Timoteuš Karpovič * 1921. U poljskoj poeziji Karpovič donosi jedan od najambicioznijih pokušaja traženja novih izražajnih mogućnosti za iskazivanje poetskih stanja. On uvek polazi od predmeta, od čulnog i intelektualnog znanja o predmetu, od onog što predmet znači, svojim imenom i svojom funkcijom.Vrlo intelektualna, Karpovičeva poezija je i vrlo čudna. On pokušava da se oslobodi balasta mnogorečitosti i da lirske situacije iskazuje neposredno. Ne traži izlaza u metafizici, a ipak u toj poeziji ima želje za nekim metafizičkim skladom.
(iz prikaza P.V.)
LEKCIJA TIŠINE
Kada je leptir
previše naglo
nekad sklopio krila
vikalo se: molim za tišinu!
Tek što je pero
uplašene ptice
dodirnulo zrak
vikalo se: molim za tišinu!
Tako je naučen
bešumno da hoda
slon po dobošu
čovek po zemlji
Bešumno se nad poljem
dizalo drveće
kao što se diže
kosa od straha
Citat
