Polne bolesti

[Lady S]

Najbolji seks je siguran seks. Vama to ništa ne znači jer se vi osećate sigurnim, kako u sebe, tako i u partnera. Da li uopšte znate kako možete dobiti neku od polnih bolesti i koje su one tačno? SVAKO može dobiti polnu bolest, ali žene je dobijaju češće od muškaraca. Donekle najveći problem kod takve vrste bolesti jeste to što je neprimetna tj., nema nekih određenih simptoma, i kada se otkrije, već se proširila i "prenela" na neke druge delove i uzrokuje - vanmateričnu trudnoću, sterilitet, i dr. Uvek su ovakve bolesti opasnije za žene nego za muškarce. Jedina sigurnost je redovna poseta ginekologu i česte kontrole i testovi. Kako su se vremena promenila, čovek sve ranije stupa u seksualne odnose, tako da dve trećine onih koji imaju neku polnu bolest čine osobe mlađe od 25 godina. Šta vi možete uraditi da biste se zaštitili? Jedini efektni metod zaštite je prezervativ. Ako ga već ne koristite, onda ste valjda prethodno upoznati sa seksualnim iskustvom vašeg partnera i znate da je "veran" i da je trenutno samo sa vama. Bilo kakve promene da primetite, što pre posetite lekara i uradite potrebne analize (pogotovo ako ste promenili partnera). Nemojte paničiti. Ako je otkriveno na vreme, dobićete neke antibiotike da pijete i vremenom ćete se otarasiti bolesti. U toku lečenja nemojte imati seksualne odnose. Budite fer i obavestite vašeg prošlog partnera da imate polnu bolest. Neka se i on(a) pregleda, jer se polne bolesti brzo šire, a ponavljamo opet, kasno otkrivaju.

Polnih bolesti ima ukupno 11, uključujući i opšte poznatu i najopasniju - sidu. Najcesce polne bolesti su: hlamidija, gonoreja (triper), polne bradavice, genitalni herpes, negonokokni uretritis, trihomonas, bakterijski vaginitis, sida, sifilis, stidne vasi, suga, meki cir i hepatitis B.

[Lady S]

HIV i SIDA

Sida je sindrom stečene imunodeficijencije (Acquired Immune Deficiency Syndrome). Nju izaziva virus HIV-a (humana imunodeficijencija). Biti HIV pozitivan nije isto što i imati sidu; to znači da su antitela virusa otkrivena u krvotoku. Mnogi ljudi zaraženi HIV-om ne oboljevaju godinama, ali mogu da prenose virus.
Biti HIV pozitivan nije isto što i imati sidu!
Vremenom HIV narušava imunitet, čineći telo osetljivijim na razne bolesti. Osobi zaraženoj HIV-om postavlja se dijagnoza side kada joj je imuntitet toliko oštećen da nivo belih krvnih zrnaca koje se bore protiv infekcije (poznatih kao CD-4+ ili pomagači T-limfocita) padne ispod 200, ili kada se osoba zarazi jednom ili više oportunističkih infekcija (infekcije koje napadaju oslabljeni imunitet).

HIV se prenosi razmenom određenih telesnih tečnosti - krvi, vaginalnog sekreta, sperme i mleka za dojenje. Zato što virus HIV-a živi u ovim tečnostima, većina ljudi zarazi se:
virus HIV-a živi u telesnim tečnostima i prenosi se kada te tečnosti prodru u krvotok
� nezaštićenim seksom (vaginalnim, analnim ili oralnim) sa zaraženom osobom
� zajedničkom upotrebom igala ili špriceva (prilikom ubrizgavanje droge) sa zaraženom osobom
� trudnoćom,, rođenjem ili dojenjem kada je majka zaražena HIV-om
Da biste se zarazili, HIV mora prodreti u vaš krvotok. Ako imate polni odnos i krv, sperma (uključujući i semenu tečnost) ili vaginalni sekret vašeg partnera dođu u dodir sa malom ogrebotinom u tkivu vaše vagine, anusa ili usta, postoji rizik da se zarazite.
Kako se ne možete zarazti HIV-om: poljupcem, grljenjem, dodirom, kijanjem, kašljanjem, bavljenjem sportom, korišćenjem istog pribora za jelo ili toaleta. Ne postoje zabeleženi slučajevi prenošenja zaraze pljuvačkom, znojem ili suzama. Šta više, ni komarci, buve ili drugi insekti ne prenose HIV.



