Zivot je apsurd

[Papak]

Zivot je greska, apsurd, "uravnotezeni haos". Anomalija nastala na granici dva univerzuma: haosa i harmonije. Niti pipada jednom ni drugom, a ne moze niti bez prvoga ni bez drugog. Nista uzviseno, nista bozansko tu ne postoji. Zasad samo mozemo filozofirati o tome, ali uzdam se u nauku. Jednoga dana ce sve biti do detalja razjasnjeno.

[euridika]

E papak papak...
Život treba živeti nekako, ili najbolje što znamo, disati dok se to može (vidim ti nemaš problema sa tim ) Ne treba se objašnjavati ni analizirati, bojim se da sve filozofije nauke i religije ujedinjene zajedno ne mogu doneti nikakve novosti. Mali smo mi previše da bismo razumeli ono što nam se dešava. U nekoj od vrlih nauka kaže se da sve ima smisla dok je u haosu, daleko od ravnoteže, onog momenta kada se uđe u ravnotežu nema nas više...

[yige_gui]

Zivot je greska, apsurd, "uravnotezeni haos". Anomalija nastala na granici dva univerzuma: haosa i harmonije. Niti pipada jednom ni drugom, a ne moze niti bez prvoga ni bez drugog. Nista uzviseno, nista bozansko tu ne postoji. Zasad samo mozemo filozofirati o tome, ali uzdam se u nauku. Jednoga dana ce sve biti do detalja razjasnjeno.

zivot nije ni greshka, nit' apsurd.. zivot je onakav kakvog ga lichno dozivljavamo.. razlicita iskustva oblikuju razlicita misljenja i razlicit dozivljaj prirode i okoline koja nas okruzuje.. za nekog je zivot mozda apsurd, za drugog je nesto drugo.. da li je zivot na granici xaosa i xarmonije, verovatno jeste.. ne bi bio zanimljiv da je samo jedno ili drugo zivot je uzivshen onoliko koliko ga mi sami dignemo u nebesa i bozanski je onoliko koliko ga mi sami takvim uradimo.. svako svoj zivot stvori prema svoji zeljama, teznjama i ciljevima..

ti se pouzdas u nauku, ja se pouzdam u filozofiju.. mislim da je tesko moguce da ce nauka naci odgovore na bas sve sto do sad jos nije odgovoreno.. ako nauka reshi sve zemaljske enigme, sta ce onda nama jadnim filozofima ostati?? necemo vise imati o cemu filzofiramo nasi zivoti ce onda udju u stanje neuravnotezenosti.. harmonija ce predje u xaos.. i sta onda?

[Papak]

Dragi moj Krle. Ne nastojim ja objasniti svrhu zivota sa stanovista subjektivnog osjecaja zadovoljstva ili nezadovoljstva istim. Ne interesuju me subjektivna misljenja oblikovana iskustvom, sticajima okolnosti, sudbinom. Pokusao sam dotaci se "zivota" kao globalnog, univerzalnog fenomena odrzivog kao takvog neovisno od necije smrti, rodjenja, okoline, prirode, srece, ljubavi, tuge, misljenja... Zivot kao takav je moguc samo na granici i samo tu je odrzhiv. Ili je mozhda Euridika u pravu; nema smisla sve ovo analizirati i objashnjavati. Kuzhish

[yige_gui]

ma kuzzim te ja ba

negoo, deder da ja tebi kazzem da zzivot nije nista do individualna stvar.. znaci meshavina iskustva i licne perspektive.. tesko je posmatrati zivot iz nekog neutralnog coska.. posto je covek, nazalost, ograniceno bice, i obicno uzima sve zdravo za gotovo.. teshko mu je uzdici se iznad ochitog i potrazziti skriveno.. kao sto je to i Dzonatan uradio rekoh teshko, sto ne znaci da je i nemoguce

mozda mozemo da kazemo da kao globalni, univerzalni fenomen zzivot jeste sastavljan od dve strane, sto ti rece 'uravnotezzenog xaosa' (ili je mozda opet haosna ravnoteza?).. upravo da bi na nekom individualnom nivou mogli da biramo ocemo xaos ili ravnotezu.. neovisno o individualcima, da zivot je uvek tu.. sad, kako cemo definishemo zzivot, opet je individualna stvar.. ili mozzda mozemo da se dogovorimo, pa da slozimo neku kosmotsko-generalno-univerzalnu teoriju o tome sta je zapravo zzivot!?

[Inquisitor]

Zivot je kao grip... ima pozitivne i negativne strane... Kad imas grip nesretan si jer si bolestan, boli te glava, kasljes, imas T, ali pozitivna strana je sto recimo ne moras u skolu ili na posao.

