Da, svakako
Eventualno, uz posledice
Nisam siguran/na
Ne, nikako
Tako je, rešena još 1918. samo što neki revizionisti to i dalje imaju problem da shvate. Isto kao što imaju problem da razlikuju teritorijalnu i personalnu autonomiju, što bi ti kao pravnik ( ) najbolje trebao da znaš. Kao što reče Luctor, Vojvodina je uvek pripadala Srbiji, počev od odluka 1918. zatim odluka 30.7.1945. pa i prema svim kasnijim ustavima uključujući i taj iz 1974. godine. Isto tako smešno mi je da jedan 'pravnik' priča o tome kako važeći ustav nije usvojen u Vojvodini. Mnogo bre smešno...
Ovakvo gledanje (i u praksi primenjivanje takvog stava) i uzrokuje reakciju na njega, nekada umerenu a neretko i ekstremnu.
A da nisam ja izmislio 'toplu vodu' evo citata iz ISTORIJE SRPSKOG NARODA V. Ćorovića čije je pisanje dovršio 1940. Sumnjam da bilo ko ozbiljan može dovoditi u pitanje kompetentnost autora.
''...Међутим, мада је Видовдански Устав начелно, као устав државе основане на народном јединству, теориски и добар и доста еластичан, он је ипак стицао све више непријатеља. Његова крута примена са претераним централизмом компромитовала је у њему све што је било добро. За добро функционисање централизма апарат је морао бити прворазредан, а он је у ствари био претежно недорастао, без довољних стручних квалификација и доста пута несавестан. Извесни људи служили су понекад више својим партијама него држави и ове су их штитиле чак и онда кад су била у питању и прљава, а покаткад и криминална дела. Корупција је била захватила добар део чиновништва, а њом су били заражени чак и извесни чланови владе. То је све подривало поверење и ауторитет власти и одговорност је за све пребацивана на Београд и на владу у њему. У том погледу критика на режим била је оправдана, мада су за овакво стање имали кривице сви, подједнако и Хрвати и Словенци као и Срби. Од тога стања патили су исто тако подједнако сви, и сви крајеви. Иако се то зло давно уочило централизам није попуштао, нити је за времена хтео да известан део рада и одговорности подели са органима унутрашњости. Министри су задржавали за себе решавање и најситнијих питања; органи у унутрашњости нису могли самостално да поставе чак ни послужитеље. А та ревност није долазила од љубави за посао и од жеље да се о свему истински води рачуна, него да се појача лични утицај и осигура власт. У жудњи за влашћу извесни београдски политичари сматрали су понекад нове области као неку врсту колонија; тамо су упућивали своје људе на положаје, тамо им давали синекуре и повластице, тамо су чак и сами јурили да добију без муке посланичке мандате. У том правцу нарочито се грешило према Јужној Србији, али је било велике јагме и у Војводини и у Босни и Херцеговини.
Видовдански Устав предвиђао је децентрализацију управе и стварање већих самоуправних јединица, али се с тим питањима отезало без икакве потребе годинама. ...''
(Delove teksta sam ja boldovao.)
Па ја сам чуо и лично мислим да Шумадија припада Србији.
Уосталом, пре 1 и 2 српског устанка Шумадија није припадала Србији, једноставно јер тада Србије (као такве није било). После тога неке нове области су припале Србији, као што јој је Шумадија припала после формирања исте.
Али, такве сличне оптужбе су се односиле и на књаза Милоша и неке друге владаре и његово вођење политике у кнежевини Србији, пре "нових области".
Да напоменем да прва престоница те кнежевине није био Београд, него Крагујевац.
После стварања краљевине СХС, стара краљевина Србија се утопила у заједничку државу, где је била само једна од многих међусобно равноправних области. Колико ја знам колонијалне силе никад нису себе правно самоукидале и изједначавале се са колонијама. Такође треба знати, да су Срби са територије садашње покрајине формирали грађански сталеж у Београду, као и државне институције кнежевине. Београд је главни град државе, па је логично да се из главног града управља државом. Да је Нови Сад главни град, институције би се исто понашале.
Такође...
