Beograde, dobro jutro! ~ Dušan Radović

[SQUAW]

Sa vrha Beogradjanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala beogradjanima dnevna doza Duška Radovića, uz zvuke melodije "U ranu zoru zoru kad svane dan".

Beogradjani su ga godinama uzimali. Okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod Poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci.

Svako jutro svakog radnog dana, razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo Duško Radović. Samo je džezvama za kafu i eventualno nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam.

Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svako jutro i mi bi ih nosili sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli.

I tako godinama, samo po pet svako jutro. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao.

Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati. Evo kako je to izgledalo...

[SQUAW]

Sreda, 23. jul 1975.

Noć je po beogradskim kotlinama ostavila gustu izmaglicu, koja ni sama nije znala šta hoće - da li da bude kiša, rosa ili slana. Sunce je bilo na "jedinici" i magla je još mogla da se zanosi. Medjutim, kad smo sunce uključili, najpre na "dvojku", pa na "trojku", magla je isparila, i evo našeg grada u lepom plavom jutru.

Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra.
Mostovi su puni automobila.
I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani.
Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su pošli.

Na Autobuskoj stanici Beograd zatrazen je tajm - aut. Autobusi se okupili oko svojih dispečera i dogovaraju se da predju na presing.

Ratno ostrvo, kao kuče, otresa vodu u kojoj je doskora bilo.

Bulevar Revolucije i ovog jutra teče nizbrdo.
Žubore motori, grguću auspusi, cvrkuću kočnice. Sa obe strane procvetali crveni, žuti i zeleni semafori. Lepo letnje jutro.

Pre nego što će joj se desiti ono što ce joj se desiti, Sava se uvija i uspija, kao da joj je prvi put, kao da ne zna da je iza okuke čeka stari probisvet Dunav.

Vreme je za slatko i vodu, koji se još uvek služe samo u nerazvijenim i zaostalim delovima grada.

[SQUAW]

Četvrtak, 24. jul

Na plavom tiganju neba, sunce na oko.

Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još necemu, bilo bi neskromno.

Rano jutros zatekli smo senku Palate Beograd daleko, čak na Palati pravde. Sad bar znamo kakva je to senka pala na ovu visoku pravosudnu ustanovu.

Ne znamo dokle se Beograd računa u visinu. Za nas, sa najvišeg sprata Palate Beograd, moglo bi se reći da smo poreklom iz Beograda.

Novi Beograd postrojio se za jutarnju smotru.
Blokovi kao čete, grupe blokova kao bataljoni.
Soliteri na Banovom Brdu vec su na položajima.

Zeleni autobusi Gradskog saobraćajnog preduzeća žure prema zelenoj periferiji Beograda, odakle se vraćaju još zeleniji.

Avala viri iza brdovitog beogradskog reljefa, visoko je podigla periskop, onaj televizijski toranj, i gleda šta se radi u gradu čiji je ona poetski simbol.
Gde je, na primer, ona prva sirotinjska i proleterska iz Prokopa?
Eno je, na Kanarevom brdu. Od rana jutra pije pivo i puši.
A gde nam je ona druga, sirotinjska i proleterska, iz Jatagan - male?
Ko zna gde je. Možda na Bulevaru San Mišel u Parizu.

[SQUAW]

Subota, 2. avgust

Na nebeskom roštilju Zemlja se vrti oko svog zamišljenog ražnja i peče na Suncu koje se ne gasi.

Sunce je jutros uranilo da ga trošimo na ono od čega živimo, a dokolice mogu i u mraku. Suncokreti ga prate kao radari.

Jedna zgrada u Kondinoj ulici liči na mašinu za pranje rublja. U nju su sinoć ušla prljava deca. Očekujemo da se jutros pojave čista.

Da bi toj deci bio jasniji Pobednik na Kalemegdanu, možda je vreme da mu zamenimo rekvizitu. Mogao bi u jednoj ruci da drži loptu za košarku. To su poslednje bitke koje smo vodili i pobedonosno završili.

Jutros rano, jedan trolejbus sa linije 11 izgubio se i nestao. Zelene je boje i odaziva se na ime Cane. Ako ga negde primetite, javite najbližim putnicima.

Kuda ćete za vikend?
Ako su vam majka ili otac u staračkom domu, mogli biste da ih posetite.
Raspitajte se gde su i svakako otidite.

