Као што рекох, причамо о две ствари. Ако су у питању државне службе, то не би смело да буде ни предност ни мана.
Е сад, кад су у питању приватне фирме? Они хоће да послују с Мађарима, у Кањижи, Суботици, Бачкој Тополи, Сенти, Ади, Бечеју... се прича углавном мађарски. Ебига, прилагођавају се тржишту. Е сад, можемо да изведемо закључак: да деде и бабе данашњих становника тих општина нису били "лењи" да науче своју децу а ова своје унуке српски, данас би сви горе знали српски, и незнање мађарског не би била отежавајућа околност при тражењу посла. Ал они су били лењи и због тога ми трпимо дискриминацију? Зар није мало натегнуто?
Као што рекох, не ради се о лењости - ти људи живе у срединама где се прича њихов матерњи језик. А сваком је лакше да користи матерњи језик него да учи неки страни, који се јако ретко користи у њиховој средини. Па макар био и званични језик.
Очигледно се запосле тамо где могу да раде са мађарским, или науче онолико колико је потребно за обављање посла. Као што рекох, ако неко хоће да буде професор српског, тај се потруди и научи језик, а ако неко хоће да буде молер, шта ће му српски?
Они немају проблем да се споразумевају - све што им треба могу да обаве на мађарском. Зашто ти мислиш да они имају проблем да се споразумевају ако они не мисле?
Колико им језика треба? Па то они најбоље знају. Ко смо ти или ја да им одређујемо? Био сам на северу Бачке стотину пута, и ниједном, али ниједном нисам имао проблем да се споразумем.
Није ли то свачија приватна ствар? Јел би волела да теби неко уређује живот? Ако не би, а верујем да не би, откуд ти право да ти уређујеш неком живот само на основу тога што је Мађар и што не зна добро српски језик?
Сем тога, тај може да мрдне и до Суботице и до Сегедина и до Будимпеште... мађарски се не говори само у Кањижи, знаш.