Izbor pravog otezanja za ovu tehniku zavisi od dubine i brzine toka vode. Kao vodilju uzmite sledece preporuke. U mirnim i sporo-tekucim vodama postavite jedno 0,07 g olovce na svakih 30 cm najlona. (Obratite paznju da olova u ovoj tehnici dolaze izmedu udice i plovka, a nikako iznad plovka ka stapu!!!) U srednje brzim vodama koristite isto rasporedenja olovca tezine 0,13 g, dok u brzim tokovima idite na olovca tezine 0,18 g.
Nosivosti plovka je velicina koju takode treba unapred odrediti i usaglasiti sa tezinom olovaca koje koristite. Ukupna nosivost plovka treba da bude jednaka ukupnoj tezini svih olovaca koje ste postavili. Tako, recimo, za vrlo brze tokove, koji su duboki oko 180 cm, potrebno vam je sest olovaca od po 0,18 g, pa cete zato koristiti i plovak nosivosti 1g. Raspored olovaca koji je malo pre predlozen je pogodan onda kada riba uzima mamac dok on tone, jer je to kompromis izmedu prirodne prezentacije mamca i brzine tonjenja sa jedna strane i mogucnosti pravovremene kontre sa druge. Ipak, kada je potrebno da mamac sto pre padne na dno, jer se ribe koje lovimo hrane iskljucivo sa dna (recimo karas, babuska ili cverglan), bolje je koristite jedno krupnije olovce cija je tezina jednaka zbiru tezina olovaca. U tom sucaju bi recimo, za vodu dubine 1,8 m, ukupno otezanje trebalo da bude: 0,42 g za spore tokove, 0,8 g za srednje brze i 1 g za brze. Plovci takode treba da budu nosivosti 0,42 g, 0,8 g i 1 g respektivno. Generalno gledano u brzim tokovima treba skoncentrisati svu tezinu u donjoj trecini do plovka, u srednje brzim tokovima otezanje se moze ravnomerno rasporediti, dok se u sporim tokovima otezanje moze tako rasporediti da su najteza olovca pri plovku, a da je svako sledece olovce ka mamcu sve lakse. (u engleskoj literaturi taj se stil zove "Shirt Button style").
Izbor pravog oblika plovka je u ovoj tehnici ono sto razlikuje majstore od pocetnika. Na slici su 4 osnovna tipa i svaki ima svoje prednosti i mane i treba ih koristiti u zavisnosti od uslova:
A Primetite zadebljanje na samom dnu plovka A. Zbog njega ce plovak biti izuzetno stabilan te je odlican za ribolov u brzim vodama.
B Plovak kod koga je donja antena izuzetno tanka, dok mu je telo u obliku sireg cilindra, odlican je za lov na mirnim vodama.
C Plovci sa tankim vrhom i vrlo tankim telom su izuzetno osetljivi i treba ih koristiti kada riba mamac uzima izuzetno polako i pipavo, kao i kada su primerci izuzetno mali.
D Plovci sa ravnim vrhom (dibber), su izuzetno otporni na vetar te ih treba koristiti onda kada je potrebno eliminisati uticaj vetra.
Cetiri osnovne tehnike vodenja kroz vodu sistema sa fiksnim plovkom su:
(1) "Running through" je ime koje u engleskoj literaturi oznacava stil koji je najslicniji prirodnom nacinu ribolova. Koristi se u tekucim vodama. Nakon zabacivanja plovak pod uticajem vodene struje polako pocinje da se krece nizvodno. Najlon je potrebno pridrzavati medu prstima, a vrhom stapa treba pratiti pomeranje plovka. Vrlo je bitno kompletan najlon od vrha stapa pa sve do plovka drzati izvan vode, kako bi se maksimalno smanjio uticaj recne struje. Sistem treba da je tako postavljen da mamac polako prelazi po dnu ili u srednjem delu vode. Ukoliko opteretite sistem previše, on ce leci na dno i mamac nece biti atraktivan. Kada mamac napusti mesto koje je prihranjivano, treba ponoviti bacanje. Ovaj metod je dobar za sve vrste riba koje se ne hrane sa dna.
(2) "Lift and Drop" je metoda koja se koristi onda kada riba lovi mamac koji poskakuje po dnu. Koristi se takode u tekucim vodama. Nakon zabacivanja, pustite da se sistem postavi i da krene nizvodno. Sa vremena na vreme, vrhom prsta zaustavite izvlacenje najlona. To ce prouzrokovati izdizanje mamca sa dna. Ponovno oslobadanje najlona ce mamac opet spustiti na dno. Period poskakivanja zavisi od situacije do situacije i treba eksperimentisati.
(3) "On the Drop" je mozda najpoznatiji metod. Koristi se onda kada riba jede u srednjoj zoni vode, dok mamac pada. Otezanje treba da je izuzetno malo i pravilno rasporedeno po najlonu. Ovo ce omoguciti da mamac slobodno i polako tone kroz srednju zonu. Kako mamac bude padao, plovak ce se ispravljati, a kontrira se na svaku nepravilnost u ispravljanju plovka. Na mirnim vodama pravac zabacivanja nije bitan, ali na tekucim je najbolje zabacivati nizvodno.
(4) "Holding Back" je metod koji se koristi kada je temperatura vode niska. Otezanje se postavlja tako da je postavljena dubina 15 do 30 cm veca od stvarne. Ruka se drzi na najlonu i prstom se oseca trzaj ribe.
Pored metode vodenja na tekucim vodama, na mirnim vodama se sistem baca na fiksno mesto. Mamac se moze ozivljavati pomeranjem vrha stapa ukoliko je potrebno privuci ribe koje vole pokretne mamce (recimo bodorka), ali je moguce i fiksirati mamac na dnu malo tezim olovom. Nakon fiksiranja podizanjem vrha stapa plovak se postavlja tako da mu je 1/2 iznad vode, a druga ispod. Uobicajeno je da se takav plovak postavlja pod uglom od oko 45° u odnosu na povrsinu. Ukoliko riba uzme mamac, podici ce i olovo i najlon ce se opustiti, sto ce dovesti do poleganja plovka. Ovaj nacin lova je vrlo dobro poznat kod starijih vojvodanskih ribolovaca, koji kao plovak koriste guscije pero. Gornji deo pera farbaju u crveno, dok je donji prirodno beo. Ovom metodom se uglavnom lovi saran, kao i krupniji karas i babuska. Tradicionalno se kao stap koristi jak bambusov prut. Najlon koji se koristi je dosta debeo i velike nosivosti, tako da omogucuje da se krupni primerci vade direktno iz vode na obalu, bez umaranja. Zabacuje se direktno medju granje i podvodne prepreke i snagom misica pecarosa i zilavoscu pribora riba se vadi iz vode. Kao mamac se najcesce koristi kukuruz (za karasa jedno zrno sa vrhom koji je van, a za sarana dva, kod koga se drugim zrnom pokriva vrh udice), hleb i mamak.
Citat