Na Slaviji, na kraju Nemanjine ulice, visoko pod krovom oronule zgrade, suše se pelene.
Dvadesetak belih pelena greje jako sunce. Blago onom koga u njih jutros budu povili.

Volite se kad niste zajedno.
To je prava ljubav.
Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.

Ponesite na more sajlu.
Da vas možemo dovući kad za to dodje vreme.

Lako je nekim radnicima kafilerije da hvataju pse, kad nema za šta pas da ih ujede.

[SQUAW]

Ponedeljak, 4. avgust

Danas ćemo doručkovati ono što je ostalo od juče: malo mlakog i kiselog jutra.
Nebo nad Beogradom se ubajatilo.

Ako ćemo pošteno, Beograd ovog jutra ne izgleda bogznakako.
Gledamo ga upitno a on nevoljno sleže ramenima Karaburme i Banovog Brda: danas mu ne ide, Beograd danas nema svoj dan.

Kroz maglu naziremo kako, uz tanku pritku krana, raste ogroman soliter -siledžija, medju niskim i pitomim dušanovackim kućama i dvorištima.
Šta li će on tu, tako besmisleno veliki i nezgrapan?
Možda Dušanovac podiže spomenik Bori i Mandori, hrabrim i nesrećnim momcima, junacima prvih mirnodopskih tabanja i šorki, koji su orali drumove kad to nije bilo popularno.

Sava sve više protiče kroz Beograd, a Dunav i dalje otiče pored Beograda.

Ispod nas su velike košnice savezne i republičke administracije. Med će se deliti putem štampe, radija i televizije.

Na Cvetnom trgu cveta cveće bez korenja. U strogom centru našlo se malo mesta samo za cvetove. Korenju je mesto na periferiji.

Stanarima solitera od petnaest i više spratova predlažemo da stalno drže taoce, odgovorne drugove iz zajednice stanovanja i servisa za liftove.
Pa kad im stane lift, da mogu da ih streljaju, makar očima.

Oni koji mnogo znaju - malo govore. I obrnuto - najviše govore oni koji ništa ne znaju. To ima veze. Samo mišljenje može čoveka sprečiti da govori.

[SQUAW]

Subota, 9. avgust

Dan je i ovoga jutra krenuo uzbrdo, ulicama - Batutovom , Ruzveltovom, Takovskom, Cetinjskom, Francuskom, Sedmog jula, Tadeuša Košćuškog ...
Kad posvršava poslove i kad se umori, spustiće se polako - Pariskom, Balkanskom, Nemanjinom, Birčaninovom, Vojvode Milenka, Miloša Pocerca ...
Sve polako i nizbrdo, za suncem.

Na krovove Beograda sletela su nova jata televizijskih antena. One kljucaju nevidljive televizijske talase i nose crno - bela i šarena jaja.

Na Čuburi se žuti saće improvizovanog zanatskog bazira. Stari beogradski majstori piju pivo i gledaju drvo koje raste na humci Kikevca.

Ne da se stari Beograd. Dva ilegalca sa periferije probila su se u strogi centar i na krovu stare i otmene zgrade podigla golubarnik. Iz njega svakog jutra ispaljuju rafale golubova u nebo iznad Terazija.

Zašto se kod nas ne otvore javne kuce? Bilo bi znatno jeftinije nego ovako.
Samo onaj, ko nije bio u prilici da proba, ne zna koliko košta jedna obična i manja uvertira.

Večeras će se ponovo odigrati jedna od ranijih utakmica izmedju Crvene Zvezde i Partizana .Prodavaće se one iste pogačice i kafa.

Od kako postoji svet, danas je prvi put osvanula subota, 9. avgust 1975.
Za našu planetu to je jedinstven rekord.

[suzy73]

To sto vas niko ne slusa je razlog da cutite, a
ne da govorite jos vise i glasnije.

Dajte mi dobro dete pa da vidite kakav sam ja otac.

Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi ali niko
nece prvi da pocne. Svi imaju losa iskustva.
Mi volimo sao ono sto nemamo i dok nemamo.

Ko zivi tesko, duze zivi.

Mi umemo ili da zelimo srecu ili da je se secamo.

... nikad vam zena ne moze roditi tako kvalitetno
dete kakvog psa mozete kupiti.


Samo kukavice vole po nekoliko zena. Hrabri muskarci
ne plase se rizika da vole samo jednu zenu.


