Коштуничин услов Европи Косово или Србија?
Вицепремијер Божидар Ђелић каже за Политику да Влада Србије не одустаје од пута ка ЕУ, који је зацртан приликом формирања ове владе
Војислав Коштуница - наметнуо тему шефовима држава и влада ЕУ, пред сутрашњи самит у Бриселу
(Фото Фонет)
Порука премијера Војислава Коштунице да Србија не прихвата никакву надокнаду у замену за једнострану независност Косова, изазвала је недоумицу о томе да ли је за једнократну употребу или је прва озбиљна назнака промене курса Владе Србије када је реч о прокламованој тежњи ка прикључењу Европској унији. Питање је, заправо, да ли је то Коштуница само наметнуо одређену врсту теме за размишљање шефовима држава и влада ЕУ, пред сутрашњи самит у Бриселу на коме би требало да дају завршну реч поводом окончања 120 дана преговора о Косову уз посредништво међународне тројке, или је српска влада заиста спремна да Европску унију стави пред дилему Србија или Косово, уз све могуће консеквенце које би произашле из такве одлуке званичног Београда. Као надокнада о којој је говорио председник Владе Србије, најчешће се поима (јер се, наравно, такви сигнали из међународне заједнице упућују већ доста дуго) убрзавање процеса приступања Србије Европској унији у замену за пуштање Косова да мирно оде.
Председник Владе Србије је у поменутој изјави рекао и да ко има намеру и жели да му Србија буде партнер мора да зна да Србија прихвата партнерство само као цела, а не преполовљена држава. Доводећи на овакав начин у везу решавање статуса Косова и Метохије и процес придруживања Србије ЕУ, Коштуница као да је оспорио оно за шта се званични Београд до сада залагао и за шта је добио и званичну потврду Олија Рена да та два процеса нису повезана.
Управо на том ставу инсистира вицепремијер Божидар Ђелић. Он је јуче за Политику изјавио Влада Србије не одустаје од пута ка ЕУ, који је зацртан приликом формирања ове владе. Ђелић, који је и шеф нашег преговарачког тима за ЕУ, навео је да се тај пут наставља и даље по агенди за придруживање, која је већ представљена јавности, и уз очекивање да ће 28. јануара следеће године бити потписан Споразум о стабилизацији и придруживању.
Није, дакле, реч ни о каквој трговини Косовом, већ опредељење Србије да приступи европској породици држава, навео је Ђелић.
Он није желео да коментарише Коштуничину изјаву, наводећи да је то изјава премијера која је дата медијима, али да то никада није била тема на влади.
Једноставно, приоритет је и очување територијалног интегритета и суверенитета земље и Европска унија. А сами процеси решавања питања статуса Косова и придруживања Србије ЕУ су одвојени и то је истакао и европски комесар за проширење Оли Рен и представници Србије, рекао је Ђелић за наш лист.
Он је, да подсетимо, и пре неколико дана у интервјуу за Политику рекао да ће будући кораци Србије на путу ка ЕУ биће могућни и ако о статусу Космета буде донета одлука коју не одобри Савет безбедности УН, а која би за званични Београд била нелегитимна и нелегална, јер ЕУ није држава, нити је чланица УН, нити ће одлучивати о статусу, сама по себи.
Очигледно другу школу мишљења заступа Леон Којен, бивши координатор државног преговарачког тима и бивши саветник председника Србије, који је поновио став, који је изрекао пре неколико месеци, да Србија не би имала основа да настави процес европских интеграција ако би ЕУ признала једнострано проглашену независност Косова. Он је за јучерашње Вечерње новости рекао да се европске земље, па и САД, могу навести на преиспитивање својих намера да подрже независност Косова само озбиљним политичким потезима, а такав потез био би и парламентарна резолуција, којом би се Европској унији рекло да се с њом не може потписати ССП све док она не одустане од подршке независном Косову.
Овакав потез показао би европским политичарима да морају да бирају између Србије и Косова, што они данас не мисле, истакао је Којен, оцењујући да би Влада Србије и парламент требало јасно да одбаце садашњу понуду из Брисела и кажу да би Србија могла да потпише споразум једино ако јој ЕУ гарантује територијални интегритет.
Одлучне речи чуле су се и од министра за КиМ Слободана Самарџића, који каже да је Србија послала јасну поруку ЕУ да смо најенергичније против доласка мисије ЕУ на Косово јер би то значило почетак спровођења Ахтисаријевог плана. Било би јако лоше да ЕУ игнорише став Србије и донесе противправну одлуку о слању мисије ЕУ за спровођење одбаченог Ахтисаријевог плана, јер би таква одлука изазвала озбиљне проблеме у односима Србије и ЕУ, рекао је јуче Самарџић у писаној изјави.
Избор Косово или Србија, постављен пред ЕУ, могао би, према мишљењу оних који стоје на Којеновој позицији када је реч о могућим потезима Београда према Европској унији, да има ефекта, јер је Европској унији, по њима, веома стало да прикључи Србију, као и друге земље региона, решавајући се тако црне рупе унутар својих граница. И умањујући значај утицаја Русије у овом делу Европе, нарочито у Србији.
Иван Вејвода, извршни директор Балканског фонда за демократију, пак, сматра да је оваква позиција контрапродуктивна и није у интересу Србије, која би, по његовим речима, требало да задржи континуитет у процесу придруживања ЕУ, јер то значи извесност за државу, друштво и привреду, преко потребну после периода када су несигурност и неизвесност били свакодневни.
Ова влада је сама дефинисала, а Скупштина Србије потврдила, пет приоритета међу којима су и европске интеграције. Ово што сада чујемо у јаком политичком смислу јесу појединачни гласови, без обзира што долазе од премијера и министра за КиМ, јер то није никаква одлука владе, министра спољних послова или Скупштине Србије.
И зато би било значајно да се ова ствар разјасни, пре свега на нивоу владе. А ја не очекујем да ћемо извесно знати где иде та ствар око дефинисања статуса Космета пре краја јануара следеће године, истакао је Вејвода за Политику.
На питање да ли другачија реторика из Београда може имати ефекта на евентуалну промену става ЕУ према Србији или у односу према Косову, он каже да овакви тонови важних политичких личности из Београда онеспокојавају део ЕУ који одлучује и оцењују којим темпом Србија напредује ка ЕУ, а интерес је Србије да остане привржена свом опредељењу за ЕУ.
Према речима Ивана Вејводе, став ЕУ је да је Србија најважнија земља у региону, фактор стабилности и будући економски мотор региона и да ће све учинити да убрза интегративне процесе. И то ништа не може омести осим нас самих, оцењује Вејвода.