Dosledna i pravilna upotreba kondoma tokom seksualnog odnosa u značajnoj meri umanjuje rizik od infekcije HIV-om. Ali to ne znači da će samo prisustvo kondoma koji imaš na raspolaganju automatski da vas zaštiti. Evo nekoliko korisnih saveta kako biti siguran da kondom koji upotrebljavate radi posao:
Lateks i poliuretan su prava stvar. Kondomi od lateksa i poliuretanasu jedini koji štite od infekcije HIV-om.
Sveži kondomi su dobri kondomi.Proverite rok trajanja na omotu; ako je istekao, bacite kondom. Takođe, pregledajte sam kondom - da li deluje suv, mek, krut ili neuobičajeno lepljiv? Ne rizikujte, uzmite drugi.
Čuvajte ga na sigurnom. Držite vaše kondome na hladnom, suvom mestu da se ne bi oštetili.Toplota i preterano trenje može da izazove cepanje kondoma tokom seksa -pretinac u automobilu, zadnji džep, novčanik i prozorska polica nisu dobra mesta za držanje kondoma.
Namažite se. Da biste bili sigurni da se kondom neće pocepati ili spasti,upotrebiteneko sredstvo za podmazivanje na bazi vode unutar i van kondoma.Nemojte koristitisredstva na bazi ulja kao što je vazelin ili petrolejski žele, kreme za tela, mineralna i povrtna ulja - od njih lateks puca.
Nosite ga pravilno. Pre nego što počnete, postarajte se da je kondom pravilno stavljen.

[Lady S]

Chlamydia trachomatis - Hlamidija

Hlamidija je mikroorganizam koji prouzrokuje jednu od najucestalijih zapaljenjskih polnih bolesti. Prisutna je kod 4-12% odraslih zena i cak 9-25% adolescenata. Od mnogobrojnih tipova hlamidija, samo se infekcije sa serotipovima D-K ubrajaju u polno prenosive bolesti. Tipovi A-C izazivaju ocnu bolest trachom, a tipovi L1-L3 venericnu bolest lymphogranuloma venereum (LGV). Infektivna forma ovog mikroba je metabolicki inaktivna i naziva se elementarno telesce. Ulaskom u celiju iz infektivne forme nastaje metabolicki aktivna forma - retikularno telesce, velicine oko 1 �m. Ovo su neke od karakteristika koje hlamidiju cine slicnu virusima (intracelularna transformacija i intracelularni parazitizam). Retikularna telesca se razmnozavaju intenzivno 2 dana i potom se ponovno pretvaraju u elementarna telesca. Prskanjem inficirane celije, nova elementarna telasca inficiraju nove (zdrave) celije pa se infekcija siri. Ukoliko ne dodje do prskanja celije, hlamidija moze u ovom obliku perzistirati u genitalnom traktu godinama ne izazivajuci nikakove simptome. Van celije, hlamidija je veoma neotporna, ali ipak moze opstati izvesno vreme na prljavim rukama, peskiru ili nekom drugom predmetu, pa je prenosenje hlamidije neseksualnim putem moguce. Osim toga, prenos infekcije je moguc i za vreme porodjaja - sa majke na dete ili autoinfekcijom (genitalno - okularni prenos). Hlamidija se najsce pprenosi spermom, vaginalnim sekretom i krvlju. Ovo je moguce tokom oralnog, vaginalnog ili analnog seksualnog kontakta. Zbog rasirenog promiskuiteta, samo se u SAD-u svake godine zarazi oko 4 miliona osoba, sto predstavlja finansijsko opterecenje za osiguravajuca drustva od oko 2 milijarde dolara godisnje.

Hlamidija uzrokuje niz bolesti poput uretralnog sindroma kod zena, mukopurulentnog cervicitisa, zapaljenja male karlice, nespecificnog uretritisa kod muskaraca, epididymitisa, Reiterovog sindroma, proktitisa, neonatalnog konjunktivitisa, neonatalne pneumonije i lymhogranuloma venereuma. Jedna od opasnijih posledica infekcije hlamidijom je neplodnost zena, vanmaternicna trudnoca ili ponovljeni spontani pobacaji. Neplodnost ili vanmatericne trudnoce mogu biti posredovne zapaljenjem i ostecenjem jajovoda, "losim" kvalitetom cervikalne sluzi (komporomitovanjem pokretljivost spermatozoida), dok su spontani pobacaji i prevremeni porodjaji posredovani aktivacijom NK celija, njihovom povecanom agresivnoscu prema posteljici kao i povecanom sekrecijom proinflamatornih Th1 citokina od strane NK celija i ostalih imunskih celija decidue.

