Diplomirani postaju "magistri"

[Mish]

Одлука Конференције универзитета Србије
Дипломирани постају „магистри”
Некадашње основне студије по обиму градива и трајању истоветне садашњим мастер школовању, па се звање „дипломирани” изједначава са звањем „мастер”
– Ректорски савет Конференције универзитета Србије на јучерашњем састанку донео је одлуку да се дипломе основних студија завршених по ранијим прописима изједначавају с дипломама нових, мастер студија. Ова одлука односи се на све оне који су завршили државне, али и приватне факултете по старом закону – изјавио је јуче за наш лист Срећко Шекељић из Савеза студената Београд.

Он је појаснио да ће се ово односити и на оне који тек треба да дипломирају, под условом да су уписали факултет до школске 2004/05. године, јер је прошле године усвојен нови Закон о високом образовању.

На наше питање да ли ову одлуку треба да потврди и Министарство просвете, он је одговорио да „овај пропис нико више не треба да ратификује”.

Ову одлуку нам је потврдио и проректор Београдског универзитета др Александар Липковски.

По речима Шекељића, када ова одлука заживи, то ће значити да сви они који су на домаћим универзитетима стекли звање „дипломирани”, могу поднети захтев матичним факултетима како би се њихова стара диплома поништила и како би аутоматски стекли звање мастера. Ова одлука се односи на све дипломце четворогодишњих, петогодишњих и шестогодишњих студија.

Овим је прихваћен захтев студената проректора Универзитета у Београду, Универзитета у Крагујевцу и Универзитета уметности. Они су се залагали да се досадашње звање „дипломирани” изједначи са звањем мастер по новом систему школовања.

Према речима академаца, радно оптерећење на пређашњим основним студијама било је далеко веће од оптерећења на новим студијама првог степена (бачелор) и више одговара петогодишњим мастер студијама. Они су истицали и да су према годинама трајања старе основне студије ближе новим мастер (пет) него бачелор (три године) студијама.

Наиме, уз, углавном, четворогодишње слушање наставе, досадашњи систем студирања је предвиђао и једногодишњи апсолвентски стаж, па су основне студије, за већину студената углавном трајале минимум пет година. То време је, по старом систему, било довољно за 11 одсто студената да дипломирају, а 19 одсто студентске популације завршавало је студије чак осам година пошто су уписали факултет.

Иначе, у Хрватској су законом изједначени стари дипломци са новим мастерима.
Ј. Стевановић
[објављено: "Политика" 20.10.2006.]

ФТН у Новом Саду већ увелико прима захтеве, што наравно, осим такси које треба платити приликом прикупљања папира, подразумева и 20.000 динара уплате факултету. И још, ако избодују да по наставном плану и програму ниси прикупио довољан број бодова, уплаћујеш и сразмеран део школарине за диференцијалне испите/пројекте/праксе. Но, ко је уписао раније постдипломске, ово ће му и даље јефтиније од добијања звања магистра (а више се не уписују постдипломци за стицање овог звања, мада се сами универзитетски радници слажу да ова два звања сигурно не носе исти квалитет).

[euridika]

Hvala na postu, upravo ga pročitah na netu, i htedoh da skočim kroz prozor, nažalost živim u debelom prozemlju pa ništa ne bih uradila!

eeee, a euridika se vraća, posle groma problema, u najdražu postojbinu da branu svoj krvlju potpisan magisterijum. Ne smem ni da spomenem broj godina i napor i neprospavane noći i sve ostalo što je uloženo u taj "projekat"... Za čije babe zdravlje???

