Vaše omiljeno drvo?

[Alexander 37]

Po rodjenju moje cerkice posadio sam Ginkgo Biloba u nasem dvoristu...
Sjajno drvo sa sjajnom pricom... najstarije drvo na svetu po vrsti, moze da zivi 2-3000 godina, jedina biljka koja je prezivela atomski udar na Hirosimu...
Kod nas ima lepih primeraka u Pionirskom parku, Botanickoj bast i jos par mesta u BG.
Lep primerak raste i u Dunavskom parku u NS.
U Loznici su svojevremeno poslovna grupa Japanaca po uspesnom zavrsetku posla posadili jedan primerak u gradski park.
Vide sam ga i u Sremskoj Mitrovici u parku i u Sapcu pored neke skole.
Jedan raste i pored Rume na "Fiserovom salasu" ali ga je udarac groma dosta osakatio...
Kod nas se uglavnom sadi kao parkovsko drvo a u svetu i kao plantazno drvo zbog eksploatacije u medicinske svrhe...

I u Sefkerinu ima jedno drvce..... jos je mlado ali je ginko.....

[maleni]

I u Sefkerinu ima jedno drvce..... jos je mlado ali je ginko.....

Ma ne sumnjam ali mislio sam na odrasle primerke (kapitalce)...

[memento]

Biber
(piper nigrum)

Biber ili papar je drvenasta večno zelena biljka iz familije lijana, poreklom iz tropskih predela Indije i jugoistočne Azije, a danas je rasprostranjena i u tropskim predelima Amerike. Poznato je oko 600 vrsta bibera. Listovi su mu srcasti, a plod je bobica koji se javlja u vidu većih ili manjih rastresitih grozdova. Ako se beru zelene bobice i osuše, dobija se crni biber, smežuranog omotača, vrlo ljutog ukusa i jakog mirisa. Beli biber se dobija ljuštenjem zrelih bobica i on je manje ljut, ali i manje aromatičan. Biber se, kao što je poznato, upotrebljava kao začin pri spravljanju velikog broja jela. Samleveni biber brzo gubi ljutinu, a i aromu, te se preporučuje da se melje neposredno u jelo koje se spravlja, ili da se začini već gotovo jelo.

Biber je poznat od antičkih vremena. On spada u one začine čije se poreklo i mesto gajenja trgovci ljubomorno čuvali kao tajnu, a stari Grci su ga zlatom plaćali arapskim trgovcima. U 15. veku je portugalski moreplovac Vasko da Gama preduzeo dugo i smelo putovanje za Indiju, otkrio istočni put oko Afrike i vratio se sa dragocenim tovarom. Biber je u to vreme takvu vrednost i visoku cenu da je čak služio kao sredstvo plaćanja. U tom smislu je Huan III Portugalski svojoj sestri Izabeli, kada se udavala za Karla V, dao u miraz, pored ostalog blaga, i mnogo vreća bibera...

Kada smo već kod Vaska da Game treba reći da je on prvi Evropljanin koji je morem dospeo do Indije i da je dugo priželjkivana slava da se morskim putem stigne do zagonetne i bogate Indije pripala upravo njemu i njegovim mornarima. Ekspedicije Henrika Moreplovca i Bartolomeja Dijasa utvrdile su da se Afrika može oploviti oko Rta Dobre Nade i to je iskoristio preduzimljivi i hrabri da Gama i najzad 1498. g. iskrcao se u današnjem Kažikodeu, gradu u južnoindijskoj pokrajini Madrasu. Drugim svojim putovanjem da Gama je potvrdio put za Indiju, kojim je kasnije plovilo sve više brodova. Tako su uspostavljene veze između Evrope i Indije, što je doprinelo da se razmenjuje ne samo trgovačka roba, već i kulturna dobra evropskih i azijskih naroda...

[memento]

Jorgovan
(syringa vulgaris)

Jorgovan je listopadni žbun ili manje drvo iz familije oleacea, što znači da su mu rođaci jasen i maslina. Kod jorgovana kora na starom stablu je sivomrka, nepravilno uzdužno ispucana. Listovi su mu naspramno jajasti, pri osnovi srcasti, celi po obodu, 4-12 cm dugi, na dugoj peteljci. Jorgovanovi cvetovi su ljubičasti, ružičasti ili beli složeni u 10-20 cm duge metličaste cvasti, a plod mu je čaura. Nastanjuje krečnjačke kamenjare i termofilne šume istočnog dela Balkanskog poluostrva. U našoj zemlji zastupljen je u jugoistočnom delu. Zbog lepih i mirisnih cvetova gaji se kao dekorativna vrsta po parkovima i baštama cele Evrope. Pored običnog jorgovana po parkovima se gaje još karpatski, persijski, azijski i amurski jorgovan.

Iako je danas rasprostranjen svuda, jorgovan je tek u 16. veku prenet iz svoje postojbine na Istoku u evropske zemlje. U svim zapadno evropskim jezicima sačuvao je svoje persijsko ime lilak. Prvi ga je preneo u Holandiju ambasador u Carigradu, a zatim se odomaćio u celoj Evropi. Baštovani su ga prihvatili sa zahvalnošću, jer se lako gaji i obilato cveta. Odabiranjem su dobijene mnoge vrste jednostavnih i dvostrukih cvetova bele, ružičaste, svetle i tamno ljubičaste boje. U zemljama gde je gajenje cveća značajna privredna delatnost, u stakleneim baštama se gaje posebno prilagođene vrste koje cvetaju usred zime.