Simptomi: Kod muskaraca se infekcija hlamidijom manifestuje vrlo blagim simptomima (iscedak svetle boje, neobican osecaj u mokracnoj cevi ili u donjem delu trbuha) koji su slabo izrazeni i nejasni, pa najcesce prolaze neprimeceni ili se zanemaruju, dok se kod 50% muskaraca bolest razvija bez bilo kakvih simptoma. Kod 30-50% zena infekcija hlamidijom se manifestuje zapaljenjem grlica materice. Tipicna simptomatologija podrazumeva pojacani vaginalni sekret zuckaste boje, guste i lepljive konzistencije, urethritis (upala mokracnog kanala) sa smetnjama prilikom mokrenja u vidu peckanja, bolova i ucestalog mokrenja. Mukopurulentni cervicitis je gnojna upala grlica materice. Simptomi upale grlica materice su vaginalni sekret koji moze, ali i ne mora biti pracen neprijatnim mirisom, sive, bele ili zute boje, nenormalno vaginalno krvarenje nakon penetracije, izmedju menstruacija ili nakon menopauze, bolna penetracija i bol u vagini. U slucaju sirenja upale na jajovode i jajnike nastaje zapaljenjska bolest male karlice (PID) s bolovima i napetoscu u donjem delu trbuha, pojacanim vaginalnim sekretom, bolovima prilikom odnosa koji mogu biti praceni osecajem mucnine ili povracanjem, nepravilnim krvarenjima. Telesna temperatura ne mora biti povisena. Prirodna posledica nelecene infekcije je neprohodnost jajovoda, odnosno neplodnost (u oko 10% slucajeva) i povecani rizik za vanmatericnu trudnocu. Redja komplikacija infekcije hlamidijom je perihepatitis sa stvaranjem priraslica u okolini jetre (Fitz-Hugh-Curtis Syndrom) sa peritonealnim izlivom.


LGV je polno prenosiva bolest uzrokovana hlamidijom kada mikrobi ulaze u organizam kroz sitne povrede na kozi ili na sluznici i sire se u regionalne limfne cvorove u kojima nastaju nakupine gnoja. Kod nelecenih infekcija, moze doci do sirenja upalnog procesa na okolno tkivo. Cetiri nedelje nakon polnog kontakta javlja se bezbolni ulkus na vagini, a cesta je i temperatura, glavobolja, bolovi u misicima. U tom ranom stadijumu bolest cesto ostaje neprepoznata. Nakon nekoliko nedelja povecavaju se limfni cvorovi. Zahvaceni limfni cvorovi se povecavaju, gnoje i gnoj izlazi kroz brojne kanale (fistule). Tada se osim temperature, glavobolje, osipa i upale jetre, moze javiti i upala mozga i mozdanih ovojnica (meningoencefalitis). Limfni cvorovi zarastaju oziljcima, ali infekcija moze dugo trajati i uzrokovati opsezna razaranja tkiva.
Konjunktivitis Ili upala ocnih kapaka se moze javiti kod seksualno aktivnih osoba kao komplikacija genitalne infekcije hlamidijom. Osim toga, hlamidija moze uzrokovati konjunktivitis cija je karakteristika sluzavo-gnojni sekret iz oka, otok ocnih kapaka i upala roznjace (keratitis). U hronicnim slucajevima mogu nastati ociljci na roznjaci, ali se slepilo retko razvija. Veruje se da je glavni put prenosenja hlamidije u ovom slucaju samoinficiranje (najcesce rukama) ili kupanje u bazenu.


