Ziveti sa roditeljima?

[Ivana-psy]

Danas je tesko za mladi bracni par da se odvoji i zivi bez roditelja! Pogotovo u Srbiji, vecina njih zive u zajednici sa njenim ili njegovim roditeljima zbog teske finansijske situacije!

Znam par slucajeva da zbog toga dolazi do cestih sukoba i razdora izmedju supruznika, jer sin (cerka) je uvek izmedju dve vatre, pa kad dodju i deca, ne zna se ko vaspitava! Cuvena mrznja izmedju svekrve i snaje i sl.

Da li ste za zivot u dvoje pa makar malo i sacekali da se osamostalite ili u zajednici odmah? I kako funkcionisete, ako jeste?

Ja sam definitivno za ono prvo, jer smatram da je jako vazno da dvoje krenu sami i da sami grade svoj zivot!!!

[goldie]

Kako se na kineskom kaze svekrva?

Cim cim dalje tim tim bolje


Znaci sto dalje to bolje, znaci dalje od njegovih i od njenih roditelja. Oni su matori da bi se menjali, a mladi bracni par zeli da je glavni u kuci. I to nikako ne ide.

[Lady S]

Cuvena mrznja izmedju svekrve i snaje i sl.

Ili tašte i zeta

Naravno da je teško početi bračni život samostalno, i naravno da je vrlo malo parova koji imaju tu mogućnost, ali ja zaista smatram da zajednički život ne treba ni počinjati ukoliko nećemo biti sami u svojoj kući - upućeni isključivo jedno na drugo.
Ne želim da moja ili njegova majka gledaju šta ću (i da li ću) kuvati danas, ne želim da bilo ko sluša neku našu eventualnu svađu ili prepirku, ne želim da bilo ko zna kada smo legli, a kada ustali i tako dalje.
Ja sam godinama živela odvojeno od roditelja i da sam nakon toga morala preći kod supruga i njegovih roditelja - zaista ne znam kako bi se prilagodila.
Verujem da ni sa mojim, a ni sa njegovim roditeljima, ne bismo imali nikakvih problema, ali svako ipak treba da vodi svoj život i da ga organizuje SAM kako najbolje ume.

[Meggy]

Ne radi se tu o tome ko je kakav. Mogu njegovi biti dobri do neba i nazad, ja jednostavno hocu da imam svoj mir i necu nikome da polazem racune, niti da vodim racuna kad cu sta reci i kad cu kako biti raspolozena Krace, ja ni sa mojima ne mogu da izadjem na kraj ( i gledam kako i od njih da zbrisem), a ne da cu sa njegovima da se zamajavam Svako ima dve porodice, onu kojoj je sa svojim roditeljima, a kasnije onu u kojoj i sam ima svoju decu... nece da valja ako se te dve pomesaju I nas dvoje se sami vec dovoljno razlikujemo po navikama, a ne da tu uklapamo jos i nekog treceg


Kad se setim svoje prosle veze, moja nesudjena svekrva je bila prava persona non grata

[Lady S]

Ne radi se tu o tome ko je kakav. Mogu njegovi biti dobri do neba i nazad, ja jednostavno hocu da imam svoj mir i necu nikome da polazem racune, niti da vodim racuna kad cu sta reci i kad cu kako biti raspolozena

To je to

[Ivana-psy]

Cim cim dalje tim tim bolje

Kad se setim svoje prosle veze, moja nesudjena svekrva je bila prava persona non grata

Ja sam sad u vezi koja traje vec neko duze vreme, ne planiramo sa zivimo zajedno, ali njegova mama me ne voli od samog pocetka nemam pojma sto, kao sam ja nekad pre, kad sam imala 16 god. ostavila njenog sina i on je patio - ma daj!!! Pa onda su tu cuvene price ko su i kakvi su moji i sl. Zivot sa takvim osobama, mmmm... jok

[SansRomantic]

Ja sam, bukvalno, pobegla od kuće 7 dana nakon svog 20-og rođiša...

Nisam otišla daleko (mama srčani bolesnik, i to ozbiljan) ali nisam se ni vratila već deceniju!

Moja teritorija je samo moja...i branim je do poslednje kapi krvi...
(nepotrebno zakrvaveh temu )

I mama i ja smo u odličnim odnosima od kada ne živimo zajedno...za razliku od nekog prethodnog perioda kada sam već počela da pravim ozbiljne planove za trajnu rezervaciju jednog ležaja u Domu Sretnih "Laza Lazarević"...za mene ili za nju

[greco]

Kad se setim svoje prosle veze, moja nesudjena svekrva je bila prava persona non grata

Ma dobro je da nije bila persona non gratis.

Moj stav se poklapa sa skoro svim prethodnim postovima, kontam da je samostalnost neki normalan, prirodni tok...