Strasno je to kad imate da ispricate nesto vazno a
nemate kome. A jos je strasnije kad imate kome, a nemate sta.

Vi vredite samo onoliko koliko ste drugima potrebni.

Da li je ljubav bolest? Jeste, al' neprelazna. Mozete
nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga necete zaraziti ljubavlju.


Pokloni su retki i jeftini. Sve ostalo je podmicivanje.


Sam covek ne moze ispuniti ovoliki dan.


Ko ume da voli, ne bi trebalo nista drugo da radi.

Zena mora da je zena non-stop. Jer se nikad ne zna kad
muzevi mogu postati muskarci.


Ispunite zivot zenom i decom. Brze ce vam proci.

[suzy73]

Unesite u monotoniju i mrtvilo necijeg zivota malo
svoje neozbiljnosti, neodgovornosti i loseg ukusa.

Vise cujemo jedni druge nego sto se razumemo.

Svaki novi dan je ili nagrada ili kazna za ono
sto smo juce uradili.

Hladno je. Bice vam potrebne ili rukavice ili tudja
ruka.

Sto je brak duzi, reci i recenice su krace.

Kad znamo, svi znamo isto, a kad ne znamo, svako
ne zna drugacije.

Mnoge zene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju
koga. Svi se prave da su vec voljeni, sramota ih je da
priznaju da nisu.

Vi vise licite na poraz nego na bilo ciju pobedu.

Budni su oni koji vole, jos spavaju oni koji su
voljeni.

Nije zdrava ona pamet koja mnogo zna, a malo moze.


Prvi pitajte da ne biste morali odgovarati. Prvi
trazite da ne biste morali davati.

Za sve sto niste mogli recite da niste hteli.

Hrabri muskarci treskaju vratima kad dolaze u kucu,
a kukavice samo kada odlaze.

Za zivot je potrebno malo. Za nesrecan zivot
trazi se mnogo vise.

Kisa bi padala i ne bi, ne radi jos se ni jedno
ni drugo.

Juce je neko nasao ono sto nije trazio. Ono sto
je on trazio nasao je neko drugi.

Lepse je biti necija baba nego samo baba.

Deco, tata vam je ostavio mamu za uspomenu.


Muskarci mogu da vole samo kada nadju malo slobodnog
vremena i samo one zene koje im se u tom trenutku nadju
pri ruci.

Nas vole neke dobre, prave zene, a mi volimo one
druge, koje niko ne bi voleo da nema nas.

Tucite svoju decu sve dok vam ne priznaju zasto
ste ih tukli.

Ko ima visoku devojku, pere samo zube, a kome je
devojka mala, mora prati i noge.

[suzy73]

Za ljubav je vazna i neophodna ona lepa i slatka
glupost. A za brak se trazi ona odvratna i surova pamet.

Kraj je meseca, nedelja solidarnosti.

San svakog praseta je da umre kao svinja.

Ne mozemo ziveti bez drugih ljudi. Jedni nam
stvaraju, drugi resavaju probleme.

... duznost je oca da se brine o prezimenu dece,
o imenima ce brinuti majke. Dakle, otac ono najvaznije -
uopste, a majka sve ono drugo, sitno i svakodnevno.

Meni je tata kupio sneg umesto zimskog kaputa.

Ne spustajte ruke, ima jos da se glasa.

Nerad drzi govor radu.

Sada je verovatno lepo tamo gde je bilo ruzno dok
smo mi bili.

Subota je dan kada se kupaju muzevi koji vole
svoje zene.

Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti
nevaspitan nego lose vaspitan.

Treba poceti s inicijalima. Dok se ne vidi sta ce biti.

Mozda je nekim drugim planetam Zemlja pakao.

Beograd je opet ogrejalo sunce, jer niko drugi
nije hteo.

[Cecara]

Knjiga 2, ''Beograde, dobro jutro''

Ponedeljak, 30. januar 1978.

Strašno je, ali je moguće zamisliti:
I ovog jutra se negde dogovaraju da naprave neku veliku grešku.
Imaju najbolje namere, čini im se da rade nešto pametno, a napraviće glupost.
I niko ih ne bi mogao razuveriti, sve dok glupost ne bude gotova i očigledna.

Žene, kao nojevi, zavlače glaveu mala ogledalca, u koja može da stane samo ono što je na njima lepo.
One vide samo ono što je lepo, a svi drugi sve ostalo.