Dijagnoza Infekcije hlamidijom se postavlja iz obrisa grlica materice ili uretre postupcima imuno-hromatografije, imuno-fluorescentnim testom, u celijskoj kulturi (McCoy celije), DNA amplifikacijom ili brzim testovima na anti-hlamidijska antitela. Postoji veliki broj brzih testova za detekciju anti-hlamidijskih antitela koji pokazuju razliciti stepen pouzdanosti (osetljivosti). Kod nas su u glavnom u opticaju testovi uvezeni iz Rusije, Kine, Bugarske ili Koreje, mada se mogu naci i testovi iz tzv. zapadno-evropskih zemalja. Po pravilu testovi iz razvijenih (zapadnih) zemalja su vrlo osetljivi i pouzdani sto je veoma vazno za otklanjanje zabune oko "pozitivnih" ili "negativnih" briseva. I ovde vazi stara narodna: ako neznas sta je dobro - pitaj sta je skupo.
Lecenje: Hlamidija je osjetljiva na antibiotike kao sto su tetraciklini, ciprofloxacin, klaritromicin tokom 10-14 dana i azitromycin u jednokratnoj dozi od 1 g (single shot). U trudnoci se ordinira eritromycin. Jednom izlecena infekcija ne znaci i zastitu od bolesti u buducnosti, jer se infekcijom ne stece otpornost na hlamidiju. Po pravilu treba leciti oba partnera.

[Lady S]

Gonoreja (triper)

Gonoreja (triper, kapavac) je zarazno bakterijsko oboljenje koje izaziva Neisseria gonorrheae. To je najčešća polno prenosiva infekcija.
Gonoreja se prenosi putem seksualnog kontakta svake vrste sa inficiranom osobom. Indirektni put prenošenja (zaraženi peškiri, rublje, kateteri...) je izuzetno redak. Postoji mogućnost prenosa ove bolesti sa inficirane majke na plod u toku porođaja.
Najčešće oboljevaju mladi između 15 i 30 god. Češće oboljevaju muškarci.


Koji su simptomi gonoreje ?
Simptomi se najčešće javljaju 3-5 dana nakon primoinfekcije.
Muškarci: Prvi simptom je jako žarenje u toku mokrenja. Nekoliko sati kasnije javlja se žućkast, gnojav sekret iz mokraćnog kanala koji je najobilniji ujutro. Mogu se javiti česte i bolne erekcije.
Žene: vaginalna sekrecija, peckanje pri mokrenju, ponekad može da se javi i krvarenje van menstrualnog ciklusa.
Važno je reći da 10% muškaraca i čak 80% žena prođe bez ili sa minimalnim simptomima. Ove osobe predstavljaju rizik za svoje partnere jer su neprepoznati izvor infekcije.


Kako se postavlja dijagnoza i kako se gonoreja leči?
Dijagnoza gonoreje se postavlja uzimanjem brisa genitalija.Lečenje podrazumeva tretman antibioticima, obavezno oba partnera.

Šta se dešava ako se gonoreja ne leči?
Postoje velike šanse da se pojave komplikacije .
Muškarci: otok testisa i penisa, upala zglobova, promene na koži i sterilitet
Žene: zapaljenske promene male karlice koje mogu zahvatiti unutrašnje organe, sterilitet, upala zglobova i promene na koži.


Kako da se zaštitiš i kako da zaštitiš partnera?
-Ograniči broj seksualnih partnera na 1
-koristi kondom
-ako posumnjaš da si inficiran-a izbegavaj svaki seksualni kontakt pre nego što se javiš doktoru.
-ukoliko si zaražen u toku terapije apstiniraj od seksualnih kontakta sve dok kontrolne kulture ne budu negativne.

[Lady S]

Herpes

Genitalni herpes je infekcija izazvana Herpes simplex virusima, HSV1 i HSV2, koji takođe izazivaju i herpes lica (groznicu) najčešće u najranijoj mladosti. Izvor infekcije je isključivo čovek a HSV se prenosi poljupcem ili svim vidovima seksualnog opštenja,kao i mehaničkim putem, tj. rukama, češanjem se infekcija prenosi s lica na genitalije i obratno.
Do infekcije fetusa može doći preko posteljice ili pri samom činu porođaja.
Nakon prodora u organizam virus može ( ponekad i doživotno ) da bude u stanju “mirovanja” i da čeka pad imuniteta, kada se javljaju klinički simptomi.


Koji su simptomi genitalnog herpesa?

Infekcija se može javiti i bez kliničkih simptoma.
Groznicu karakteriše osećaj napetosti, žarenja i svraba na mestu gde će se nakon nekoliko sati pojaviti mehurići promera 1-2 mm.Oni ubrzo pucaju i prave kraste. Lokalizacija je najčešće na prelazu kože i sluzokože usta, nosa i očiju, mada se može javiti i na koži lica.
Moguća je pojava povišene temperature
Genitalni herpes ima identične promene kao kod groznice a lokalizacija su spoljne genitalije, grlić materice, izvodni mokraćni kanal, prostata, testis i regija oko analnog otvora.


Dijagnoza i lečenje genitalnog herpesa?

