Vaše omiljeno drvo?

[SQUAW]

Pitanje više nego jednostavno Koje to drveće volite?

Pored voćki volim magnoliju (), brezu... nežna je, vrbu... e one su mi tajanstvene više nego tužne, jablanove , orah... na njega možeš da nakačiš ljuljašku i da ne brineš da l' će grana da se odvali , a volim i hrast i tisu lipu i kesten specijalno

[swba]

Kako sam u djetinjstvu najvise bio okruzen cetinarima za njih sam i posebno vezan. Znaci jele me odusevljavaju, pocev od samog izgleda stabla sa sjedecim sisarkama do specificnog mirisa. Ko nije bar jednom zaspao u jelovoj sumi nezna sta je raj. I sad negdje daleko u podsvjesti mogu da osjetim njihov opojan miris. Borovi i smrce su isto tako pri vrhu ljestvice
Hrastove vezem za najljepse dane djetinjstva provedene na selu kod bake i dede. Imali smo jedan osamljeni veliki hrast koji je hrabro odoljevao vremenskim nedacama i svaki put kad dodjem mi se cini veci i snazniji. Znaci kad pomislim na snagu pomislim na taj stari hrast, nadam se da jos odoljeva i vremenu i ljudima
A gdje Bosanac da ne voli majku bukvu .

[Dejan B]

Volim šljivu, krušku, jabuku i kajsiju zbog plodova, trešnju u punom cvatu kada je u pitanju lepota, bor zbog mirisa, orah zbog lepih uspomena na detinjstvo, hrast zbog veličine,...

[morrib]

Šljiva i proizvodi!

[DrinChe]

Kako li sam mogla brezu da zaboravim!Pod prozorom mi je i gledam je danas pod snegom kako je lepa, a onda se setim leta,kada joj onako nežnoj i beloj listići trepere i na plus 40, kada daška vetra nema.Priroda je umetnik bez mane.

[memento]

Иако јако волим биљке, у једном тренутку свог живота сам схватио да уствари могу да препознам тек неколико врста дрвећа. То се догодило тако што су моји синови, као мали, почели да ме запиткују о свему и свачему па и о дрвећу. Како бих сачувао ауторитет оца, латио сам се књиге и научио понешто о овој проблематици....

Храст ми је најомиљеније дрво, али не и једино омиљено, па ћу започети с њим.

Храст или Quercus је листопадно или зимзелено дрвеће и шибље из фамилије Fagacea (букви). Кора му је испуцала, листови назубљени или режњевити, цветови једнополни, једнодоми, сложени у ресе, плод синкарпна орашица – жир, која се налази у тањирасто проширеној куполи прекривеној краћим и дужим љуспама. Род Quercus обухвата око 300 врста распрострањених углавном у умереној зони северне хемисфере. У флори Европе заступљено је око 40 врста храста.
На територији Србије успева тек десетак врста, међу којима су и две зимзелене: чесвина (чесмина) или црника (quercus ilex) и прнар (quercus coccifera). Листопадне врсте су: македонски или црни храст (quercus triana), цер (quercus cerris), сладун или крупна граница (quercus frainetto), медунац или мала граница (quercus pubescenis), китњак (quercus petraea), лужњак (quercus robur), итд.

Познато је се храстово дрво користи у грађевинарству и дрвној индустрији, а из коре се добија танин. Наше храстове шуме дају храстовину доста доброг квалитета, а нарочито лужњак. Храст је дрво дугог века и живи више стотина година, а нарасте и до невероватних 50 метара и, по правилу, обим стабала овим примерцима је 7 – 8 m. Дрво му је изузетно чврсто и трајно због чега се и данас каже „снажан као храст“, а захваљујући особинама храста настао је и наш глагол расти, као и име Растко.