[Goga]

Moje dugogodišnje iskustvo se svodi na parolu (puna sam pouka, viceva i parola ''ovijeh'' dana - što naravno nema nikakve veze sa daljim tekstom) Volimo se na daljinu i kako bi to lepo formulisao jedan drugar (doduše po malo dvosmisleno ) ''ja i moja svekrva k'o rodjene sestre..''
Mili i ja smo odmah počeli da živimo odvojeno, jer smo sticajem srećnih okolnosti, imali tu mogućnost, ili luksuz - kako god
Njegovi su mi dragi, zaista, ali ne bih mogla ni da zamislim zajednički život sa njima (ne bih mogla ni sa rodjenim ocem - iskreno, koliko god da mi znači )
Dovoljno smo daleko jedni od drugih da nam se ne petljaju u život, a opet dovoljno blizu, da pomognemo ako im nešto zatreba .
Znači, zajednica..Nikad ne reci nikad..Jok!!!

[Mater Vetru]

Ma, jednostavno kontam da je taj čuveni "jaz generacija" potpuno prirodna stvar. Oduvek sam za varijantu- moja kućica( kakva god bila i koliko kvadratića imala ), moja slobodica. Imala sam tu sreću da i moj dragi misli isto.

Sa roditeljima se viđamo svakog vikenda, odgovara i nama i njima. Zajednički nedeljni ručkovi su fenomenalni, opušteni smo i ta pozitivna atmosfera se lako oseti. Telefonski "susreti" su češći i, logično, kraći, ali ne manje produktivni.

Zaključak: "doziramo se" jedni drugima koliko i kada želimo. Pretpostavljam da će dolazak bebe u naše i njihove živote uneti promenu u tom rasporedu, ali i to prihvatam kao najnormalniju stvar.

[Mish]

Ne živim sa svojim roditeljima godinama. Volim ih, dragi su mi, ali kako mi je prijatan trenutak kada zakoračimo jedni drugima u kuću, jednako mi je prijatan i kada nakon par sati iskoračimo. Ne mogu sebe da zamislim pod istim krovom ni sa svojima, kamoli sa tuđim roditeljima.
Imam prijatelje koji su svoju porodicu formirali pod roditeljskim krovom. Znam koliko to traži odricanja, ali u razgovorima oni iskreniji su mi ukazali kako na mane ovog načina života i na neke prednosti koje takav život nosi. Njihov izbor (nekom izbor, a neki su u toj situaciji silom prilika ili bar to tako kažu).
Što se mene tiče, odbijam sve mane i sve prednosti života sa roditeljima.

[alokin74]

Svoje roditelje volim.

Volim i njene.

Od kada živimo sami volim ih još i više.

Nadam se da i oni mene obožavaju jer zovu svaki dan, i jedni i drugi.

Svaka čast svima, ali lepše i mirnije je ovako. Svako na svoju stranu. Oni su pomagali nama u početku. Još uvek pripomognu. A doći će vreme kada ću im to vratiti. Remi.

[ANIBAS]

Ako postoje uslovi,najbolje svako za sebe.
Zajednica nipošto!

[Somebody74]

Ajmo lagano, ja sam podstanar sa nekom prosecnom platom i imam 37 godina. Nisam ozenjen ,da budem iskren nesto ni ne planiram da se zenim u ovoj reinkarnaciji, a imao sam priliku da se udam. Mislim na udaju u smislu da mi zena u miraz donese kucu na 4 sprata sa sve garazom i kolima u njoj. I detetom iz propalog braka...Ne nije to dete bilo prepreka, mislim da su oni kojima su deca prepreka ozbiljno bolesni, nego to sto nemam nameru da pod tudjim krovom boravim badava. I da mi neko uvek moze reci pokupi svoje kofere i ... U pomenutoj varijanti su u paketu dolazili i njeni roditelji u toj kuci. A to je i jedan od bitnih razloga da nisam ni ozbiljno razmisljao na tu temu.
Jer,

mi nije to potrebno u kuci.

[Lady in red]

Da li ste za zivot u dvoje pa makar malo i sacekali da se osamostalite ili u zajednici odmah?

Makar i puno sacekali!!! Znam da mnogi nemaju uslova da zive sami, ali cu se svim silama potruditi da zapocnem zivot u dvoje. Moji roditelji su ziveli u zajednici dok baba nije umrla i bilo im je o.k., mama i baba su se super slagale, ali oni nisu ni mogli drugacije. Ipak mislim da mladi treba da imaju svoj prostor i slobodu, da rade sta god hoce i kad hoce, da niko ne slusa njihove prepirke i svadje, da im ne gleda u tanjir i u spavacu sobu. Drugaciji je zivot totalno. Cekacu koliko god je potrebno samo da od starta zivimo sami