Tarkovskog gledajući njegov film "Nostalgija". Nisam mogao danima da izustim ni jednu jedinu reč. I ta zamuklost plaštila me je nakon svakog njegovog filma koji sam gledao "Andrej Rubljov", "Stalker", "Solaris", "Ogledalo", "Žrtvovanje". I dan danas ne mogu da proslovim sa distance o njegovom delu. Previše me se sve to tiče i suštinski dotiče. Jedino što mogu da kažem jeste da je umetnost dostigla vrhunac svog iskaza kroz njegove filmske zapise.
Zato ću na ovom mestu citirati druge koji su o njegovom stvaranju pisali. Takođe podeliću sa vama zapise i svedočenja samog Tarkovskog do kojih sam uspeo da dođem.
"Kada sam upoznao prva dela Tarkovskog, za mene je to bilo čudo. Odjedanput sam se našao pred vratima sobe čiji mi je ključ nedostajao "sobe u koju sam uvek hteo da uđem, a u kojoj se on osećao savršeno prijatno. Bio sam ohrabren i potaknut: neko je upravo izrazio ono što sam oduvek želeo da kažem ali nisam znao kako. Tarkovski je za mene najveći jer je pružio kinematografiji "na svoj specifičan način "novi jezik koji mu omogućava da uhvati život kao san."
Ingmar Bergman
Beleška o Andreju Tarkovskom
(Radoslav Lazić)
TARKOVSKI, Andrej "filmski reditelj i scenarist "rođen je 04.aprila 1932.godine u malom selu Zavražju na Volgi. U toku školovanja pohađa kurseve muzike, a zatim se tri godine posvećuje slikarstvu.
1952. godine upisuje se na Institut za orijentalne jezike, gde uči arapski dve godine.
Od 1954. do 1956. godine radi i studira kao geolog u Sibiru, a 1956. upisuje se na VGIK (Visoka državna filmska škola), gde studira četiri godine u klasi profesora Mihaila Roma. Tu realizuje jedan kratki film "Neće biti lišća ove večeri" 1959., zatim diplomski film ""Valjak i violina"1960.
Po izlasku iz škole, priprema sa Andrejom Mihalkovim Končalovskim, svojim školskim drugom (bratom Nikite Mihalkova), scenario za film "Ivanovo detinjstvo", za koji dobija "Zlatnog lava"u Veneciji (zajedno sa "Intimnim dnevnikom"Valerija Kurlinija) 1962. godine.
Sledeći film "Andrej Rubljov"završava 1966.godine, ali je film nekoliko godina bio sprečen da bude prikazan u inostranstvu i na međunarodnim festivalima, pod izgovorom Ministarstva za film da "Rubljov"nije završen, da reditelj radi na korekcijama montaže, itd. Tarkovski izjavljuje da mu nije jasno koje su bile zamerke njegovom filmu. 1072. snima "Solaris"po romanu Stanislava Lema. Međutim, nekoliko zvaničnih kritika otkrivaju deo razloga: "nasilje, okrutnost, istorijska nepreciznost, mistične tendencije, golotinja, krivo predstavljanje odnosa umetnosti i vlasti". Tarkovski skraćuje film za nekoliko minuta i ovaj najzad dobija vizu za prikazivanje u inostranstvu (prvo prikazivanje: Kan 1969.). Ogledalo podiže otvoreniju polemiku. Film je klasifikovan u treću (najnižu) kategoriju, što znači ograničen broj kopija i projekcija, nikakva nagrada reditelju. Časopis "Iskusstvo kino"organizuje diskusiju o savremenoj temi na filmu i V.E. Baskakov izjavljuje za "Ogledalo"da: "pokreće interesantna etička pitanja, ali je teško ustanoviti njihov pravac. To je film za jedan zatvoren krug gledalaca, elitistički film. A film, prema svojoj prirodi ne može biti elitistička umetnost."Čuhraj: "Ne treba se obraćati specijalizovanoj publici. Dijalog između našeg filma i njegovih gledalaca mora biti razumljiv. Film je umetnost masa. I ako neki umetnik ima šta da kaže, ne treba da "kodira"svoje misli. Mora reći jasno ono što misli."
Tarkovski uprkos cenzuri snima film "Stalker"(1979.), ali i u sudaru s njom, prinuđen je napustiti domovinu i odlazi na zapad, gde snima "Nostalgiju"(1983.) i svoj poslednji film "Žrtvovanje"(1986.). Svojim autorskim opusom Tarkovski se svrstao u najznačajnije filmske umetnike XX veka. Kao klasik moderne filmske režije jedinstvena je pojava u filmskoj umetnosti našega doba. Umro je u Parizu 29.12.1986., gde je i sahranjen na ruskom pravoslavnom groblju, daleko od rodne grude.
Citat