У историји европских народа храст је одувек заузимао посебно место. Гранато стабло густе крошње пружало је природан заклон и уточиште народним скуповима. У старој Грчкој и Риму храстовим венцем украшавали су главу победника на бојишту, а француски краљ Луј IX, делио је правду седећи под огромним храстом. У подножју храстова друиди су обављали своје церемоније, а и њихово име је настало по храсту, јер на галском језику drus значи храст. Године 1815. под једним храстом, недалеко од Такова, Милош Обреновић је изговорио чувену реченицу: „Ето мене, ето вас. Рат Турцима!“, после чега је почео Други српски устанак.

Од памтивека су Срби на примерцима храстова чинили записе. Обележавајући одабрани храст, заветовали су се Богу да ће чинити одређене ствари, само да би избегли неку изненадну опасност, болест, или да би им се услишила некаква молба. Такво обележено дрво се није смело сећи, јер се веровало да ће оног ко посече запис снаћи зла судбина...
По храсту церу планина у северозападној Србији је добила име. Храст у нашем народу називају још и грм (шума је грмњак) и није тешко онда закључити да је храст био омиљено дрво нашег предхришћанског врховног бога Перуна, господара грома и олује (грмљавине). Храст се још назива и дуб (шума - дубрава), што значи и стајати усправно (дубити). Дубровник је тако добио своје име по околним храстовим шумама, а исти етимон имају и лична имена Дубравко и Дубравка...

[psssst]

Mnooooogo tesko pitanje

No1 vocke - posebno visnje,tresnje,kajsije,jabuke,breskve(mmmmmmm)
Zatim deffinitivno breza,zbog protekcije ,ugledam je svako jutro kad ustanem
Leska - treba li da pojasnim?!
Topola - sta je Dunav bez svojih topla?!
I naravno kesten,lipa i jos po koje

[PropelerZviz]

A pa ovo je lako. Orah. Pa na njemu sam odrasto (ne budite bukvaliste )

[misterno]

vrba me vraca detinjstvu
a nista lepse od mirisa lipe

[Captain Jack]

Ispred kuce u rodnom gradu stoji jedna lipa uz koju smo ja i brat zajedno rasli tako da mi je nekako pod kozom,ne pruza neki lad ali mirise,cuva uspomene...

[Lillith]

Volim svo drvece,bitno je samo da imam na sta da se pentram

[tijanad]

Ako mene pitate ja sam ljubitelj četinara,ne samo da ih volim već ih i proizvodim i gajim.To je takoreći drvo za sva vremena...
A nešto više o tome možete videti i na našoj prezentaciji,adresa je
http://www.cetinari.info

[memento]

Vrba
(salix)

Vrba je rod dvodomog listopadnog drveća, ili žbunova, iz istoimene porodice. Neke vrste koje nastanjuju polarne i visokoplaninske predele severne hemisfere spadaju u najniže vrste žbunova u prirodi, jer, verovali ili ne, njihova visina se kreće 1 – 8 cm. Listovi vrbe su naspramni sa pripercima, prosti, nedeljeni, lancetasti, linearni ili eliptični, s kratkom lisnom drškom, goli ili dlakavi. Cvetovi su jednopolni, dvodomi, sakupljeni u klasastu cvast – macu. Vrbova kora sadrži tanine i glikozid salicin, pa se koristi u medicini. Interesantno je znati da zahvaljujući upravo ovom svojstvu vrbe dugujem i postojanje jednog od najpopularnijih i najrasprostranjenijih lekova na svetu – aspirina. Naime, francuski hemičar i profesor Šarl Frederik Žerar je sredinom pretprošlog veka upravo iz kore vrbovog drveta izdvojio supstancu čija su svojstva takva da snižava povišenu telesnu temperauru i ublažava bolove u čovečijem organizmu. Sam naziv pomenute supstance je acetilosalicil što je u stvari složenica dve reči i to acetat (so sirćetne kiseline) i salicil (lat. salix gen. salicis - vrba). Njegovi komercijalni nazivi su još i acetisal, acisal, aspirin, andol....