Dijagnoza se postavlja lako, naročito u slučaju infekcije sa karakterističnim promenama i to uzimanjem brisa ranica i laboratorijskom analizom krvi.
Lečenje se vrši antivirusnim lekom Acyclovir-om, koji daje odlične rezultate.


Šta se dešava ako se herpes genitalis ne leči?

Ukoliko dođe do infekcije ploda preko posteljice, posledice mogu biti: abortus, prevremeni porođaj, mrtvorođeno dete.


Kako da se zaštitiš?

-izbegavaj direktan kontakt sa obolelim, naročito sa njihovim izlučevinama (poljubac, seksualni kontakt) ili herpetičnim promenama
-porođajna infekcija novorođenčadi kod majke sa genitalnim herpesom se može izbeći »carskim rezom«
-i naravno, koristi kondom čak i ako tvoj partner-ka izgleda kao zdrava osoba, jer je infekcija HSV-om možda u fazi »mirovanja«

[Lady S]

Kondilomi (comdylomata acuminata, polne bradavice)

Kondilomi, papilomi, warts, polne bradavice, sve su imena za veoma neprijatnu virusnu i polno prenosivu bolest. U senci smrtonosne SIDE, kondilomi se i ne pominju toliko i prilicno se malo o njima zna iako u novije vreme predstavljaju najcescu polnu bolest. Veoma su neprijatni zbog teskog lecenja, gotovo nemogucnosti da se potpuno uklone, kao i mogucnosti da predje u kancer. Preobrazaj kondiloma u rak grlica materice najcesci je kod zena kojima ova bolest i zadaje najvise problema zbog teske pristupacnosti bradavica za lecenje, inficiranosti kanala kroz koji prolazi beba i cinjenice da posto su kondilomi bezbolni dugo budu neprimeceni u dubini vagine. Homoseksualni muskarci dobijaju kondilome na penisu, anusu i donjem delu rektuma (dokle dospeva polni organ pri penetraciji). Lecenje rekatalnih kondiloma kod gay muskaraca je posebno neprijatno zbog mesta infekcije i eventualnog stida koji prezivljavaju pri dijagnostikovanju i lecenju oboljenja.

Izazivac infekcije - HPV
HPV (Humani Papiloma Virus) izaziva ovu bolest prijanjajuci za epitelne celije koze i sluzokoze najcesce stidnih regiona (vagine, anusa i penisa, redje koze testisa). Virus ceo svoj zivotni ciklus zavrsava na povrsini (sluzo)koze pa se ne moze dijagnostikovati analizom krvi. Postoji preko 80 identifikovanih papiloma virusa koji prouzrokuju nekoliko razlicitih vrsta bradavica kod ljudi: kozne, plantarne, ravne i laringealne papilome a 30 izaziva polne kondilome. Klasifikovani su po brojevima i vecina je bezazlena po pitanju prelaza u rak. HPV-16, 18, 31, i 45 stvaraju ravne i skoro nevidljive bradavice koje mogu postati maligne dok HPV-6 i 11 predstavljaju najcesce uzrocnike kondiloma, lako su uocljivi i ne izazivaju rak.Smatra se da prelaz kondiloma u rak zahteva prisustvo drugih stetnih faktora kao sto su zarazenost herpes simpleks virusom los imunoloski status i pusenje. Vreme inkubacije, dakle vreme od infekcije do pojave bradavice moze trajati od mesec do godinu dana.

Prenošenje i zaštita
HPV se prenosi seksualnim putem cak i blagim dodirom dve sluzokoze, kao i vertikalnom transmisijom sa majke na dete gde novorodjence cesto biva inficirano i dobija laringealne papilome (kondilomi u grlu). Osim polnih sluzokoza u teoriji su opisani i kodilomi na usnama i u usnoj duplji kao posledica oralnog sexa sa zarazenom osobom ali je ova pojava u praksi dosta retka. Moguce je i sirenje kondiloma po telu, tj. prenosenje virusa sopstvenim rukama sa svojih bradavica na neinficirana mesta. Interesantan je slucaj majke koja se kupala sa svojom cerkom i koristila isti peskir u isto vreme za obe i tako cerku inficirala kondilomima (iskljuceno zlostavljanje).
Smatra se da osoba koja je jednom zarazena kondilomima nikada ne moze potpuno da se oslobodi virusa vec samo posle lecenja gubi manifestacije istog, dakle virus je prisutan ali celularna imunost mu ne dozvoljava da se ispolji u vidu bradavica. U Americi se godisnje zarazi milion ljudi, sto je samo brojka registrovanih a realno je vise obolelih. Za nase podrucje ne postoje statisticki podaci ali je zapazen znatan porast inficiranih. Kondom, pored apstinencije, je i kod ove bolesti najbolje sredstvo zastite kada pokriva zarazeno mesto pri seksualnom kontaktu. Druga sredstva zastite nisu adekvatna.