[Mish]

После одлуке о изједначавању звања
�Мастер� пометњa
Такво решење, кажу многи, могло би да обесмисли управо расписане конкурсе за ову врсту студија, јер се поставља питање да ли ће било ко бити заинтересован да их упише

Одлука Конференције универзитета Србије (КОНУС) да се досадашња диплома основних студија изједначи с дипломом нових мастер студија изазвала је бурне реакције у универзитетским круговима. Многи сматрају да је реч о одлуци која није донета у право време, а противника има и на државним и на приватним високошколским установама.
Такво решење могло би да обесмисли управо расписане конкурсе за ову врсту студија, јер се поставља питање да ли ће било ко бити заинтересован да их упише ако аутоматски по стицању дипломе основних студија стиче звање мастера.

Професор Мића Јовановић, ректор Универзитета �Мегатренд�, противи се оваквој одлуци иако је проректорка �Мегатренда� на прекјучерашњој седници, која је била затворена за јавност, гласала за њено доношење. Он каже да се на овај начин сувише лако долази до једног академског звања и подсећа да титула мастера није прецизно дефинисана иако се зна да она није исто што и досадашња магистратура.

� Тачно је да у Европи студије трају три или четири године, али је тачно и да четворогодишње студије не значе нужно и мастер диплому. Мастер подразумева слушање наставе, испите, истраживачке пројекте и завршни рад. Овакво стање уноси забуну, јер се прихвата нешто што није прихваћено ни у Европи где се од Болоњске декларације прихватају само систем преноса бодова и мобилност студената. Надам се да ће Закон о високом образовању ускоро да буде измењен и да ће бити појашњене струковне у односу на академске студије, као и да ће академска звања бити прецизнија � напомиње професор др Јовановић.

Он преноси да је професор др Дејан Поповић, ректор Београдског универзитета, предложио да се примена ове одлуке одложи до усвајања новог устава, јер ће, како је рекао, после тога неки закони бити измењени.

Иначе, на �Мегатренду� су ове године уписивали кандидате на последипломске студије по старом систему.

У јучерашњем саопштењу Ректорског савета КОНУС-а каже се да је главни разлог доношења одлуке о изједначавању основних студија по ранијим прописима и академског назива �дипломирани � мастер� по Закону о високом образовању у томе што су основне студије по ранијим прописима носиле веће оптерећење од основних студија по новом закону (трајале су осам, девет, десет или 12 семестара и биле праћене једногодишњим апсолвентским стажом).

Професор др Милош Ђуран, ректор Универзитета у Крагујевцу, објаснио је да је циљ донете одлуке да се на тржишту рада изједначе права свих који су пре примене Болоњске декларације стекли звање �дипломирани� са правима оних који стичу звање �мастер� по новом систему студирања.

� Да нисмо донели овакву одлуку, огрешили бисмо се о све који су завршили студије по старом програму. Послодавци би се одлучивали за оне са титулом мастер мислећи да су они квалификованији од дипломаца, што није случај. Раније четворогодишње студије по обиму градива одговарају петогодишњем мастер школовању � додао је професор др Ђуран.

Међутим, професор др Мирко Васиљевић, декан београдског Правног факултета, пита како може бити изједначено нешто што траје четири године са оним што траје пет година. Он сматра да је требало организовати прелазни режим са олакшаним мастер програмом за садашње дипломиране студенте.

� На неким факултетима, као на пример на Правном, није било дипломског рада, а мастер подразумева обавезан завршни рад. Такође, ова одлука је донета када је већ расписан конкурс, што додатно отежава ситуацију. Закон о високом образовању у прелазним одредбама доста је неодређен, а ова одлука је правно неутемељена � тврди професор др Васиљевић.

Професор др Милован Станишић, ректор Универзитета �Сингидунум�, не очекује да ће поменута одлука угрозити постојеће конкурсе за мастер студије, јер, како је казао, студенти уписују мастер не ради папира него због знања које ће добити.

У ректорату БУ јуче нисмо успели да добијемо одговор на питање да ли ће уопште ове године бити мастер студија, иако су конкурси већ расписани.

А на питање да ли то значи да ће �дипломирани� којима буде признат �мастер� аутоматски моћи да �појуре �др�, Срећко Шекељић из Савеза студената Београда, чија је организација и предложила ректорима овакво решење, објашњава да се не сме изгубити из вида да мастер није исто што и магистар.