Znanje je dosadno, neznanje je mnogo zanimljivije.
Kad znamo, svi znamo isto, a kad ne znamo, svako ne zna drugačije.

Ćutati se može samo ili sa pravom srećom ili pravom nesrećom.
Ko nema jedan od tih razloga da ćuti, mora da govori.
Govore samo besposleni.

Takozvane sitne duše hrane se, kao kokoške, na djubrištima tudjih života.
Kljucaju i kokodaču čim naidju na zrno ili mrvu naše slabosti.

Jedan mali dečak nalaktio se na sto i zagledao u nebo.
Roditelji ga pitaju šta mu je, a on odsutno odgovara:
Ništa, gledam u Mars....
Zatim napravi pauzu, pribere se i kaže:
U stvari, ne gledam u Mars nego sam se ukakio.
Deca su iskrena, a odrasli nisu, u tome je jedina razlika.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~


Subota, 11. februar

Danas će se na piajci gledati skupa teletina i siromašni penzioner.
Penzioner će uzdisati: Jao, kako bih te rado....
A teletina će izazovno odgovarati: Kad bi mogao!

Juče se završila jedna školska nedelja, u ponedeljak počinje sledeća.
Deca koja idu u školu u ponedeljak popodne, učiće toga dana pre podne.
A deca koja moraju u školu u ponedeljak pre podne, neće imati kada da uče.

Svima nam je potreban neko ko će nas voleti mnogo, galantno, bez ostatka.
Zatim nam je potreban još neko kome ćemo svu tu ljubav vratiti.

Teško očevima ženske dece kad pomisle šta su sve nekad radili tudjoj ženskoj deci.

Retko je zadovoljstvo sresti lepog a pametnog i sposobnog čoveka ili ženu.
Dosadili su nam već ružni i pametni i lepi i glupi.

Prijatelji nas kvare, gledaju nam kroz prste i opraštaju.
Za uspeh u životu potrebno nam je nekoliko dobrih neprijatelja.

Da bi ugostiteljstvo dobro radilo, potrebno je da odgovarajući broj ljudi ne radi.
Da ne radi a da troši.
Eto na kakvim klimavim moralnim predpostavkama živi ova grana privrede.

Očevi vole sebe a majke decu i ne zna se ko je više voljen i razmažen.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Utorak, 21. februar

Nemojte se ženiti zbog noći.
Noću možete i spavati.
Tražite ženu koja će vam rešiti problem dana.

Nekada su škole bile retke i udaljene od kuća, pa se najlepši deo detinjstva i mladosti provodio na tom dugom putu izmedju kuće i škole.
Današnja deca, bar u gradu, nemaju ni taj deo života.

Pošten svet gleda samo prvi program televizije.
Oni drugi traže neštona drugom programu.

Ako ne možete ono što drugi mogu, optužite njih, a ne sebe.
Oni bi mogli i manje a vi ne možete više.

Kad pametan čovek govori gluposti, uvek imamo utisak da se nekome izvinjava i ulaguje.
Pamet nije mala krivica.

Radjajte decu, neka ona žive kad se vi umorite.
Ne morate vi trčati, neka vam trče deca, deci je to lakše i prirodnije.
Neukusno je insistirati na životu kad ima pozvanijih i spremnijih od nas da žive.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ponedeljak, 27. februar

Na jednoj strani su nam želje, na drugoj uspomene.
A mi smo negde na sredini, daleko i od jednih i od drugih.

Žene su iovog jutra bele i tople.
To znaju samo oni koji nisu sa njima.

Nema zdravih i nema nevinih.
Zdravi su samo oni koji još ne znaju da su bolesni.
I nevini su samo oni za koje se još ne zna da su krivi.

I najmanje važno može biti najvažnije za onoga koji nema ništa važnije.

Neke prave i dobre žene ponašaju se javno kao da su pobedile u borbi za ravnopravnost.
Medjutim, u kući, one tajno vode drugi život: još uvek su dobrovoljno neravnopravne.
Kuća i porodica mogu da žive i postoje samo na ženskoj neravnopravnosti.

Nema više komaraca, sve je manje ptica i riba.
Stvorili smo najzad takvu životnu sredinu u kojoj još jedino čovek može da živi.

Budite i lepi i pametni i sposobni u granicama pristojnosti.
Samo toliko da ne ponižavate druge.

