Lovac na zmajeve
Haled Hoseini
Galeb Jonathan Livingston
A posle cu ...Igru Prestola "..........pa sve po redu ...pa dokle stignem.....
Hej Joe...Supercalifragilisticexpialidocious !
Sedam godina u Tibetu, Hajnrih Harer
Istorija i apokalipsa - Bela Hamvaš
dođe mi da celu knjigu prepišem u beležnicu
Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.
Simeonov pecat...V. Bulica
Tek sam na pocetku...deluje zanimljivo...jedino sto sam "navikla" da u poslednje vreme citam knjige /slucajno se potrefilo/ u prvom licu jednine...pa mi nekako sada cudno ovako...
Budi pametan i pravi se lud
Darelovu, Crnu knjigu
Posle Aleksandrijskog kvarteta, htedoh još nešto Darelovo da pročitam i onda naiđoh na Crnu knjigu.
Potpuno drugačija, ali mi veoma upečatljivo i sjajno napisano. Prepoznatljiv stil, gotovo da nije potreban potpis autora. A to je najveći kompliment piscu.
Mladi Lorens Darel poslao je Henriju Mileru rukopis svog romana Crna knjiga, sa porukom: „Pročitajte i bacite u Senu.“ Bio je to roman za koji, zbog njegovih opscenih i brutalnih stranica, nijedan izdavač u Velikoj Britaniji nije hteo ni da čuje, a kamoli da ga objavi. Henri Miler prekida rad na svom romanu i prekucava na mašini četiri primerka Crne knjige. Jedan šalje T. S. Eliotu, a Darelu upućuje telegram: „Vi ste budala.“ U pismu mu kaže: „Vi ste majstor engleskog jezika.“ U drugom pismu: „Čitanje vaše knjige predstavljalo je doživljaj u mom životu. Naprosto sam imao utisak da sam pročitao kolosalno delo, nešto od dve-tri hiljade stranica.“
Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.
The Complete Idiot's Guide To Astronomy (Second Edition) by Christopher De Pree and Alan Axelrod (pdf)
Artificial Selection
"Zalomilo" mi se...da opet (posle 2-3 knjige "lakše" literature) završavam "Gospođu Bovari" i...ne mogu da se otmem utisku koliko je uvek aktuelna u smislu ljudskih osećanja, slabosti, "ljubičastih naočara", samoobmana i želja.
Iako je to knjiga koju sam već bar 3-4 puta čitao..vratio sam joj se jer neke "slike" iz nje, su tako životne i realne čak i sada.
P.S. Patim...još nisam stigao da najzad u svoju kolekciju uvrstim dugo traženu "Pod slobodnim suncem", a videh da je Laguna reizdala.
Lav je možda kralj životinja ali nikada vuka nećeš videti da igra u cirkusu.
Слободан Антонић, "Вишијевска Србија".
За землю родную не на жизнь а на смерть
Воевал с врагами Володимир князь
Многая лета
Многая лета
Многая лета
Русской земле
Zelena kuća, Mario Vargas Ljosa
Volim latinoameričke pisce. Imaju neku specifičnu skoro folklornu notu u stilu i tog obrasca se skoro svi drže. Ako bismo to zanemarili i pokušali da "odvijimo meso od kostiju", pronašli bismo krajnje bizarne motive i egistencijalističku osnovu. Tako ja njih doživljavam. MVLJ mi se dopao još od Avantura nevaljale devojčice. To mi se baš dopalo. I ovo je odlično.
Zelena kuća je izuzetno važan roman u istoriji latinoameričkog buma, i nezaobilazno iskustvo za sve koji žele da dublje upoznaju prozno delo Marija Vargasa Ljose.
U Pijuri, pustinji u peruanskom priobalju, jedan starac, don Anselmo, podiže zelenu kuću, kuću uživanja. Mnogi će je posećivati i širiti priču o razvratnim uslugama koje su tu pronašli sve dok Zelena kuća ne preraste u mit. Onda će je, zajedno sa ostalim „čuvarima morala“, u borbi protiv „izopačene jazbine“ spaliti jedan sveštenik. Godinama kasnije, Don Anselmova ćerka Čunga osniva novu javnu kuću, i daje joj isto ime Zelena kuća. Zajedno sa novim zidovima iz pepela je izašao stari duh bordela. Novi gosti pletu stare niti razvrata, posrnuća, života...
Godinu dana po svom objavljivanju roman je osvojio Nagradu kritike, a zatim i Međunarodnu nagradu za književnost Romulo Galjegos, za najbolji roman napisan na španskom jeziku.
preuzeto sa adrese Laguna - Zelena kuća - Mario Vargas Ljosa - Knjige o kojima se priča
Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.
