nenad.bds kaže:
A na kojem od ta dva jezika je ovo pisano:
Лěпа наша домовино,
Ој јуначка земљо мила,
Старе славе дěдовино,
Да би вазда честна била!
Мила, кано си нам славна,
Мила си нам ти једина,
Мила, куда си нам равна,
Мила, куда си планина!
Ведро небо, ведро чело,
Блага перса, благе ноћи,
Топло лěто, топло дěло,
Бистре воде, бистре очи:
Веле горе, вели људи,
Рујна лица, рујна вина,
Силни громи, силни уди; —
То је наша домовина!
Жењу серпи, машу косе,
Дěд се жури, снопе броји,
Шкрипљу вози, брашно носе,
Снаша предућ мло доји:
Пасе марха, рог се чује,
Ој, ој звенчи, ој, у тмине,
К огњу стар и млад шетује; —
Ево т’ нашке домовине!
Луч из мрака далко сија,
По веселој ливадици,
Пěсме гласно брěг одбија,
Љубни поје к тамбурици:
Коло воде, живо коло,
И на берду, и в долини,
Плешу младји све около; —
Ми смо, побре, в домовини!
Магла, што ли, Уну скрива?
Ни л’ то нашиу јаук туробни?
Тко ли молећ смерт назива?
Ил’ слободни, ил’ су робни?
Рат је, братјо, рат јунаци,
Пушку хватај, сабљу паши,
Седлај коњче, хајд пешјаци,
Слава буди, гди су наши!
Бучи бура, магла пројде, —
Пуца зора, тмина бěжи, —
Туга мине, радост дојде, —
Здраво слобост, — душман лежи!
Весели се, тужна мати,
Падоше ти верли сини,
Ко јунаци, ко Хорвати,
Љаше кервцу домовини!
Теци, Сава хитра, теци
Нит’ ти Дунај силу губи,
Куд ли шумиш, свěту реци:
Да свог’ дома Хорват љуби,
Док му њиве сунце грије,
Док му храстје бура вије,
Док му мертве гроб сакрије,
Док му живо сердце бије!
(Антун Михановић, 1835.)
Ko ne prepoznaje - delovi ove pesme su reči hrvatske himne.