� Због тога магистри по закону имају могућност да до 2012. одбране докторску дисертацију без похађања докторских студија, док ће мастери морати да се уписују на трогодишње, врло захтевне, докторске студије. Универзитети даље могу да утврде и друге погодности за старе магистре, али стицање магистратуре више не постоји у нашем образовном систему (изузев оних који завршавају раније започете студије). Овим је исправљена велика неправда нашим дипломцима, који су у страним земљама третирани као бачелори, иако имају компетенције тамошњих мастера � истиче Шекељић.

-----------------------------------------------------------

Закаснела одлука

Могућност изједначавања диплома досадашњих основних студија са новим мастер звањима изазвала је различите реакције међу студентима који су кренули на факултет по старом програму, дипломираним стручњацима и научном јавношћу.

Дипломци, који су завршили или завршавају студије по старом закону о образовању, углавном су задовољни одлуком јер, како сматрају, овако се на прави начин вреднује њихово знање стечено током обимних четворогодишњих студија. �Не би било фер да се наше знање поистовети са знањем које имају такозвани бачелори, јер не само да те студије трају краће, већ су и мање захтевне�, став је многих. Постдипломци се питају чему ће служити њихово научно звање магистар, које је избрисано из будућег система постдипломских студија. Ипак, многи од њих су свесни да ће њима бити потребан само још неки испит до звања доктора наука, док мастере очекују тешке трогодишње докторске студије.

Пометња је највећа међу онима који су се управо спремали да упишу мастер студије, јер су, према новим правилима, они већ стекли звање мастера. Конкурси за мастер студије већ су расписани, што је и узроковало да декани појединих факултета ову одлуку КОНУСА окарактеришу као закаснелу.

-----------------------------------------------------------

Слово закона

Закон о високом образовању који је усвојен прошле године и усклађен са Болоњском декларацијом прописује да су студије првог степена:
- основне академске студије
- основне струковне студије.

Студије другог степена су:
- дипломске академске студије - мастер
- специјалистичке струковне студије
- специјалистичке академске студије.

Студије трећег степена су докторске академске студије.


Ј. Стевановић
А. Маринковић
[објављено: "Политика" 21.10.2006.]

[Mish]

Nema izjednačavanja diplomiranih i "master"-a
Cetvrtak, 26. oktobar 2006. 15:32

Veće Univerziteta u Beogradu saopštilo je u četvrtak da ne postoji pravni osnov za automatsko izjednačavanje titula stečenih po propisima koji su bili na snazi pre donošenja novog Zakona o visokom obrazovanju sa titulama predvidjenim novim Zakonom.

Medjutim, mogućnost izjednačavanja prava koja pružaju ova zvanja nije isključena, ističe se u saopštenju o zaključcima sa sednice Veća.

Svaka visokoškolska ustanova će svojim opštim aktom utvrditi uslove i postupak uskladjivanja zvanja na osnovu kriterijuma koje treba da donese nadležno telo - Konferencija univerziteta Srbije.

Automatsko izjednačavanje nije moguće iz nespornih pravnih razloga, poput zabrane retroaktivnosti, objašnjeno je.

Veće je izdalo ovo saopštenje povodom "kontradiktornih, konfuznih i nepreciznih informacija" koje su se poslednjih dana pojavile u dnevnoj štampi, a kojima su doprinele i "neautorizovane izjave predstavnika nekih studentskih organizacija i članova rektorskih kolegijuma".

Zabuna je nastala pre nekoliko dana kada su predstavnici Konferencije univerziteta Srbije saopštili da je Rektorski savet KONUS-a doneo odluku o izjednačavanju diploma završenih studija sa zvanjem "mastera".