U Srbiji jorgovan je od davnina poznato i omiljeno cveće, odomaćeno mnogo ranije nego u zapadnoj Evropi zahvaljujući trgovačkim i političkim vezama sa Vizantijom i ostalim zemljama na istoku, još pre 16. veka...

Pošto je ovo moj jubilarni 400-ti post, a i počinje toliko željeno proleće, poklanjam damama sa foruma osim priče o jorgovanu i jednu predivnu pesmu Alekse Šantića u kojoj je jorgovan, izgleda, važan činilac jednog lepog događaja...

NE VJERUJ...

Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime-

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te! U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi tijelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše!

Aleksa Šantić, 1905.

[nenad.bds]

Јаблан

Јаблан (populus pyramidalis) је листопадно дрво из фамилије врба (salicacea). То је лепо, високо и витко дрво високо и до 40 метара, уско пирамидалне крошње, дебеле, уздужно испуцале коре, са гранама приљубљеним уз стабло. Листови су му ромбоични, на врху дуго зашиљени, по ободу ситно назубљени.

Sviđa mi se Memento-v pristup temi (iako volim i one lirskije).

I mi koji smo 'iskusniji' ne snalazimo se uvek najbollje, pa nam se dešava da zabašurimo odgovor na dečja pitanja i na ovu temu. Da bi 'poduka' bila kompletna, dobrodošle bi i fotografije.


Jablani su vrlo često orijentiri u prirodi. ('Stigneš do dva jablana pa skreneš ...')
Ovej je kod Suseka.

A sad pitanje koje imam već dugi niz godina, ali nikad nisam ništa ozbiljnije preduzeo da dođem do odgovora:

Stabla ovog drveta česta su na severu Bačke pored puteva (npr. između Subotice i B. Topole) i u ulicama. Cveta u julu. Cvetovi su sitne cvasti (?) bledo žućkasto-zelene boje, prijatnog mirisa.

Nekoliko puta sam dobio odgovore o kom drvetu se radi, ali znam da to nisu bili tačni odgovor (npr. bođoš - a to je lokalni naziv za koprivić - ako se ne varam).

Ovaj izuzetno lep primerak je slikan u cvetu u Doroslovu ispred crkve na kraju sela.

[jega]

ukrasni patuljasti Dud

[memento]

A sad pitanje koje imam već dugi niz godina, ali nikad nisam ništa ozbiljnije preduzeo da dođem do odgovora:


Stabla ovog drveta česta su na severu Bačke pored puteva (npr. između Subotice i B. Topole) i u ulicama. Cveta u julu. Cvetovi su sitne cvasti (?) bledo žućkasto-zelene boje, prijatnog mirisa.

Nekoliko puta sam dobio odgovore o kom drvetu se radi, ali znam da to nisu bili tačni odgovor (npr. bođoš - a to je lokalni naziv za koprivić - ako se ne varam).

Ovaj izuzetno lep primerak je slikan u cvetu u Doroslovu ispred crkve na kraju sela.

Milim da se radi o jarlinu, drvetu iz familije leguminoza, srodnika bagremu, odnosno akacijama, poreklom sa dalekog istoka. U starosti se deblo na neki nacin izvitoperi. Ukrasno drvo sa medonosnim cvetom....

Bodjos je vrsta bresta i tacno je da je lokalni je naziv za koscelu ili koprivic...

[Blossom]

Meni je najomiljenije drvo vrba

[memento]

Kalina
(ligustrum vulgare)

Kalina je listopadni ili poluzimzeleni žbun iz familije oleaceae (maslina), visok 1 - 3, ređe 5 metara. Kora Kaline je glatka i siva, a listovi lancetasti, 3 – 6 cm dugački. Cvetovi su joj beli i mirišljavi sakupljeni u vršnu grozdastu cvast, dok joj je plod crna bobica. Raste po hrastovim i drugim svetlim šumama i progalama. Rasprostranjena je po celoj Evropi, sevrnoj Africi i zapadnoj Aziji. Kod nas je vrlo česta. Upotrebljava se za živu ogradu ili ukrasno drvo u cvetnim baštama i parkovima.
Kora kaline sadrži gorke heterozide ligustrin i siringopikrin, a listovi siringin. Od plodova se dobija crna boja za bojenje kože i vina (?!). Semenke plodova su otrovne.

Zbog velike brzina rasta, guste krošnje, otpornosti na orezivanje, velike izdanačke sposobnosti i sposobnosti da se prilagodi svim uslovima sredine kalinu čine najčešće korišćenom, a ujedno i najjeftinijom vrstom za žive ograde. Verovatno svako, pri pomenu žive ograde, pomisli prvo na one od kaline.

Interesantno je da je kalina rođaka jorgovonau na koji i podseća, samo su joj listovi dosta manji, a cvast joj je manja od cvasti jorgovana i uvek je bele boje.

[Kalina]

Cempresi....visoki, gordi, ponosni

[Blossom]

Amm,volim jaguku.Volim je iz tog razloga zato sto sam imala jednu jabuku koju sam toliko volela i jednom ju je srusio grom...


I volim brezu.

[GostBG]

Divlji Kesten i Beli Bor.

[Sokica]

Bagrem me uvek vrati u detinjstvo...

A breza mi izgleda dostojanstveno, sva onako bela i visoka...

[Mrak]

Hrast ili svako drvo sa veeeeeeeelikom krosnjom,imao sam zanimlji9vo isustvo u krosnji jednog drveta samo sam bio malo pijan pa se ne secam koje je to bilo drvo

[neobarocco]

Slušamo te... pričaj