Sve neke, manje ili veće, interesne zajednice.
Nigde slobodnog čoveka da vam bude samo prijatelj.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Subota, 4. mart

Na plavom nebu trag aviona kao trag zubne paste na obrazu.

Čovek je kao peščani sat.
Vreme neprimetno prolazi.
I samo jednog dana osetimo kako nam se pesak spustio u donji deo - u bubrege, u žuč, u mokraćne kanale i bešiku.

Pre nego što su krenule na dug i neizvestan put sopstvene emancipacije, žene su bile punačke i rumene.
Kad su nekako stigle do cilja, od njih su ostale samo kost i koža.

Čovek je gostpodar svoje sreće, što znači i nesreće.
Ako nas uzbudjuje i pogadja tudja nesreća, lakše ćemo podneti svoju.

U Beogradu ima manogo pozorišnih predstava bez publike i još više praznih ljudi i života.
Mogli bi da ispune jedni druge, ali neće i ne umeju.

Loše knjige mogao bi pisati svako.
Medjutim, pisci su samo oni koji ih pišu.

Pravim ljudima se ne vidi ni kad su gladni ni kad nemaju para.
Slabom i nikakvom čoveku primeti se i kad nema stolicu.

Zdravi majmuni ostali su majmuni.
Čovek je postao od majmuna dekadenata. Mi smo, jednom reči, izdali majmunsku stvar.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Utorak, 7. mart

I ovoga jutra nekoliko desetina hiljada Beogradjana preseliće se iz stanova u kancelarije.
Za stanovanje u kancelarijama primaju platu od koje plaćaju stanovanje u stanovima.

Svako čovek treba da ima samo onoliko problema koliko je u stanju sam da reši.
Zato nemojte biti neskromni i imati više problema nego što zaslužujete.

Poštenje i nepoštenje jedno drugom smetaju.
Trebalo bi suzbijati ono čega ima manje.

U modi je život.
Svi bi hteli da žive, svako mora da jede, a niko ne želi da bude pojeden.
Zato svi za nekim jure i svako od ponekog beži.

Lako je biti nezadovoljan.
Zbog toga se mudri ljudi klone i stide nezadovoljstva.

Oni koji primaju mito neka se ne ljute na one koji im ga ne daju.
Nije tako lako ponuditi mito koliko ga je lako rpimiti.

Srećna deca imaju jednog roditelja koji ih uči vrlinama i još jednog koji im oprašta greške.

Umetnici žive od naših para a mi od njihove umetnosti.
Sležemo ramenima, izvinjavamo se, žao nam je što jedni drugima ne možemo više dati.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Sreda, 8. mart

Danas je Osmi mart, praznik sažaljenja, ili praznik laži, ili praznik ljubavi i poštovanja - kako se već kojoj ženi zalomilo.

Postoje drugarice i postoje ženske.
Medju njima ima velikih razlika.
Drugarice idu često na sastanke sa mnogo drugova a retko sa jednim.
A kod ženskih je obrnuto.

Beograd je jedno vreme gradjen samo za pokazivanje, da ostavi dobar utisak na one koji ne žive u njemu.
Sad bismo ponovo mogli graditi nešto malo, nisko, jeftino, toplo - samo za svoju dušu, što se neće pokazivati, već samo trošiti.

Beogradjani šuvaju na štednim knjižicama BILIONE starih dinara.
Predpostavlja se da u toliko novac mogli uštedeti samo oni koji doručkuju paštete na kiosku ispred Kasine a ručaju viršle na kiosku ispred Balkana.

Neki ljudi ništa ne rade, ali su toliko ozbiljni i strogi da im se to računa kao da rade.

Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga.
Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.

Kako je moguće da je u onakvoj konkurenciji pobedio sprematozoid od koga ste vi postali?! Vi više ličite na poraz nego na bilo čiju pobedu.



~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Sreda, 15. mart

Danas je već sreda, 15. mart.
Nadali smo se prvoj lasti, da nam najavi proleće, a pojavila se muva.
Muva, kao vesnik novih i lepših dana.

Nemojte se vakcinisati protiv gripa, da bar znate zašto ste ga dobili.
Zbunjeno i uvredjeno izgledaju oni koji su se vakcinisali i razboleli.