(MONDO)

Na sve se čovek navikne, ali na ovaj sistem u zemlji Srbiji teško da ću se ikad navići. Ako se ne varam, zakon je donešen pre više od godinu dana, a u ovoj zemlji se i dalje po štampi nagađa šta podrazumeva sistem po bolonjskoj deklaraciji. I opet se ne zna ko pije ko plaća.
Očigledno da nema druge već da čovek odgovore potraži na matičnom fakultetu (ako ga i tamo dobije) i dobro razmisli da li će svoju postojeću diplomu poništavati zarad neke nove, definitivno neizdefinisane, odnosno oni koji su već debelo odradili svoje titule da se zapitaju ko će im vrednovati uloženi trud. Znanje je očigledno kategorija koju je ova zemlja uspela da devalvira.

[Meggy]

Ma, ja mislim da to vazi za ove koji se skoluju po bolonjskoj. Ja ne znam kako to tacno ide, ali mislim da se skupljaju neki poeni za polozene ispite, pa ako se dobije velik broj poena za godinu dana, onda se valjda moze zahtevati da se ta godina prizna za "master"... Al' opet, to su samo nagadjanja

[nattydread]

Još jedna školska godina za master
13. novembar 2006. | 14:51 |

Beograd -- Diplomirani studenti neće automatski dobijati zvanje master, već će morati da polažu dodatne ispite, kaže dekan FPN-a.

Dekan Fakulteta političkih nauka Milan Podunavac rekao je za B92 da četvorogodišnje studije nose 240 bodova, a za zvanje master je potrebno 300 bodova - što znači da diplomiranim studentima nedostaje 60 bodova da dobiju to zvanje. To će se nadoknaditi jednogodišnjim doškolovavanjem.

Dekan FPN-a i član KONUS-a je naglasio da će oni te bodove moći da steknu nakon jednogodišnjeg doškolovavanja, a cena te godine zavisiće od fakulteta do fakulteta i biće izjednačena ili sa cenom jedne godine osnovnih ili postdiplomiskih studija.

On kaže da će Konferencija univerziteta Srbije (Konus) ove nedelje doneti konačnu odluku o kriterijumima za sticanje zvanja master, a da će uslove za sticanje tog zvanja utvrđivati fakulteti na osnovu njihovih specifičnosti i samoevaulacije studija.

Prema njegovim rečima, postoji zajednički stav univerziteta kako rešiti taj problem, koji podrazumeva sigurnost stečenih prava onih koji su diplomirali po starom sistemu obrazovanja jer njihova prava neće biti urušena ili ugrožena, kao i to da mora postojati jednakost u pravima.

Podunavac je dodao da je problem automatskog priznavanja na početku pogrešno plasiran u javnosti i da je bilo dosta netačnosti i neadekvatnog tumačenja zakona, kao i navođenje loših primera kako je to uređeno u okruženju.

Ne može biti automatskog priznavanja, jer se Zakon o visokom školstvu ne može retroaktivno primenjivati i ne može biti ekvivalencije između dve različite stvari, rekao je Podunvac.

On dodaje da su studije po starom sistemu trajale četiri godine, a da se zvanje mastera stiče nakon pet godina studija.

Ukoliko prihvatimo automatsko izjednačavanje, te diplome mastera bi imale velike teškoće da ih prihvate univerziteti u Evropi, a ključna stvar koja je dobijena bolonjskih procesom je mogućnost studenata da svojim bodovima budu deo Evrope, kazao je on.

Izvor: B92, Beta

ova odluka mi djeluje fer, mada će vrijeme pokazati kako će to funkcionisati u budućnosti.

[Kunic]

Svaki dan nešto novo. Te će biti, te neće, te možda...

Lično i subjektivno sam protiv toga iz nekoliko razloga:

• imati sve mastere u zemlji je malo nebulozno i opet će nam se svet smejati
• upisao sam se na fakultet koji traje 5 godina, pre nego što sam znao da će doći do reforme i nije u redu da neko ko studira 4 godine, ima jednako zvanje sa studentima tehničkih fakulteta, veterine ili medicine.

