Negde gde me niko ne poznaje, gde se govori drugim jezikom, gde niko nikog ne gleda jer žuri, nema vremena.
Gde je lepa rana jesen, gde ima kafeknjižara sa velikim staklenim izlogom koji gleda na ulicu,
gde me niko neće pronaći, pozvati, ništa pitati
sa fotoaparatom i nešto keša sigurice radi, tamo bi mi trenutno bilo sasvim potaman.
Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.
U naručju....da se okačim o nadlakticu i ljubim je,ljubim,ljubim
Da me kojim slučajem nema,trebalo bi me izmisliti
...to je onaj momenat. kad si srecan sto si pored voljene osobe pa ti je lepo pa. upijas miris njegove/njene koze pa je ljubis,ljubis,ljubis...tu bas na tom mestu gde ti se glava naslanja...a u mojoj zamisli glava mi je pala na nadlakticu,this time
Da me kojim slučajem nema,trebalo bi me izmisliti
U ono vreme inflacije. Nema hleba, nema benzina, nema ničeg. Ti grizeš, snalaziš se, švercuješ. Ali učiš, vidiš rezultate balansirajući na jednoj nozi u vozu do Đevđelije, veruješ da ne radiš nešto uzalud. Kupiš leba, maslaca, smrt-lonče, kafu, pastu. Pri povratku na novinskom papiru izvadiš salamu, neko doda paradajza i uhuhu gozba prava. Naiđe kondukter, tutneš mu kintu za pivo i podelite svi, dobro se najedete i pesma ponekad padne... Vratiš se kući srećan što je polica puna i to ti ulepša čitavu nedlju. Noću dok spavaš imaš grčeve u nogama zbog tog silnog stajanja. Ali veruješ i lepo ti je. Imaš lebac i imaš pastu. Sreća se merila malim stvarima. Sledećeg vikenda zapališ do Mađarske i kupiš Arijel, pa si velik ko kuća jer miriše lepo veš kad ga opereš. Sada avioni i kamioni i ništa.
Ja ne želim da se predam. Ja sam vernik optimizma. Ja u bolje sutra gledam, tu sa ivice ludizma.
U oktobru. Pros'o ispitni rok, dos'o covek, ni brige ni pameti, nastavljam da radim i bice para.. Ovako.. Presusila cesma, prazan novcanik, a nervoze nikad vise..
Krek, krek.. Ne gudra
...Zelela bi da se nadovezem gospodji Elektricna ovca...na proslu inflaciju...Na grbaci su nam bile
inflacijeali val nismo bolje ziveli no onda...Naravno,ko je hteo da radi klikerom,snimi kako druge rade
olovku u ruke i papir...Htela bi reci da sam nosila crninu za pok.mamom...pa univerzalna haljina,bas za to
bilo i te kako dobro...Naime...7km.stanujem od Madjarske granice...i svako jutro popila kaficu...i sa biciklom
krenula na svakidasnje marsutu...Na pocetku,morala sam kibicovati kako i gde sakrivaju...aaaaa kad sam snimila
ja kuci steznik gacica...iznutra nasila na nogavicepo jedan dubok dzep...usput kupila pice(u pljosnatoj
flasi)i preko...Mozda smo mogli odma prodati...ali nije nam bilo tesko i cekati...Nikada nisam rizikovala...svaki
put po 3 flase,2 sam sakrila u dubinsku...ispod suknje...a trecu sam pokazala...!!!Nikad zaboraviti necu!
kada sam prvu 5 maraka i to gvozdenu dobila za pice...Od puno njih poznanika(a tamo smo se mi i te kako poznavale)
upitala ;da li je to pravi Nem. marka.Do kuce sam drzala u ruci...da ne bi slucajno izgubila...A kuci radosti
...Verujte...danas nosim posledice te silne strapacije...ali niko u mojoj porodici,nije osetio kriznu inflaciju...
...A sada u ovom trenutku zelela bi da ponovo budem u Tunisu,u stari deo grada Hammameta...gde tri puta sam vec bila...u hotelu La Hammamet...Predivan hotel sa izmisljenom parkom...ambijentom...danji,nocni zivot...fantastican...
trenutno bih voljela biti sa svojom porodicom u novom pazaru...
Ne tako daleko.Skoro da s prozora mogu videti Petrovaradinsku tvrdjavu.Smeta mi jedan stari veliki bor.Zaklanja vidik...ali u mislima ja bih s one strane Dunava,s nekog bedema gledala u N.Sad...i da je lepo suncano vreme,vetar da pirucka noseci mirise jeseni......da je vikend.
Da me kojim slučajem nema,trebalo bi me izmisliti
Uvek je lepo biti negde na nekom lepom romantičnom mestu,u novom okruženju,
svugde gde nas misli potajice nose,al dodje vreme kad počinju nedostajati stari prijatelji,
onaj miris prašine seoskih sokaka,pa i one tmurne sive jesenje magle postaju nekako
lepše i belije,miris zemlje posle kiše je nekako drugačiji, mislim da takav osećaj zna i naša
prijateljica Cler.Nisu džaba govorili naši stari : "svugde je lepo al je kod kuće najlepše".
@Beli_Bora
u pitanju je trenutak.
Trenutno ja bi sedela u poslasticarnici i jela parce torte a preko puta mene neko meni drag
Da me kojim slučajem nema,trebalo bi me izmisliti
I ondak ću biti opet kriv šta si povečala "šlaufove" (kao) od torte?ako ju pojedeš u trenutku??
Nadam se da taj "drag"ima bar brkove
U mom sunčanom Beogradu sa mojim dragim bićem,To je sasvim ,sasvim dovoljno..za ostalo ...šta vas se samo tiče
O da! Čuda su moguća,ako dovoljno jako veruješ u njih
Kući.
U selu.
Gde se loži na drva i gde unutra miriše na dom, a ne na asfalt.
Gde je Snupi stalno unutra, mogu da ga mazim i pazim i da se igram sa njim i da ga hranim i da spavamo zajedno.
Gde je moja baka.
Gde je moj dom.
Ali, onda se setim kako _baba lopata sneg još od aprila i bude mi bolje
Krek, krek.. Ne gudra
Bar se mene uopšte ne tiče,ako si ti sretna i zadovoljna.
Čemu daljnje reči??
Vaš status
Citat