Samo još na selu postoje usamljeni petlovi - seljaci.
U urbanističkim sredinama, kakva je naša, postoje samo muške i ženske kokosške.

Ako umete da ćutite, mogu vas pozvati da ćutite i na nekom odgovornijem mestu.

Ako vam je teško da učite, udajte se.
Ako ne možete da nadjete posao, rodite dete.
Mali problemi uspežno se rešavaju većim.

Bolje je sećati se nekih drugova nego ih još uvek sretati.

Mnogi ljudi raspoloženi su da čitaju knjige, ali ne znaju kako.
Nije lako čitati knjige.
Ako se namestiš tako da ti bude lepo i udobno, ispadne da je bolje spavati nego čitati.
A ako ne pronadješ dobar položaj, zabole te ili vrat, ili ruka, uvek ti nešto utrne, čitanje se pretvar u težak fizički rad.

[Cecara]

Knjiga 2, ''Beograde, dobro jutro''

Subota, 1. april

SUbota, tiho proletnje juutro.
Budni su oni koji vole, još spavaju oni koji su voljeni.
Ljubav ima još malo vremena da smisli kako će sve voleti one koji još spavaju.

Ne oslanjajte se uvek i mnogo na svoju pamet.
Nemojte se baviti mišljenjem ako ono ne unapreduje vaš život.
Nije zdrava ona pamet koja mnogo zna a malo može.
Poznajemo mnogo ljudi otrovanih pameću.

Sretnete čoveka koji liči na nosoroga i koji se ponaša kao nosorog: mrzi vas samo zato što ste ga videli.

Budite uvek prvi.
Prvi pitajte, da ne biste morali odgovarati.
Prvi tražite, da ne biste morali davati.
Prvi kritikujte, da ne biste morali polagati račune.

Neki nesposobni ljudi dogurali su daleko.
Ko je nesposoban, može raditi sve, sposobni samo ono što umeju.

Druže, kad razmišljate o ŽENI SVOG ŽIVOTA, dozvolite i majci da konkuriše za to visoko zvanje.

Žene duže žive od muškaraca jer imaju tu privilegiju da više brinu o drugima nego o sebi. Briga o sebi skraćuje život.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Četvrtak, 6. april

Šestog aprila 1941. godine prvi put je počelo da se govori o tome kako je bilo pre rata.
Toga dana počeo je rat.

Rano jutros ustali su oni koji traže rešenja za svoje probleme.
Hitro su ustali, na brzinu se spremili i požurili da uhvate red na šalterima.
Oni koji će te probleme rešavati ustali su kasno, spremili se natenane i svratili negde usput da popiju kafu i pročitaju novine.

Vrata na beogradskim tramvajima i trolejbusima otvaraju se i zatvaraju uz tresak.
I uvek probude ponekog putnika koji je umoran zadremao na stolici i sanjao neke zavičajne slike.

Završava se veliki stambeni bunker na Banjici.
U nemu će biti stacionirana jedna od većih jedinica opštenarodne odbrane.

Ne idemo u pozorište. O koncertima i ne mislimo. Malo nas ima u bioskopima. Poslednji put smo bili u muzeju još u osnovnoj školi. Knjige ne čitamo.
Mi, ukratko, ne gubimo vreme, svaki trenutak nam je dragocen i trošimo ga samo na život.

Uice i putevi podeljeni su belim medjama.
Ne prelazite medju, jer će vas oni sa druge strane ubiti.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Subota, 8. april

Prolećni datum, a jesenji dan.
Hladno je, bilo bi dobro popiti malo toplog čaja.
Bilo bi dobro, ali mnogi naši sugradjani nemaju ni onoga ko bi im ukuvao čaj, ni ono na čemu se kuva, ni ono iz čega se pije.
Ničeg nemaju, sem potrebe za šoljom toplog, mirisnog čaja.

Neko se jutros rano probudio, nalaktio na kuhinjski sto i misli - da li da vam kaže ili da li da vam ne kaže ono što ste već odavno zaslužili da vam se kaže.

Gledamo sa visokog prozora palate "Beograd" kako se bude beogradski dimnjaci.
Neko brine da mu se neko ne smrzne, da mu bude toplo i lepo kad ustane. Ako već i danas mora nekuda da ide, da ne ode odmah, već da posedi makar malo duže nego svakog drugog dana.

Istina ima mnogo i raznih, dovoljno da svaki čovek bude u pravu.