Dijagnoza i lečenje
Dijagnozu ove bolesti daje najcesce dermatovenerolog ili ginekolog jednostavno po izgledu promene. Bradavice ako su velike one imaju oblik i povrsinu koja podseca na karfiol, a ako su male radi se test sircetnom kiselinom posle koje kondilomi pobele i jasno se razlikuju od ostalih promena u regiji. Mogu kod imunokompromitovanih osoba biti toliko veliki da blokiraju uretru, vaginu ili rektum u zavisnosti gde se nalaze. Zenama se radi Papanikolau pregled koji se u razvijenim zemljama radi i gay muskarcima sa kondilomima u rektumu da bi se uocile promene i rizik od raka.
Lecenje kondiloma je individualno.Moze biti iscrpljujuce i dugotrajno, neretko ukljucuje hirursku intervenciju, a moze biti i kratko i bezazleno. Ako se bradavice nalaze na povrsini polnih organa i ako nisu veca od zrna graska moguce ih je leciti tkzv. krioterapijom odnosno "spaljivanjem" tecnim azotom. Ova metoda je bezbolna i ponavlja se na svaka 3-4 dana do nestanka bradavica kada se radi test sircetnom kiselinom radi provere preostalih mikrolezija. Nekada je dovoljno 2-3 puta otici na terapiju tecnim azotom i sve promene nestanu a nekada lecenje potraje i do godinu dana, pa se savetuje apstinencija od svakog polnog kontakta tokom lecenja jer bilo koje trenje inficiranog mesta dovodi do rasipanja virusa.
Metoda za nesto upornije, takodje spoljne kondilome je 0.5% rastvor podophilotoxina (podomin), tecnosti koja se stavlja na bradavicu, a moze se kupiti i kod nas za oko 30-40 DM. Koriste se i rastvori trihlorsircetne kiseline kao i 5-fluoracil krem. Laser je dobar ali i dosta skup metod kojim se uglavnom resavaju unutrasnji kondilomi -vaginalni i rektalni. Zbog cestog vracanja bradavica ceo tretman moze kostati mnogo. Socijalno osiguranje pokriva troskove lecenja i hirursko odstranjivanje koje je rezervisano za zapustene unutrasnje forme kondiloma.
Sve navedene metode lece samo manifestacije HPV a ne bave se uzrokom, samim virusom. Novija istrazivanja su u smeru pravljenja vakcine i koriscenja interferona lokalno u terapiji kondiloma. Krem pod nazivom "Aldara" je poboljsana forma interferona koja ne daje lose sporedne efekte i pokazala se jako dobro. Insistira se na zdravom zivotu vitaminskim koktelima a sve u cilju jacanja imuniteta kao jedinog pravog oruzja u borbi sa virusima.


Informacije za inficirane
Kondilomi nisu nesto zbog cega treba da panicite ali jesu nesto sto morate da lecite savesno. Nisu neizlecivi i po zivot opasni, izuzev ako se ne lece i ne prate, ali su jednostavno dosadni. U drzavnoj ustanovi mozete leciti kondilome besplatno ali odmah se nadajte mogucem dugom tretmanu. Ako izaberete privatnog lekara necete mnogo skratiti lecenje, a mnogo ce vas kostati u zavisnosti od velicine i zapustenosti bradavica.
Budite iskreni i zastitie svog partnera od kondiloma a imajte na umu da je mozda proslo godinu dana od infekcije virusom do bradavica i da ste u medjuvremenu zarazili sve sa kojima ste imali nezasticen sex. Kondom je prilikom seksualnog kontakta jedina zastita od kondilima (pravilna upotreba kondoma se podrazumeva). Gumica mora pokrivati celu regiju zarazenosti bradavicama.
U toku trajanja lecenja oboleli ne bi trebalo ni da masturbiraju jer rasprsuju virus po sluzokozi a to produzava lecenje, to vazi i za sva mehanicka dejstva po bradavicama i oko njih.