Kreativna samoća

[Isahara]

Postoje periodi u životu kada nam se čini da sve stoji. U stvari, ne čini nam se, zaista nas u pojedinim trenucima ljubav "neće" ili se pak rehabilitujemo od one prošle i nikako da dođemo sebi pokušavajući da dozovemo u naš život nekog drugog tj. trećeg
Onda obično pravimo pogrešne izbore (jer su gladni ljudi po pravilu loši kupci), trošimo vreme i energiju na raznorazne nemoguće misije spajanja, traženja, zavođenja ili prosto dignemo ruke i neko vreme mrzimo osobe suprotnog (ili istog - ima nas raznih) pola i tako ozlojeđeni ulazimo opet u novu vezu.
Ova tema se zato zove kreativna samoća, jer period u kome smo sami nije naš usud, robija i prokletstvo sudbine. Naprotiv, bolje je kvalitetno samovati nego obitavati u nekvalitetnoj vezi. Ljudima je to nekako teško, ulaze iz veze u vezu samo da ne bi bili samo. A samoća nudi toliko mogućnosti za rad na sebi, kontemplaciju, introspekciju, pruža nam šansu da ponovo zavolimo sebe ukoliko smo umislili da nekog drugog volimo više nego sebe ( što je potpuno nezdravo).
Elem,
šta radite kada ste sami? Kad nema ljubavi na vidiku i prosto osećate, da je došao trenutak za suočavanje sa sobom?
Radite li na svojim potencijalima istim onim elanom koji ulažete ne bi li se bacili u zagrljaj nekome samo radi zagrljaja?

[drazesnaSkorpija]

ne znam kako bih na ovu temu nešto "objektivno" rekla ili napisala. ja jednostavno volim da budem sama. volim osećaj opuštenosti koji imam...
iskreno, volim ja svoja dva muška, onog malog muškog obožavam i dišem za nejga, ali..... fale mi moji periodi samoće,jer svaki put imam osećaj da sebe više volim nakon tog perioda

[believer]

dishem
citam
subotom igram karte
gledam filmove koje volim
malo ocajavam

izlazim
smejem se
kuvam za prijatelje
volim svoje dete sve vreme
i malo ocajavam

provodim vreme na netu
upoznajem ljude
pijem votku-vermut
smejem se
posmatram druge
i nekad sam skroz nesretna

svasta radim,i nekad je sve okej,i nekad nije nista
i tako..

[Cecara]

Mislim da moramo proći kroz mnogo faza samoće kako bismo iz nje uspeli nešto i da naučimo, a posebno da naučimo nešto o sebi. Čovek u takvim periodima više gleda u daljinu, a ne vidi stvari koje ga okružuju.

I sa mnom je takav slučaj. Čak i kad sam bila sama, uvek je u mojim mislima postojao neko koga sam čekala, kome sam se nadala i sve se manje-više svodilo na to. Sad zvuči glupo, ali sve drugo bilo je preče nego okrenuti se sebi. Sve je to bio beg od suočavanja sa samoćom i samom sobom, da bih se posle dosta samošamaranja setila da neko u meni čuči i čeka da ga otkrijem.

[Isahara]

Mislim da moramo proći kroz mnogo faza samoće kako bismo iz nje uspeli nešto i da naučimo, a posebno da naučimo nešto o sebi. Čovek u takvim periodima više gleda u daljinu, a ne vidi stvari koje ga okružuju.

I sa mnom je takav slučaj. Čak i kad sam bila sama, uvek je u mojim mislima postojao neko koga sam čekala, kome sam se nadala i sve se manje-više svodilo na to. Sad zvuči glupo, ali sve drugo bilo je preče nego okrenuti se sebi. Sve je to bio beg od suočavanja sa samoćom i samom sobom, da bih se posle dosta samošamaranja setila da neko u meni čuči i čeka da ga otkrijem.

Upravo tako
Kada smo u vezi često svoje potrebe podređujemo zajedništvu i u tome nema ničeg lošeg, osim ako ne preteramo.
Dok smo sami/e imamo svo vreme sveta samo za sebe, za svoj ćeIf. Treba poštovati takve trenutke jer nam reagovanje u takvim situacijama pokazuje koliko volimo i prihvatamo sebe.
Pitanje je, da li smo smo dovoljno hrabri/e da pogledamo unutar sebe, mnoge stvari nam se neće svideti.

[Meggy]

Nikad nisam bila "pomijara" i bila s nekim cisto zato da ne budem sama. Desavalo mi se, kad se taj period prolongira, da me uhvati neki bedak, zabrinutost, sta li, ali u svakom slucaju znam itekako kvalitetno da uzivam u situaciji u kojoj u potpunosti raspolazem svojim slobodnim vremenom i mogu da budem sama kad god to pozelim. Stavise, kad sam u situaciji da se nadjem u situaciji da to sebi ne mogu da priustim nekoliko dana uzastopno, postanem blago razdrazljiva

[Bazilej]

Postoje periodi u životu kada nam se čini da sve stoji. U stvari, ne čini nam se, zaista nas u pojedinim trenucima ljubav "neće" ili se pak rehabilitujemo od one prošle i nikako da dođemo sebi pokušavajući da dozovemo u naš život nekog drugog tj. trećeg

Dozivanje Drugog/trećeg u život može da bude opasno, jer t onda govori o nekoj vrsti navade, kao da nismo sposobni da budemo sami, a onda nas može pšrivući svako. Srećom, pa to uglavnom kratko traje, jer od one osobe koja nas tada privuče, po inerciji zahtevamo da bude identična onoj koju smo koliko juče obožavali/voleli/bili zaljubljeni u nju.