No kao i grip zivot je neizbezan i mora da se preboli... Grip traje 7 dana a zivot 70 godina...

[A6quattro]

Ne,nikako.
Zivot je jedan i tu nema
mesta za eksperimentisanje.
Isto tako,zivot je nesto licno i
kako ga organizujes tako ces
i proziveti vek!

[duga12]

Zivot je greska, apsurd, "uravnotezeni haos".

Apsurdno je reći da je život greška.

Život je dar.

Bilo da ga provodiš u nauci,ili u Bogu.

Mi smo ti koji su u haosu,i koji od života uglavnom zahtevamo mnogo...a koliko dajemo?Da li smo se nekad zapitali...sami pred sobom.

[egzotic]

ziwot je najteza nauka,koju jos niko nije izucio

[CHichaGlisha]

Život nije ono što ti smuti, umuti, zamuti, smućka, zbućka i umućka sudbina ....

nego kako ti s'njom izađeš na kraj

[izabelitta]

Život je mrdanje...

...Tihe radnje naših unutrašnjih organa, pulsiranje srca, titraji u mozgu, kretnje našeg tela, žubor naših misli i osećanja...

Kvalitet života je nešto drugo... on zavisi od toga koliko dobro stojimo sa zdravljem, i koliko smo u stanju da zaposlimo svoje misli, volju, emocije i snagu, da bi proizveli životnu energiju potrebnu da ostvarimo neke svoje ciljeve. Životni ciljevi su relativna kategorija, pa pretpostavljam da se ljudi, u skladu s tim, na različite načine dovijaju kako bi se osetili što srećnijim, ili da bi svom postojanju dali neki smisao. Život sa najmanje uložene energije je životarenje...

[memento]

Život može biti i apsurd. Život se može shvatiti kao egzinstencijalistička, ili determinisana pojava, ali i kao dar božiji. Život je upravo onakav kako ga svako od nas subjektivno doživljava. Koliko ljudi, isto toliko sudbina i isto toliko mišljenja. Bili kako bilo, život je svakako neponovljiva i neverovatna sreća i zato sam blizak mišljenju da je život pre svega milodar i pored brzbrojnih poteškoća na njemu...

Moj mudri otac mi je jednom rekao:

"Sine, život je onakav kavim ga osećaš u starosti, pred smrt. Ako si, recimo, čitav život bio car, a samo zadnji dan prosijak, umireš kao prosijak. I obrnuto. Ako si stalno bio nesrećan, dovoljan ti je poslednji dan da te obasja velika sreća i umrećeš srećan..."

A ja sam nekako sklon ovoj definiciji života, koja i ne sadrži baš apsurdan sadržaj:

Život je more, pučina crna,
po kojoj tonu mnogi što brode.
Nije mi srce plašljiva srna.
Ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje.
Oseka sreće, a tuge plima.
Šiba me nebo bičem oluje,
al' još se ne dam i još me ima.

U jutra rana
plaše me senke minulih dana.
Sećanja mutna kao u laži,
kao u snu...

Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve više padam,
i sve su jače ruke
što me vuku dnu...

Možda će žena svilenog bedra,
koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra,
do nove žene, do nove luke.

Život je more...
Život je more...
Život je more...

[DzuPiter]

Zivot je greska, apsurd, "uravnotezeni haos". Anomalija nastala na granici dva univerzuma: haosa i harmonije. Niti pipada jednom ni drugom, a ne moze niti bez prvoga ni bez drugog. Nista uzviseno, nista bozansko tu ne postoji. Zasad samo mozemo filozofirati o tome, ali uzdam se u nauku. Jednoga dana ce sve biti do detalja razjasnjeno.

A kada je to zivot "nastao" ?
Kako moze nesto sto je oduvek postojalo i postojace da bude greska ?
Kakva greska, kakav haos ?
Kako u uzrocno/posledicnoj realnosti moze da postoji "greska" ili "haos" ?

Ko je rekao da je bilo sta "bozansko" ili "uzviseno" u zivotu ?

Zivot je osecaj prisutnosti, sta o tome moze da se "filozofira" ?

JUpiter

[Goga]

@JUpiter, šta hoćeš na ovaj način da postigneš?
Ako je neko otvorio temu, znači da verovatno očekuje odgovor, a ne pitanja.
Lepo je proširiti temu, ali bih te zamolila da na uvodni post ne odgovaraš pitanjima.

[DzuPiter]

Pa pocetna tema je odgovor koji je apsolutna laz, tako da su pitanja o tim lazima jedini nacin da i drugi vide zasto su ti odgovori lazi.
Zasto se ti na ovoj temi raspravljas samnom ?



YUpiter