Placem kad gledam "Moulin Rouge"...
u specificnim situacijama(rijetkim za to) zasuze mi oci samo...zasuze mi oci...
Da li vam se desilo da gledate kako vam
se sopstveni zivot rusi u komadicima,kao delovi
razlupanog ogledala...
A vi,ostajete,jaki kao kamen,puni tuge,ali bez suza...
bez reci...
I koliko god zeleli da izbacite tugu iz sebe,ta mala
prva suzica olaksanja nikako da krene...
Sta raditi kad se nadjes ispred zida,koji ma koliko se trudio,
ne mozes preskociti?
O da. Mnogo puta.
Ostajem tada sama u svojoj tisini. Ne zelim nikog da vidim. Nista da kazem. Ne mogu da izgovorim sve sto osecam. Nikom nista, ni rec. Svakako ne bi pomoglo.
Reci krecu kasnije, nakon suza. A te suze... pa, one dodju kad ih najmanje ocekujem - u autobusu, na poslu, na ulici. U kupatilu. I te suze peku vise od najvece tuge. Imam utisak kao da su od olova. One jesu olaksanje ali ne i resenje.
A sto se zida tice... ne stanem. One koje ne mogu da preskocim, obidjem. Srusim. Tamo gde ni to ne uspe, krenem drugim putem, pa kud me odvede, jer u medjuvremenu shvatim da sam zalutala i da je nepremostivi zid s razlogom tu.
Isn't it funny how day by day, nothing changes, but when you look back, everything is different?
C. S. Lewis
Suza mi nikad ne olaksava, ako omakne, to je samo trenutni potpuni krah dushe...
Shvatio sam, olaksavaju neke tablete...
Uvek me je olaksavalo jedino potpuno razocarenje u objekat obozavanja...
Ako do razocarenja nije dolazilo, patnja je trajala godinama, kao i suza na ivici oka...
I na kraju covek shvati da ne pati zbog neke dushe, vec pati zbog one praznine koja je ostala za njim... I cak i da se on/ona vrati, nikad vise nece ispuniti prazninu... Cemu onda suze, cemu sve?
Zao mi je sto nisam mogao konstruktivnije prici problemu...
Gospodine, vase dete se plazi na mene!
..e taj kamen recimo može doživeti predinfrakt recimo u 28 godini...kad bi trebao najviše da se zeza...ili ostane bez glasa bukvalno...i da ga nema danima...A vi,ostajete,jaki kao kamen,puni tuge,ali bez suza...
bez reci...
Pomoli se Bogu,i izmiri sa sobom...Sta raditi kad se nadjes ispred zida,koji ma koliko se trudio,
ne mozes preskociti?
Preko preche,naokolo blize.Zaobidjem zid.bellissima kaže:
Shta kaze mushkarac nakon petog orgazma?!
-Hvala garava !
Desavalo mi se....i bas ta besuznost me je porazavala....imala sam osecaj da cu ako se isplacem biti u stanju da krenem dalje...i dolazile su, ali kasnije, mnogo kasnije...i prosto se covek zacudi sta sve u te zakasnele suze stane...okidac za te suze su uvek, u mom slucaju, veliki trajni gubici koje ne mogu nadoknaditi ni na koji nacin...a onda se u njih slije i sve drugo...
Ne postoji univerzalno resenje za to...sve zavisi od spleta okolnosti...zid ili zaobidjes, ili lupas glavom u njega dok se ne srusi...ili stojis ispred njega dovoljno dugo da on nestane....da prestane da postoji...I koliko god zeleli da izbacite tugu iz sebe,ta mala
prva suzica olaksanja nikako da krene...
Sta raditi kad se nadjes ispred zida,koji ma koliko se trudio,
ne mozes preskociti?
Covek je sinteza beskonacnosti i konacnosti,prolaznog i vecnog, slobode i nuznosti, kratko: sinteza.
a posle nekoliko dana kad tek shvatis sta te je pogodilo vec je i kasno za suze
kad imas ispod dvadeset godina uzmes pa ga sprejom malo doteras onako reda radi
preko dvadesete jos ga mozes i preskociti pa produziti trkom
a posle tridesete jedino da ili kroz njega ili ga srusiti
posle cetrdesete ga zaobilazis
a sve kasnije je iskustvo koje vise nije ni potrebno jer nema takvih situacija
Nema niceg tezeg od toga da se suocis sa onim sto ne zelis da je istina, a jeste.
Da to priznas sebi, i da onda, konacno nastavis dalje.
I da toga budes svestan svakog dana. Da te vise nista od cele te istine ne pogadja.
Ni malo.
I da zeludac prestane da glumi centrifugu u matoroj ves masini, svaki put kada saznas po nesto, novo ili staro, ali nesto pred cime uspesno zmuris. I lepo ti je samo kad se pretvaras da istina nije upravo to. Istina. Koju nista pod kapom nebeskom ne moze da promeni...
Kazu da su i najvece boli one koje nisu oplakane,jer se gnezde u nama i muce nas dugo...još je nisam oplakala,tako da odgovor ne znam
Ćuti i prenesi dalje....
odavno čeznem bar za jednom takvom suzom..
Osmeh je kriva linija koja ispravi sve..skoro sve..
Da...Došla do zida, stala pred njega gledajući u njegovu visinu...
Želela sam da plačem.Nisam neko ko se suzdržava.Ali nisu suze htele da krenu...
Nisam znala zašto...Činilo mi se da sam se gledajući u taj zid pretvorila u kamen...
Pitala sam samu sebe šta se to dešava, to nisam ja...
I onda jednog dana, bez nekog logičnog objašnjenja krenule su moje suze...
Lile su i lile, onoliko koliko je u meni bilo straha, strepnje, tuge, bola, nemoći...
Nisam mogla da se zaustavim!
Plakala sam dok mi oči nisu otekle da nisam videla...vremenski nemam predstavu koliko je to bilo...
Izbacivši svu nagomilanu negativnu energiju, skupila se u meni sva snaga života i borbe za život.
Rekli su mi da nikada nisu videli tako jaku majku kao što sam ja i da je moja snaga pomogla da se on oporavi......
Kad bi meni dali kišobran, ja ga ne bih potrošio sam
pola mesta ja bih dao nekom, ko je dobar a slučajno sam.
Takav jedan film baš (nešto) gledam ... godinama ...(nikako da ga skapiram)
I ćutala sam i vikala i "nestajala" i "vraćala" se ... pa opet u krug ...
I plakala sam, (čak)
i ništa ...
Sveta suza tu ne pomaže .
Lako je meni bilo sa srušenim zidićima i slomljenim staklićima ... u ovom filmu poenta je ambis .
THE PAST IS HISTORY, THE FUTURE IS MISTERY,TODAY IS A GIFT... THATs WHY ITs CALLED " PRESENT "
Sto rece Mojsilovicka, suze su OK. Sve je priroda regulisala i bol i srecu i tugu i radost, pa i nase reakcije i tim situacijama. Interesantno je to sto ponekad zaplacemo i od srece, neke neznosti. Znaci, suze nisu odraz samo tuge i bola.
Tacno je da se osecamo lakse, ako se isplacemo u nekom trenutku. Prosto olaksamo dusu.
Ne znam, primetila sam, sto sam starija suze mi teze krenu. U cemu je poenta ne bih znala da kazem. Verovatno je vezano za hormone koji odredjuju taj deo mozga.
"Zivot je ono sto ti se desava dok ti pravis planove za zivot"
suze su moj ventil.....
Najveca vlast je vladati sobom.
Citat
