Milena Pavlovic Barili ,rodjena 05.novembra 1905. u Pozarevcu
U periodu od decembra 1934. do februara 1936. godine Milena Pavlović Barili je objavila 17 pesama i dva crteža
u italijanskom časopisu Kvadrivio. Ona je napisala ukupno oko 60 pesama na četri jezika, i to, pored na srpskom,
isključivo na romanskim jezicima - 17 na italijanskom, 7 na francuskom i 14 na španskom jeziku. Na taj način
usitnila je svoje pesničko delo i onemogućila da ono pripadne nekoj od ovih književnosti. Verovatno je ipak da nije
ni nameravala da stvori sistematičan pesnički opus, već da je pesme pisala iz unutrašnje potrebe, odnosno da bi izrazila
trenutna osećanja, zbog čega su joj zvučnost i kolorit jezika na kojima je pisala bili značajniji od složenosti značenja,
semantičkih igara, ili eksperimenata u jeziku.
Ritam i melodija ovih stihova grade jednoličan, ljuljuškav tok, a pesničke slike se spajaju kao kod simbolista - ne toliko
na osnovu uobičajene upotrebe reči i logike koliko prema njihovoj psihološkoj rezonanci i ličnim analogijama. Pošto je osećanje
okeanske praznine glavni sadržaj ove poezije, umetnica nalazi za njega odgovarajuću formu u labavo vezanim rečima koje naizgled
slobodno dolaze jedna za drugom.
Nekoliko stihova koji su mene posebno dotakli...
Na kutu belog oblaka
spava nejasna tuga
u neprekidnoj melodiji
tihoj i zasanjanoj
usred zvezdane jeze.
Samo tamni plac sume
trese svoju srebrnu kosu
izgubljenu u oku razdaljine
Spalicemo noci
da upotpunimo noci
da odresimo snove
da suzdrzimo dah.
Onda ce igra
poteci iz nasih dlanova
suvih od zivota.
Ni hitra,ni spora nece biti.
Bice sama
Kao veliki sestar
potpuno uporedna
s mehanickim
ritmom raspadanja.
Citat