Budite ponosni i nemojte priznavati svoje poraze.
Za sve što niste mogli, recite da niste hteli.
Veličajte ono malo što možete, ismejavajte sve drugo što je iznad vaših mogućnosti.

Ne bacajte ono što vam je mao i kratko. Iza vas dolaze još manji i kraći.

Ima zdravih i čednih ljudi.
Oni se svakog jutra bude kao da im je prvi put.
Ako uveče legnu mutni, do jutra se izbistre.
Kao da su zaboravili ili izbrisali sve što je bilo.
Ništa od juče nije im potrebno danas.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Četvrtak, 20. april

Žene i ovog jutra uskaču u autobuse i tramvaje koji ih voze daleko i sve dalje od kuće i dece.
Ravnopravnost žena plaćena je neravnopravnošću dece.

Sava je podelila Beograd na levi i desni.
Levi je, kao što mu samo ime kaže - novi, moderni, progresivni.
Desni je - desni, stari i konzervativni. U desnom Beogradu je Železnička stanica, u levom - Aerodrom.
U levom su novi studenti - u desnom stari fakulteti.
U desnom Beogradu su sokaci i male, a u levom - blokovi i bulevari.
U desnom Beogradu još postoje stara, preživela pozoričta - u levom se isključivo gleda televizija.

Neki ljudi izgledaju tako kao da su sastavljeni od delova mnogo različitih ljudi.
Sve na njima izgleda tudje i proizvoljno. Uvek vam je poneki deo poznat, ali ne možete da se setite na kome ste ga već videli.

Jedan čovek se žali:
Kad već ja ne valjam, da je bar sve drugo kako treba.

Neko traži stan a neko dom.
Neko bi menjao veliki, komforni stan za mali, ali pravi dom.

Vi vezujete čvorove, a mi ih odvezujemo.
Dukčije biste ih vi vezivali kada biste ih sami odvezivali.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Utorak, 25. april

Neki ljudi žive kao pod kamenom.
Pobegli, sakrili se, šćućurili se od straha i nepoverenja.
Malo provire pa opet pobegnu.
Pokrili se kamenom da im bude lakše.

Nemojte ovo jutro trošiti na uzdisanje i kajanje zbog onoga što je bilo juče.
Pokušajte da danas izbegnete ono zbog čega biste se mogli kajati sutra.

Komšija iznad vašeg stana možda i ne zna kako je vama, ali onaj koji stanuje ispod vas morao bi znati.
Zamolite komšiju ispod vas da ode do komšije iznad vas i ispriča mu kako je to kad mu neko skače, lupa i svira iznad glave.

Imka nepodmitljivih ljudi.
To su oni od kojih ništa ne zavisi.

Hrabri muškarci tredskaju vratima kad dolaze u kuću, a kukavice samo kad odlaze.

Ko je mnogo voljen, postaje sebičan.
Ko je sebičan, postaje usamljen.
A ko je usamljen, postaje nesrećan.

Čim vas nešto negde zaboli, obeležite to mesto flomasterom na koži.
MOžete staviti i datum kad vas je zabolelo.
Tetovirajte se tako pre nego što stignete kod lekara.
Ništa vam neće vredeti to što vas je bolelo ako u medjuvremenu zaboravite gde vas je bolelo.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Subota, 29. april

Posmatrali smo jutros kako se sunce radja, malo i crveno kao višnja.
Dugo se ta crvena kap otkidala sa tamne grane horizonta dok nije pala u nebo.
Činilo nam se kao da je Zemlja rodila Sunce a ne Sunce Zemlju.

Povodom svetog Prvog maja Beograd obaveštava sve rodjake i prijatelje da neće primati uobičajene posete jer će biti na putu.

AUtomobili su kao mala deca, stalno traže da ih nekuda vodimo.
A i mi više nemamo drugih putokaza u životu sem saobraćajnih znakova.

I oni koji se ne vole pošli su kolima zajedno da traže nešto treće, što oboje vole.

Kauboji su uzjahali svoje automobile i napustili grad.
Ostali su samo staroseeoci, Indijanci.
Oni kroz svoje dimnjake emituju dimne signale i krišom se nešto dogovaraju.

Nemojte živeti u Beogradu samo zato da bi vaši rodjaci i prijatelji iz unutrašnjosti imali kod koga da dodju.
Oni samo spavaju i jedu kod vas a zatim trče da vide ono što vi niste stigli.
BRanite se od gostiju, postanite sami gosti Beograda.

