Da li plačete?

[Vojvotkinja]

Kad sam ja u pitanju jedini i zaista pravi znak da me je neshto 'zhacnulo' je kad zaplachem, ili mi ochi zasuze.. I nimalo mi se ne dopada shto me upravo to oda i stigne nebitno gdje god da se nadjem u tom momentu - na ulici, kaficu, poslu, uz film...najgore je shto uopshte ne bira trenutak, to je jednostavno neka vrsta moje reakcije na bol - unutrashnji, dushevni.. i mogu vam reci da je poprilichno zajebano kad ostali vide da se blago recheno "cijepash" iznutra.
Pokushavam da ih suzbijem koliko god mogu, pa se chude shto nosim naochare za sunce non stop - odlichna kamuflazha koja me nemali broj puta izvukla, moram priznati .
Smatram krajnje normalnom potrebu za plakanjem, jecanjem, cmizdrenjem na kraju krajeva...ali ne preda mnom - NIKAKO!...Jer se ja osjecam bespomocno (pa shvatite kao sebichno s' moje strane) shto osobi ne mogu da pomognem mimo eventualnog zagrljaja i poljupca uz koji bi se vjerovatno i ja zaplakala, pa bi zvuchalo uigrano i 'horski'...Ovo se posebno odnosi na mushke suze...koje jednostavno ne volim i ne zhelim da vidim !!! A samo iz razloga jer ne znam kako da reagujem - pomognem...Chisti strah - a ja nijesam kukavica ni moralno, ni fizichki...samo nijesam opremljena za 'borbu'...

[Morpheus]

Zaplakao sam dva puta u životu. Oba puta su me shrvale životne nevolje...ne, tad nisam plakao, jecao sam od bola, praznine u duši. Nikad više ništa nije vredno dovoljno da potrošim par sati života tugujući za prošlim, već dogođenim...nepopravljivim.

[izabelitta]

Već sam pisala u ovoj temi, ali nisam pomenula i da umem da zaplačem zbog savršenstva.
Umetničko delo može ponekad da mi izmami taj osećaj, kao da ti anđeli sedaju na rame kad nešto izuzetno snažno osetiš i razumeš.
Desilo mi se da i tokom seksa zaplačem. Kakav fenomenalan osećaj kad je sve - sve, pa suza krene od apsolutne sreće, lepote, zadovoljstva, od čuda nad tim apsolutom...

[Kal_el]

Za sada samo şmr�em ... i povremeno kijam

[Sneza58]

Pisala sam , al' hocu da ponovim, to je mnogo zdravo, mislim zaplakati.
Placem cesto, koga je briga, od toga se sakrijem...

[Apolonija]

Plakala sam preključe....jedna pesma me jako rastužila

[vladapera]

Po neka kap na knjige,
suza suzu stize na filmove,
a na pravi zivot ...natapam jastuk.
Jebi ga,takvog me mama rodila. A ne bi' niko rek'o kad me vidi...

[Sunflower]

Plačem. Kad imam razlog da plačem. Nisam cmizdravica i ne koristim suze kao oružje..ali...

plačem kad mi je teško
plačem kada sam radosna
plačem na sportska dostignuća (jedan svj.rekord, jedna suzica)
plačem na ona tužna spajanja i rastajanja
.
.
.
plačem ali se više smijem.

[bloom73]

zadnjih par dana , neprestano.......

[egzotic]

jesam emotiwan..trpim bol i izbacim ga kroz pice...medjutim,prawa bol mi nagna suzu,pogotowo kad se radi o najrodjenijima...

[_baba_]

Plachesh pi*ko, plachesh?
Ne plachem, matere mi.

[Bombica]

Ne mogu...placem u sebi...
Ne mogu nakon jedan dogadjaj koji je sam po sebe bio veliki stres za mene
Nakon toga ko da mi se zakljucala dusa... i srce....Bukvalno ko da mi je taj dogadjaj oduzeo suze...
Hocu, al ne mogu....
Zelim da bar jos jednom mogu da olaksam sebi dusu...Ovako ne ide. Placem u sebi, a suze na oci nikako da krenu. I teze mi je...sve vise i vise....Pritiska me i gusi....
Najgore mi je bilo kad mi se dete povredilo, a ja sam zanemela....Dusa place, a oci suve...Ko zna sta su ljudi mislili o meni kad su me videli, al samo ja znam kako je meni bilo....

[Mish]

Plačem, naravno.
Najviše volim one dobre momente kad plačem od smeha. Ali, tad stvarno plačem. Još ako sam u društvu budale poput sebe koja se iole zarazno smeje i lije suze, to traje i duže.
To volim.
Što već neko reče, što sam starija, sve lakše puštam suze radosnice. Isto kao što i suze besa, nekako sa iskustvom (ne pokazuj slabost, lomiće ti kičmu još više) bolje kontrolišem.

E, a one teže suze...
Ne razumem ljude koji ostani kamenih lica u suočavanju životnim nedaćama na koje bi i kamen zaplakao (pa makar to bila ekranizovana sudbina imaginarnog junaka). Hajde, još i ako je neki samoživac u pitanju kog ne dotiče tuđa bol i nekako da progutam. Ali, ne mogu da razumem one koji gutaju suzu iz ponosa i kada sami gube mnogo, i kada njih boli, jako boli.
Na bolest, nesreću, gubitak, tuđ ili svoj, plačem kao pi''''. Pred bilo kim i bilo gde.
Teža sam na suzama samosažaljenja. Tad najčešće iskoristim prisustvo nekih meni bliskih koji znaju da me otkrave, pa sam ja kao čvrsta i sve nešto kao racionalno, hladno pričam, a oni, ta poznaju me, se tako siti rastuže i rasplaču nad mojom jadnom sudbinom. Meni tada dođe baš jako žao njih, pa zasuzim, pa pustim prvu kap, a ona se odjednom rastope glečeri što pritiskaju grudi. Ali, retki su oni koji to umeju tako da me pročitaju.
Suze povređenosti... E, tu se možda najviše lomim pokazati nekom koliko te vređa čak i suzom ili se pak suzdržati dok se ne nađeš sam u četiri zida. Teško je nekad, jako teško, nabaciti osmeh, suze progutati i odneti ih sa sobom.

Prezirem suze manipulacije.

[lenjivica]

Da,to je normalno valjda ,retko kada placem,ne secam se poslednjeg puta,ali mi izuzetno prija kada se isplacem kao kada zalivate bastu,e onda je milina posle.Volim da se isplacem sa nekim,to mi je najlepse..koliko god cundo zvucalo,pogotovo kada popijemo po litru rakije,a nista ne jedemo...ee da . Samo mi nije jasno kako neko moze da place,a da ne pusti suzu,to mi je neshvatljivo..sta taj onda radi? Shtuca?

[čista iluzija]

Sve redje plačem.To mi ponekad jako smeta.Nekad mi se desi da me u grudima tako jako stegne da ne znam kako dišem u opšte.Ranije su mi suze pomagale da se oslobodim te odvratne teške energije,sada su sve redje moji saveznici.
A kad se smejem ..Pa desi se da me boli celo telo od smeha i da mi suze naviru na oči.Joj kako je to dobar osećaj.Tako ume da me nasmeje još samo jedna osoba na ovom svetu.Moj sin.

Svakako..kako god se uzme ,suze su ok.Samo,nekako nikad nisam imala običaj da plačem pred drugima.Lakše mi je bilo kad se isplačem kada sam sama.