Veoma često. Češće nego što bih želeo.
Veoma često. Češće nego što bih želeo.
Meni se desilo, da sam bilo toliko uzbudjena, da sam znala sta hocu da kazem, ali automatski sam pocela neke glupe teme da pricam, nesto sasvim drugo nego sto sam htela da kazem....rezultat je bio, da je ta osoba pored mene imala utisak "ne daj boze" od mene....
Apsolutno mnogo puta mi se desi da znam sta hocu reci i znam odgovarajucu rec za tu stvar, kako bi moja drugarica rekla na vrhu jezika mi je samo nikako da izleti....krecana pocela da radi izgleda.
Osmeh Je Kriva Linija Koja Ispravlja Sve Stvari
samo sa jednom osobom... bice da je to zato shto mi stvarno bezkonachno znachi... sa njim nekako ne mogu da izgovorim ono shto zelim i znam da moram... mozak mi blokira i sve shto mogu je da se glupo smeshkam...
I'm not evil.... I'm just up to no-good...
Puno puta i onda kazem ono sto u stvari nisam htjela.
Mene niko ne voli,
i nikom nije stalo, pa mi dodje zao,
jer ja bih svoje srce svakom dao.
Cesto mi se to desi, onda se smotam sav, pa na kraju krivo prezentiram rijeci i jos dobim po nosu jer ispadne sve kontra od onga sto sam htio reci, a u biti sam htio sve najbolje.
Pa nikada mi nije bilo teško da iskažem svoja osećanja...u tim situacijama mi reči ne fale...
Više kad su u pitanju neke svadje i kad treba da branim svoj stav radije ćutim želeći tu prepirku time što pre da okončam...
Dešavalo mi se to da,sam znala šta bi rekla,al sam prećutala,a zašto ne znam ni sama,tako mi došlo...
Poruku je izmenio duga12, 22.04.2008 u 01:23
pa jeste ... ali onda se jako napnem pa samo krene od sebe
Ko je za jednu voznjicu
Kако да не...То је нормално.
veoma cesto
ali kad krenu ne mogu da ih zaustavim
nikada mi nije tesko da izkazem osecanja... samo ponekad su sve reci slabe za ono sto bih rekla, pa nikako da pronadjem pravu...
...Postoje u nama neke neprevodive dubine...
...Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci...
...Ne znam...
Milion puta mi se to desilo, jer pomislim da cu reci za nekoliko trenutaka jer sad bas nije pravo vreme, pa ne kazem uopste.
Onda posle kad analiziram razgovor, sama sebi predbacujem, zasto nisam rekla ovo ili ono, a mozda sam bas sa tim mogla da promenim situaciju...
Zelim da ti budem drug u igri, da jedem iz tvog tanjira i da spavam na tvom jastuku...
da da... par puta.... znam sta treba da kazem ali... jednostavno nemogu....i nemogu... znaci strasno...posle dodjem kuci i lupam glavu...e trebala si to da kazes... a najvise mi se to desavalo kad sam bila povredjena
I can see us holding hands
Walking on the beach, our toes in the sand
Da to mi se redovno dešava kad dostignem gornju granicu ljutine,pa mi se grlo stegne i ne mogu da progovorim,a suze mi krenu od besa.
Vaš status
Citat