Sasvim slučajno,došla je u moje ruke knjiga izvesne Sanje Domazet „Božanstveni bezbožnici“...štagod taj naziv označavao ili ako nam je tim naslovom želela poslati neku poruku.Nama ili njima..Ne znam.
Dakle,-Ko je Sanja Domazet? - pitam svoju prijateljicu,koja mi poče objašnjavati –Ma znaš je,slušale smo je nekoliko puta kad je gostovala..Ali,ja se i dalje ne sećam.Mada,moram priznati da imam taj problem.
Otvorim sadržaj i šok! Zbrda-zdola nabacana imena pisaca,i pesnika,slikara...Kakvo društvance! Pomislim,kakav smeo poduhvat,verovatno je pre toga usledilo postupno istraživanje i meseci provedeni u bibliotekama...Kad ono,ništa od toga.Nabacani abrovi,rekla kazala,neprovereni biografski podaci i ono što je neoprostivo,bar po meni,je smelost staviti neke velikane pod ovakav naziv knjige,a sasvim sigurno znamo da su itekako verovali u Boga. Ima još jedna stvar koja mi je parala oči a to je posveta.Nikad mi nije bilo jasno kakve veze naši bližnji imaju veze sa onim što mi objavljujemo,i na koji način istim poklanjamo tako javno svoja dela.Dakle,posveta glasi „Mami i tati s ljubavlju“.Toliko o ozbiljnosti i predanosti jednom delu.Ko god bili naši roditelji...
Knjigu otvara autorkin uvod kako bar jednom mesečno putuje u drugi grad,po svemu sudeći zaključujem da je to grad njenog rođenja i da više ne živi u njemu.Odlazi do biblioteke,seća se detinjstva,prepliće prošlost i sadašnjost i tap! vodi nas pravac do Merilin Monro.Nižu se njeni biografski podaci,pisano pitkog stila,nema dubine,moglo bi se reći novinarskim,ako bi ga malkice unapredila...I onda, potom, nižu se imena.Sve sami velikani.Bez godišnje odredice,nabacani,izmešani,smućkani,zbijeni.Nema ni žanra,ni bibliografije,ničeg.Npr. Toni Morison stoji tik uz Semjuela Beketa,Marija Kalas uz Hemingveja i Prusta,Emili Dikinson uz Kavafija...Kada govori o Džojsu jedva da pominje njegove knjige.Više važnosti pridaje sporednim stvarima.Kod Kafke blista jer u jednoj jedinoj rečenici rešava enigmu koja muči mnoge, „O Kafkinom ’kompleksu oca’ napisani su tomovi i tomovi.A istina je,zapravo,jednostavna:svako od nas nosi u sebi,baš kao i Kafka,kompleks oca.“ Horor,pomislih.I tako od stranice do stranice nižu se površne informacije.
Okrenem potom poslednju,kad ono tamo „beleška o piscu“. Dakle,hvalospevi kako to obično i biva.
„Sanja Domazet,pisac brojnih i raznovrsnih dela,diplomirala je na Pravnom fakultetu..“
I da završim,izdavač je Evro-Giunti (2010.drugo izdanje).Verujem da će,kakvu populaciju imamo,doživeti bar još jedno tri,do četiri izdanja
Nisam citala Sanju Domazet ali gledajuci je u raznim emisijama koje se bave kulturom,a pre svega pozoristem i knjizevnoscu,moram da primetim da je nikako ne bih uvrstila u red knjizevnica tipa Anabela Basalo,ili I.Bjelica,ili ,na primer,Vesna Radusinovic.
Ona je za njih intelektualna gromada,koliko sam mogla da zakljucim...
to sto je zavrsila Pravni mi nije bitna cinjenica...mnogi s pravnog su knjizevnici ili novinari...
srecem je na nekim pozorisnim predstavama...deluje mozda malo neuredno ali glupavo nikako
bas cu da procitam nesto pa da iznesem svoj dojam..
Ploviti se mora i bez broda ..
to sto je zavrsila Pravni mi nije bitna cinjenica...mnogi s pravnog su knjizevnici ili novinari...
srecem je na nekim pozorisnim predstavama...deluje mozda malo neuredno ali glupavo nikako
bas cu da procitam nesto pa da iznesem svoj dojam..
naravno da ne mislim da je presudno
pročitaj,pa recni
Čitam ponovo Budenbrokove, Tomasa Mana
u nedostatku kvalitetne, nove literature bolje je vratiti se klasicima nego čitati trash
istovremeno,
čitam takođe ponovo Svet kao volja i predstava, Artura Š.
Navikla da mi nekoliko knjiga budu na raspolaganju i zaspim uz miris papira
Never lie to someone that trusts you. Never trust someone that lied to you.
Vaš status
Citat
