Pjer Reverdi, rođen 1889.godine u Narboni, na jugu Francuske. Reverdi je s početka bio pod uticajem Remboa, ali se ubrzo oslobodio tog uticaja i ostao slikar duševnih stanja. Reverdi je pesnik usamljenosti. On je jedan od velikih predstavnika nadrealističke pustolovine francuske poezije, čija avantura počinje još od Fransoa Vijona, pa preko Žerara de Nervala ide ka nadrealizmu ovoga veka. Posle više godina provedenih na Monmartru, u društvu poetske avangarde svoga vremena, odjednom napušta Pariz, svoje književne drugove koji su ga cenili, i povlači se u daleku provinciju i tamo živi povučeno tridesetčetiri godine, do svoje smrti 1960.godine.
(iz prikaza N.T.)
GOMILA LJUDI
Drhteći minuti blistaju po vrhovima grana
Crni paun noći napet od gordosti razvio je svoju lepezu
Zvezde se kreću i gledaju
Vreme kako goni svoja stada
Ali se traže oni koji ih čuvaju
Odakle li se čuje taj zvek praporaca
Sve prolazi ispred prozora
Senke živih tu su stale
Kad se veče spustilo po lišću
Kao pritiskač za hartiju
A one druge idu neprestance
Po sve dubljoj tišini
Ni traga od svetlosti
Čovek je zalutao
Prečica
Ne vodi nigde
Tu je samo crna provalija
Iza ograde jedna se glava smeje
Dok se u prašini gubi svaki šum
Oblak
Svetlo-tamni
Prestaje da diše
Sve ptice su mrtve
Sunce se ugasilo
A krv teče
U vodu u koju su se njegove oči utopile
Citat