Na dnu Karaburme postoji i živi malo divlje naselje gradjeno na djubretu i od djubreta.
Za život je potrebno malo. Za nesrećan život traži se mnogo više.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Utorak, 2. maj

Utorak, drugi dan maja, četvrti dan duge praynične dokolice.
Nebo nad Beogradom je mutno.
Kiša bi i padala i ne bi, ne radi joj se ni jedno ni drugo.
Učiniće ono što i mi - počeće pa će prestati, misliće potom da je bilo bolje da nije ni pokušavala.

Slušali smo jutros rano ptice kako cvrkuću nešto kroz zube.
Tek da se kaže da cvrkuću.
Ima ih malo pa mogu i tako.

Nesreća je mnogih muževa što svoje najlepše doživljaje ne mogu da pričaju onima koje najviše vole.

Beograd proširuje mostove ne bi li nekoga prevario da izadje i ode iz grada. Medjutim, niko ni izlazi, široki mostovi postali su razlog više da se udje u Beograd.

Deco, da li više volite mamu ili tatu? Mame imate previše, tate premalo - šta vam više smeta?

Jedna bruka htela je da pukne, ali joj nisu dozvolili.
Nije zgodno, to bi moglo delovati zarazno na sve druge bruke.

Šta li sada rade oni koji bolje žive od nas? Njihov život se, verovatno, već opd jutra razlikuje od našeg.
Oni noću nose jedna, a danju sasvim druga odela.
Pre nego što promene odela, oni se i kupaju. Sve je kod njih drukčije i bolje.
Oni govore tiho i sve što kažu, kažu samo jednom.
A mi vičemo, i to što vičemo moramo ponoviti nekoliko puta.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Subota, 13. maj

Subota je dan kad se menja posteljina u boljim kućama i lošim hotelima.
To je dan kad se kupuju stvari koje moraju dugo da se biraju.

Neko je juče našao ono što nije tražio.
Ono što je on tražio, našao je neko drugi.
Nikako da dodjemo do svojih para, svojih kišobrana i svojih žena.
Provešćemo čitav život sa tudjim.

Bivše šuše čude se šta su sve sadašnje šuše postigle.
Niko nije zaboravan kao bivše šuše.

Lepše je boriti se za nešto veliko i lepo, samo se boriti, pa makar i bezuspešno, nego se izboriti za nešto malo i nedostojno.

Najviše para potrebno je onima koji ne znaju šta hoće, koji nemaju pravih želja.
Želje čuvaju pare, a nedostatak želja ih troši.

Mame tuku decu zato što ih vole.
Tate ih tuku zato što nisu takva da bi ih i oni mogli voleti.

Srela se posle dužeg vremena dva Burazera.
A Burazeri su zato što ne mogu da se sete odakle se znaju, i kako se zovu, i šta bi jedan drugom mogli biti.

Zdravo burazeru, gde si burazeru, šta ima novo burazeru - sve oprezno i polako dok ne dodju do nekog dragocenog podatka.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Sreda, 17. maj

Lepo majsko jutro.
Nemojte još buditi one koji će vam praviti probleme kako otvore oči.

Nema ničeg sumornijeg od kancelarija.
Kancelarije nivelišu sve ljudske vrednosti, u njima se uspostavljaju vrlo niski standardi mišljenja, ponašanja i života.

Nigde se ljudski duh tako brzo ne zamori i otupi kao u kancelarijama.

Teško je biti srećan.
Ili nešto nemamo, ili imamo nekoga više.

Intelektualci se noću svadjaju u mraku.
Primitivni svet mora da pali svetlo da bi mogao da se svadja.
Ima nekih narodnih uvreda koje se ne mogu reći već samo pokazati.

Drugarice, razmišljajte o tome na vreme:
Lepše je biti nečja baba, nego samo baba.

Lekari ne vole kad im vi kažete šta vas boli.
Sujetni su i vole sami da pogadjaju.
Jedan lekar kladio se sa bolesnikom da će pogoditi od čega je bolestan.
Lekar je izgubio opkladu, a bolesnik život.

Evo, na kraju, jedne od karakterističnih beogradskih slika:
Poverioci su već odavno budni, ne mogu da spavaju, a dužnici još hrču i ko zna kada će se probuditi.