 08.08.2009, 17:34
  5. Tasmanija: zemlja egzotike i zatvora
    Autor HLEBmaster u forumu Turizam i putovanja
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 24.10.2006, 21:52

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •