BANATSKA PALANKA se nalazi na par kilometara od Dunava i jedinog mesta za prelaz preko Dunava skelom u ovim krajevima. Prvo naselje ovde je podignuto još u sedamnaestom veku na mestu današnje Stare Palanke koja se nalazi kod ušća reke Nere u Dunav. Početkom devetnaestog veka Palanka je bila značajno pristanište.
Današnja Banatska Palanka je par kilometara severnije od Stare Palanke.
Stanovništvo Banatske Palanke se pretežno bavi poljoprivredom, dok se u Staroj Palanci stanovništvo bavi ribolovom i ugostiteljsko - hotelijerskim delatnostima. Banatska Palanka predstavlja raskrsnicu puteva između puteva Bela Crkva - Kovin i Stara Palanka - Ram, skelom, i predstavlja najkraći put ovog dela Vojvodine prema Požarevcu i centralnoj Srbiji.
STARA PALANKA je naselje sa 13 kuca. Nalazi na obali Dunava i od nje saobraca skela do Rama na drugoj obali.
Danas se ovo naselje smatra delom Banatske Palanke iako je udaljeno 2 kilometra. (Sajt Opštine Bela Crkva)
BANATSKA PALANKA
''Прво насеље овде је подигнуто још у седамнаестом веку на месту данашње Старе Паланке која се налази код ушћа реке Нере у Дунав. Почетком деветнаестог века Паланка је била значајно пристаниште. Данашња Банатска Паланка се налази неколико километара северније од Старе Паланке.
Паланка је назив места у средњем веку. Старо име Паланке Хором, првобитно је значило незнабожачки храм окружен бедемом. У 16. веку: Јени Паланка, Уј Паланка. 1713.: Пркос-Паланка. У 18. и 19. веку: Нај-Паланка (Neu-Palanka ) Нова Паланка.1873.: Уј-Паланка (Uj-Palänka), Нова Паланка. 1894.: Palänk. 1918.: Паланка.
Паланка је прастаро и са гледишта политичког и комерцијалног било је врло значајно насеље у прошлости...Када је, 101. после Христа, римски цар Трајан пошао у војни поход против дачанског краља, направио је преко Дунава код Ледерате (на брду Горици код Рама) мост од лађа, са северним мостобраном, код Паланке. Тај је мостобран утврђен, а у близини истог основана је мала римска насеобина. На томе су месту констатовани и трагови првих хришћана у Банату, поред Дачана, који су иако романизирани, остали своме паганском богу-змају верни, што потврђују ископине, које се у вршачком музеју налазе...'' (Vikipedija)
''...Када се крајем 17. века. Нова Паланка је заштићавала везу Београд са Оршавом, Темишваром и Алмашем. Узан ток Дунава код тврђаве назван је „ новопаланачки пролаз”. 1689. била је тврђава у рукама царске војске, која већ идуће године напушта. Тада преузима брањење овог положаја на Дунаву куруцки Краљ Емерик Текели. 6. новембра 1697., генерал гроф Рабутин извршио је војни излет из Карансембаша до Паланке, порушио тврђаву, па се опет повукао. Турци су поново обновили тврђаву. Војска је бројала 1707 г. посаду од 228 људи
Године 1713. била су овде 34 православна дома. 16. новембра 1716. Турци су предали тврђаву аустријском генералу Мерсију и тиме је овде престало турско господарство. У лето 1717. марширао је генерал Мерси на челу својих трупа из Паланке против Оршаве. Тада је овде било 37 српских домова.
Тада Аустрија уреди Банат, крајеве око Тамиша, као војничку провинцију под новим именом „ Темишварски Банат”, са седиштем у Темишвару, и са немачким званичним језиком. Провинција је подељена у 11 диштриката,(срез општина) од којих је један добио име „ Новопаланачки”. Истовремено је решено интензивно насељавање ове покрајине, па су у ту сврху овамо досељавани и Немци из Рајха. И Нова Паланка, чије утврђење је обновљено, насељена је Немцима, који су образовали једну општину и имали свога свештеника. Основан је и један Францинскански настир и подигнута једна касарна.
Године 1734. било је 499 душа. Истовремено основан је у диштрикту један низ колонија. Али ове су колоније биле кратког века. Аустрија и Турска су заратиле. По Аустрију се тај рат довршио несрећно. Турци су упали у државу, са њима и куга, а Румуни су се побунили. Тада су Немци, становници тих колонија, утекли испред Турака према Темишвару, а њихови су домови похарани.
26. септембра 1736. капитулирао је пуковник Шмехан и Турци су месец и више дана господарили овом крајем. 16. октобра 1739. заузео је тврђаву аустријски пуковник Беренклау. Београдским миром (1.-IX-1739.) уговорено је и разарање дунавских тврђава. Немачка колонија није обновљена. Диштриктско управно звање премештено у Белу Цркву, а Паланка је опет остала само српско село...'' (Vikipedija)
''БАНАТСКА ПАЛАНКА је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 682 становника.'' (Vikipedija)
Sa puta između Banatske i Stare Palanke.
Banatska Palanka se nalazi na oštroj krivini na piutu, a Stara Palanka na mestu gde put stiže do obale Dunava.
Na zapadnom kraju Vračevog Gaja - skretanja za Palanke sa puta Bela Crkva - Kovin.
Citat