Rod obuhvata oko 300 vrsta, rasprostranjenih u umerenim i hladnim predelima severne hemisfere. Vrbe vole lagana, sveža i vlažna tla pa najčešće rastu pored rečnih tokova, bara, močvara i jezera. U našoj flori se može naći oko 25 vrsta vrba, od kojih se najčešće sreću:
- bela vrba (salix alba) – do 25 m visne, raste pored reka,
- košarasta vrba ili bekva (salix viminalis) – žbun 2 – 4 m, ređe drvo do 10 m,
- barska iva (salix caprea) – žbun ili drvo 2 – 6 m raste po barama i močvarama,
- rakita (salix purpurea) – žbun visok do 5 m i predstavlja pionirsku vrstu u obrastanju obala.

I pored izreke „Siguran k’o vrbov klin“ i ne baš nekog kvaliteta, drvo vrbe je našlo svoju primenu u građevinarstvu, industriji nameštaja i igračka, a od grana košaraste vrbe i rakite pletu se korpe, ukrasni predmeti i laki baštenski nameštaj.
Vrbovina se koristi i u stolarstvu, a vrbova kora za štavljenje kože jer sadrži tanin. Još u davna vremena, daleko pre pronalaska aspirina, stanovnici močvarnih krajeva, gde je vladala groznica, borili su se protiv bolesti čajevima od vrbove kore i napitkom koji su spravljali potapanjem kore u vino ili jabukovaču...

Žalosna vrba je najdekorativnija vrsta ovog roda. Mada je njen naziv salix babylonica, poreklo joj je iz daleke Kine, a ne iz Vavilona. Svoj latinski naziv ova vrsta duguje legendi po kojoj su Jevreji, pošto su pali u vavilonsko ropstvo, zbog velikog bola i tuge za svojom izgubljenom domovinom, o ovo drvo obesili svoje harfe u znak žalosti.
Žalosna vrba je kao čista vrsta retka, a primerci koje viđamo su uglavnom ukršteni..Žalosna vrba je drvo jednopolnih cvetova, a gaje se samo ženske jedinke koje se razmnožavaju reznicama...

I na samom kraju priče o vrbi, stihovi pesme Vrbe koju izvodi Mišo Kovač:

Vrbe

Dvije su vrbe
pokraj rijeke tiho plakale
dok su se vlati ovim poljem
tužno svijale

Sjećam se Nina
one jeseni kad si otišla
bio je vjetar, zar ne pamtiš

Tvoja je kosa
poput grana bila nemirna
posljednje zbogom
kad si rekla sva u suzama

Sjeti se Nina
one jeseni kad si otišla
sjeti se vrba pokraj rijeke
pokraj rijeke...

Dvije su vrbe
pokraj rijeke tiho plakale
dok su se vlati ovim poljem
tužno svijale

Sjećam se Nina
one jeseni kad si otišla
bio je vjetar, zar ne pamtiš
zar ne pamtiš
.....

(Ovaj post je poklon jednoj osobi sa ovog foruma.)

[love hunter]

Ipak, hrast.

Stari, stoletni hrastovi su ono sto bih voleo da budem (a mozda sam nekad i bio, ko zna )...ne mogu da tacno objasnim svoju fascinaciju njima...ponekad, cini mi se da kad prislonim dlan na njihovu koru mogu da cujem srce kako kuca...a mozda je patina vremena onaj carobni prah koji ih okruzuje i koji me cini tako malim ispod njihovih debelih grana i mocnih kroshanja...a mozda su genetski utkani u moje bice, samim mojim rodjenjem na ovoj geografskoj shirini...

...voleo bih da sam hrast, da...

...ili Ent, mozda.

[ZOE]

Topola - graciozna u njihanjusvoje krosnje

Cempres - koji mirisom neodoljivo podseca na more

Orah - ni jedno drvo ne daje tako prijatan hlad