Onda obično pravimo pogrešne izbore (jer su gladni ljudi po pravilu loši kupci), trošimo vreme i energiju na raznorazne nemoguće misije spajanja, traženja, zavođenja ili prosto dignemo ruke i neko vreme mrzimo osobe suprotnog (ili istog - ima nas raznih) pola i tako ozlojeđeni ulazimo opet u novu vezu.

Ne znam za ovu ozlojeđenost, postoji verovatno, ali je uglavnom ne projektujem sa jedne na drugu osobu, već se uglavnom veže za onu na koju jesam ozlojeđen i besan, uvređen njenim postupcima i sl., samo su ti odnosi usled onog što sam naveo u prethodnom stavu(ili kako god da se zove to na forumu) veoma kratkotrajni, jer smo valjda dovoljno svesna bića da znamo prema kome i šta osećamo, pa nas ta zaluđenost/zaljubljenost i prođe brzo.

Ova tema se zato zove kreativna samoća, jer period u kome smo sami nije naš usud, robija i prokletstvo sudbine. Naprotiv, bolje je kvalitetno samovati nego obitavati u nekvalitetnoj vezi. Ljudima je to nekako teško, ulaze iz veze u vezu samo da ne bi bili samo. A samoća nudi toliko mogućnosti za rad na sebi, kontemplaciju, introspekciju, pruža nam šansu da ponovo zavolimo sebe ukoliko smo umislili da nekog drugog volimo više nego sebe ( što je potpuno nezdravo).

Valjda je najlakše ići linijom manjeg otpora i jednostavnije nam je da prigrlimo nekoga samo zato što se našao tu nego da se suočimo sa sobo. Jednom sam bio sam skoro godinu dana, bez ljubavi bilo čije, i koga god da sam upoznao bi mi je smor, ali sam zato napisao neke dobre priče(meni dobre ) jer nisam bio zaokupljen "Ljubavnim jadima" i slažem se sa gospođom Isaharom oko toga da je bolje biti sam nego s bio kim, ali je ponekad nekako nužno biti s bilo kim, jer možda i nismo uvek dovoljno jaki da bismo se suočili sa samim sobom.

Elem,
šta radite kada ste sami? Kad nema ljubavi na vidiku i prosto osećate, da je došao trenutak za suočavanje sa sobom?

Za početak, tu je alkohol (i pljuge), a posle kad mi bilirubin i tansaminaze porastu, onda krećem na hranu kao alternativu alkoholu, a kad skontam da sam dogurao do 120 kg, onda krenem na dijetu, i nikako ne stignem da razmišljam o ljubavi.

Radite li na svojim potencijalima istim onim elanom koji ulažete ne bi li se bacili u zagrljaj nekome samo radi zagrljaja?

Kao da je lako raditi na sebi, bez razočarenja i vraćanja na staro, jer tu imamo i gomilu socioloških faktora koji nas vuku nazad, zbog igara koje đuskamo, i kao da je tako lako odoleti zaluđicama koje nas vrebaju sa svih strana i vuku nas besomučno.

[čista iluzija]

I kad sam sama i kad nisam uvek mi je potrebno da budem sama ,samo malo,malkice.Ne bih mogla da dišem ,čini mi se ,bez tog dela sopstvenog vremena.Pa možda zvuči i sebično u neku ruku ali to je neka moja stara navika i nasušna potreba i znam da oni ljudi koji me vole razumeju to,a oni koji ne razumeju...nikada i neće.To su trenutci kad radim ono što me regeneriše.Mislim da se baš zato zove kreativna samoća.

Kad je ljubav u pitanju desilo se da me ta kreativna samoća ne napušta dugo ali mislim da tada i nisam obraćala pažnju na to koliko je zapravo vremena prošlo i koliko sam dugo sama.Prosto je - samo je dovoljno osluškivati svoje telo.Ono uvek zna šta je najbolje za njega

[zosim]

Nema umetnosti bez samoće.Tek u tišini mogu da odstupim, izmestim se iz svakodnevlja, iz žrvnja svakodnevnice, da u tišini posvedočim o postojanju. Najveća dela ljudskog duha nastaju iz potpunog osamljivanja, samoće koju smo izabrali ili smo u nju gurnuti. Osim stvaranja, samoća me revitalizuje, u njoj pronalazim životnu snagu. I samoća mi ne oduzima prijatelje i ljubavi. Šta više, u samoći se prijateljstva i ljubavi produbljuju, iznova osvešćuju.