Спискови пре стандарда

Уредништво приштинског дневног листа на албанском језику Инфопрес, смислило је оригиналан начин за подизање тиража. Наиме, минулих дана су, фељтонски, објављивали спискове Срба с Космета који су се 98. и 99. године одазвали позиву војске и полиције на мобилизацију. Са све средњим словом и надимком, наравно.
Да су којим случајем публиковали спискове са именима Срба и осталих неалбанаца, који су и после 99. остали на Косову, требало би им далеко мање простора, али кога још та статистика па занима...

Елем, тираж поменутог листа је, очекивано, отишао небу под облаке. Доштампаван је, чак. А како и не би. Садржајнијег и прецизнијег водича за лов на ретку дивљач, балканска штампа још није гледала. Кад би човек био злобан, могао би закључити да је неко у Приштини решио да коначно уведе реда у ондашњу свакодневицу и да једном за свагда стане на пут катаклизмичким, дивљим прогонима налик оним марта 2004. године. Па ће од сада евентуални немири бити строго каналисани и уведени у оквире легалитета. Неће више морати поштени терориста да насумично баца молотовљеве коктеле, или да произвољно млати старчадију по њивама. Не! Сад цивилизовано извади из унутрашњег џепа свој примерак поменутог списка и лепо, поименце... Ако први са списка није тренутно код куће, ајмо следећи. Једноставно, сад људи могу квалитетније да организују своје време, без празног хода. Понедељком одрађују од А до Е, уторком од Ф до И, средом

Малтене се уноси поштовање у однос нападач-жртва. Може Србин сад лепо да се распита код комшије Албанца кад долази код њега на ред и да се према томе равна. Може и да се замени са оним пре њега, ако му се жури. Сезона је пољских радова па не би ваљало да поља трпе.

Додуше, кад човек мало размисли и није Инфопресу ово сасвим оригинална идеја. Више му дође као репринт оне старе маркетиншке акције коју су нацистички журналисти, давно, спроводили над јеврејским читалаштвом.

Можда уз неки од наредних бројева дарују и жуте траке које би доносиоци примерка имали право да окаче неалбанцу по избору, око рукава. По могућству флуоресцентне, колико да ловина не врда по мраку

Горку шалу на страну, рекло би се да, у горкој збиљи, увођење стандарда, демократије и људских права на Космету слабо напредује. У сутон преговора о коначном статусу петнаест одсто територије Србије. О делићу кугле земаљске којим путују спискови, уз које гратис иде оловка да се читалац не заброји. А и ако се заброји, то су само Срби И све то на очиглед демократичног света, од којег је офтамологија дигла руке. На очиглед света који би горео и грмео да је, не дај боже, некоме овде пало на памет да нешто слично уради.

Какве ће још гласине донети Ибар док приштинске колеге не схвате да је и најобичнија наградна игра довољна за раст тиража

Михаило Меденица