Данас, када се на сав глас ларма и галами о Војводини и Војвођанима, Војводина, сем као на почетку наведени „фиш-паприкаш плац“ не постоји. Предвођена од обмањивача без упоришта у народу, она је обездуховљена, без културе, традиције, перспективе, бестидно се нуди свакоме сем Србима, који су Војводину створили и који су она сама. Војводина је српска: у њој је настала модерна српска култура, уметност, духовност, просвета, привреда, политика... Нови Сад је Српска Атиница, Сремски Карловци – Српски Хајделберг, Фрушка гора – Српски Сион, или Српска Света Гора, Сентомаш је Србобран. У Војводини су Срби створили: Српско народно позориште, српске православне велике гимназије, Српске читаонице, Матицу српску, Српскуа препарандију и богословију, Српску народну слободумну странку, као и либералну и радикалну, српске листове, књиге, часописе, српске химне: Светосавску, Боже правде, Слава Србину. У њој су се родили, или у њој створили врхунска дела: Змај, Ђура Јакшић, Лаза Костић, Вељко Петровић, Захарија Орфелин, Константин Данил, Урош Предић, Паја Јовановић, Јован Ђорђевић, Ђорђе – Ђока Јовановић, Јаша Игњатовић, Коста Трифковић, Исидора Секулић, Вељко Петровић, Милош Црњански, Светислав Стефановић, Стеван Владислав Каћански, Милица Стојадиновић Српскиња, Бранко Радичевић, Ђорђе Марковић Кодер, Светозар Милетић, Јаша Томић, Марија Трандафил, Јован Стерија Поповић, Дунђерски, Доситеј Обрадовић, небројене умне ладике, митроплоити и патријарси Српске православне цркве, Лукијан Мушицки, и многи, многи други, има их и данас. Није Војводина створила њих, већ они њу. Без њих и без Србије нема ни Војводине. Војводини данас не треба ни устав,ни грб, ни химна, ни застава. Све то она има у Србији. Војводини данас требају нормални руководиоци, људи који српски мисле и осећају и који због тога, или због нечег другог, нису искомплексирани. Чињеница је да све то треба и самој Србији. Мислите о томе.