[Mish]

Da, i meni nije jasno kako takvo izjednačavanje može da prođe. Jeste da je pre godinu dana stupio na snagu novi zakon koji je usklađen sa Bolonjskom, ali fakulteti su se ranije počeli na to pripremati. Ne razumem zašto je problem tražiti da se utvrdi broj bodova koji si ostvario tokom studiranja. Pa ako ih neko ima, slobodno neka traži master diplomu. Ako nema, a hoće da bude master, knjigu u šake pa dođi do svoje diplome.
Naravno, to ne znači da fakulteti treba da se obogate na ovome. Uostalom, država je donela novi zakon, neka sve koji hoće da polažu razliku do mastera tretiraju kao "budžetaše".
U suprotnom, šta ćemo dobiti? Novi zakon propisuje i dodatak diplomi. I ako tamo nemaš dovoljan broj bodova da opravdaš dobijeni naziv, dobijaš diplomu koja može da ti služi da mašeš njome pred roditeljima, prijateljima i poslodavcima u zemlji. A ideja prilagođavanja Bolonjskoj deklaraciji je upravo da naši kadrovi imaju isti tretman kao i svako u Evropi.

[Kunic]

Upravo to!

A da niko ne bi izašao oštećen, magistrima treba olakšati doktorsku disertaciju, jer ja jedino Dinkića znam da je ostao mr. Kontam da više ima doktora nego magistara, jer verujem da svi idu do kraja, kada već upišu postdiplomske studije. Ne verujem da je nekome cilj mr. Tako da iz cele ove zbrke mogu svi izaći kao dobitnici. Ali znajući naše političare, ne bi me čudilo da posle obećanja o amnestiji zarad glasanja za Ustav sada svi postanemo masteri da bi oni dobili glas. Nabijem ih.

A ovo kenjanje studenata i zatvaranje u amfiteatre zarad dobijanja master diplome mi je žalosno. Treba ih izbaciti sa fakuklteta, jer ometaju izvođenje nastave, a ne da im se izađe u susret. Ako hoćeš master, onda je zaradi. Tačka.

[goldie]

Nisam bas sve citala sta su prethodni forumasi rekli jer ja imam svoj stav sto se ovog tice. I muka mi je vise od polemisanja, da li jeste, dali nije, jel pravedno, hoce, nece....


Ko zavrsi 5 godina fakulteta taj uzima master jer ima dovoljan broj poena. Ko zavrsi cetiri nek upise jos jednu dodatnu godinu za master. I nema tu vise sta sr*ti.

Svi treba da budu zadovoljni ovim jer je pre donosenja ovog zakona svakako bilo mnoooogo teze postati master (magistar) i ovima sa petogodisnjim fakultetom i ovima sa cetvorogodisnjim. Jer pre ovog zakona si trebao DOBRO da se pomucis da odradis master rad. Tako da nema ko zasto vise da se buni i da k*nja. Svima ovo odgovara. A naravno kao po obicaju, svi bi leba bez motike.

[nattydread]

meni bi licno bilo glupo kad bi mi sada samo priljepili master (bez obzira na 5 godina faksa), jer taj moj novokomponovani master i onaj magistarski od prije su kao nebo i zemlja, a da mlataram tim papirom okolo, prije cu se puskom ubiti. ja sam ipak za varijantu da se uzme knjiga u sake i zaradi master. mislim da je akcenat na znanju, a ne na papiru. a drugi jos veci problem je sto ce oko toga kod nas vladati zbrka bar jos narednih 10 godina, jer ipak treba vremena da se sve te pametne glave usaglase.

[Mind_reset]

Ko zavrsi 5 godina fakulteta taj uzima master jer ima dovoljan broj poena. Ko zavrsi cetiri nek upise jos jednu dodatnu godinu za master. I nema tu vise sta sr*ti.

E pa moram ja jos malo da ser*m. Vidis ta jedna godina, koju ti tako olaku ubacujes, mene ce kostati 96000 dinara, i jos jedan diplomski rad, posto da bi nju upisao ja moram da uradim jedan, pa onda da upisem tu jednu i posle 2 meseca predavanja uradim jos jedan diplomski, onako iz zajebancije (diplomski iz psihologije ne moze da se kopira, ne mozes da ga prepises, ima jako da umoris noge dok ne uradis dovoljno dobro istrazivanje).
Ajde mi ti sad reci, da tih 2 meseca predavanja i jos jedan diplomski treba da platim 96000???
Zasto bi na petogodisnjim fakultetima 5 godina bila finansirana sa budzeta, a ja moram da je platim da bi dobio isto zvanje??? Meni to nije logicno...

[goldie]

@Mind_reset

Evo moj drug iz srednje skole odslusao 4 godine na PMF-u smer matematika. Decko je sve redovno odradio i sad je diplomirani matematicar. Odmah je upisao nastavak studiranja za master gde su mu dodali da slusa jos 5 predmeta. I kad to odradi postace master. I platio je nesto sitno para, tipa overe semestra (sto bi svejedno platio da mu fax traje 5 godina). Tako da cena iskljucivo zavisi od fakulteta do fakulteta. E sad sve je stvar toga koji fakultet je koliko angazovan za svoje studente i koliko zeli da im izadje u susret.

Ja kad sam upisivala fax znala sam da traje 5 godina, znala sam da elektrotehnicki fax ne mogu lako da doteram do pete godine dokle sam dogurala. Na mom faxu ne moze ni da se pomisli da se prepise diplomski rad. Tako da sam se prihvatila tog izazova iako sam mislila da cu biti dipl ing bez master dodatka.


Ali meni je uglavnom dosadilo ovo polemisanje jer u sustini master dodatak na ime ti vredi samo u inostranstvu ako zelis da ti priznaju diplomu iz Srbije. A u Srbiji ce se i dalje znati ko je kako stekao diplomu. Tako da je ovo samo zbog Amerike i Evrope uradjeno. Ali opet na kraju da li su toliko bitni dodaci ispred imena??? bitno je zavrsiti fax i nesto znati.

[Mish]

Ajde mi ti sad reci, da tih 2 meseca predavanja i jos jedan diplomski treba da platim 96000???
Zasto bi na petogodisnjim fakultetima 5 godina bila finansirana sa budzeta, a ja moram da je platim da bi dobio isto zvanje??? Meni to nije logicno...

Ako neko hoće zvanje mastera ne vidim zašto bi bio problem da se angažuje, ide na predavanja, polaže dodatne ispite, uradi dodatne projekte i brani diplomski rad. S druge strane, ne mislim ni da je uredu da fakulteti na ovome baš olako profitiraju. Do sada je za upis postdiplomskih studija bilo da na budžet mogu da konkurišu oni sa prosekom iznad 8. Neka se isti kriterijum zadrži i neka se omogući takvim studentima usavršavanja o trošku budžeta.

[Sanja]

Heh, ovo je sad situacija u kojoj se svi osećaju ugroženi i svi žele da prođu što bolje. Tako onaj koji je počeo školovanje po bolonjskom sistemu sada nije za to da svi dobiju status mastera, jer ga baš briga i njemu ne odgovara tako. On se školuje za to za šta se školuje i tu je kraj priče. A sa druge strane, onaj koji se još uvek školuje po starom nije zadovoljan time što će dobiti diplomu onoga što je i u pisao, jer mu je na dohvat ruke nešto bolje, pa želi da se izbori za to. U principu, razumem i jedne i druge. Nadam se da će se situacija rešiti na najbolji mogući način.

I još jedna sitnica, što se tiče naslova. Diplomirani neće postati magistri, već će postati, ako postanu, masteri. Master i magistar nije isto.