Треба разумети да је "Србија" заједничка земља свих Срба, како је схватана у прошлости, којој припадају различите историјске географске области насељене Србима. Сада се тај термин одомаћио и форсира се само за области бивше кнежевине. У Срба постоји очигледно страствена жеља за одрођавањем и расколом, који се све више захуктава како време пролази.
Да не дужим, ово је слика са територије Баната, деспот Јован Бранковић , почетак 18 века:
Тако можемо видети ту да се појам Србије разликовао од земаља које јој припадају, а међу њих су набројане како Мизија (садашња територија Шумадије и поморавља), тако Срем и Црна Гора.
Ово је из дела католика Андрије Змајевића, у којој се области Црне Горе сматрају Србијом, 17 век:
Наравно, сада ником не пада на памет да Црну Гору сматра за Србију, што говори о том процесу одрођавања, који је патолошки. Кад упоредимо то са Хрватском, у коју никада историјски није спадала Славонија, јужна Далмација, Истра као и Дубровник, а чије су области сада чврсто интегрисане у хрватски национ. Код нас је, нажалост, обрнут тренд.
Са друге стране Србија је мирно прихватила одвајање Црне Горе, а то јој је враћено признањем Косова и дивљачким прогањањем СПЦ и српског народа у њој, и то од стране истих који су одушевљено јуришали на Дубровник, и дичили се као "најчистији" Срби. Сада су такође "најчистији", али Црногорци.
Што се Војводини даје већи степен аутономије и овлашћења, то се више оптужује "централизам" од стране Београда. Војводина није никад имала знамења у СФРЈ, док је по устави из 1974 јасно наведена као део Србије. Поред тога се позивају на исти као пример "војвођанске самобитности".
Суштина свих тих сепаратизама је увређеност и љубомора...што ти да владаш кад могу ја? Ако већ не може мој родни крај да буде главни, онда више немам ништа са тобом. Сељачки менталитет "да комшији цркне крава". Али тај сепаратизам, може сасвим лепо да се употреби за одвајање области од Војводине,по истој логици којом се тражи одвајање исте из Србије.
П.С
Срби, кад су се населили на Балкан никад нису створили једну државу, него више њих. Када су се неке од њих ујединиле, тај англомерат се називао "Србијом", иако су друге неуједињене области такође сматране српским.
Обично је једна од српских територија извршавала уједињавање осталих у једну државу. То је, наравно, стварало завист код вођа других области. Садашња држава Србија је настала из победоносне борбе за независност Срба у централној Србији и развитка и успеха те државе. Претходна борба (1 срп. устанак) није успео, а обухватао је веће области (југ Србије и север Црне Горе). Црна Гора се показала неуспешном и слабом да изврши процес таквог уједињавања. Да јесте, сад би главни град Србије било Цетиње. Срби са територије покрајине нису били у стању да се ослободе сами стране власти, нити да задрже било какву аутономију после 1867. У Срему су чак протеривали ћирилицу, после те године.
Да су успели у својој борби, сад би главни град Србије био Нови Сад (или Темишвар).
Све ово, наравно, буди зависти, нарочито у руководећем кадру области које нису биле толико успешне, а у народу под утицајем политиканата. Из те зависти се рађа корен унутарсрпских раскола. Ти расколи и злобе разграђују и додатно слабе већ ослабљену позицију како државе Срба, тако и остатка српског народа у целини. Иронија је што су Срби из централне Србије одиграли ту епохалну улогу пре скоро 100 година, и сада имају скоро маргиналну улогу у руковођењу Србијом, којом углавном доминирају Црногорци са централом у Београду, а који према тим истим "централним Србима" гаје нетрпељивост и презир.
Неки од "увређених и љубоморних" у налету љубоморе проглашавају свој географски идентитет као етнички идентитет, иако сами називи тих "народа" говоре да то никако није етнички идентитет. Класични пример су "Црногорци", који топоним проглашавају за етноним. Попут проглашавања "новосадске нације" или "новосадског језика". Логика је "боље бити први у селу, него последњи у граду".
Ако моје родно место не може да буде престоница и центар државе, онда ћу моје место прогласити за државу.
Срби су један од ретких народа којем је тесна већа држава, па се осећају веће и комотније у што мањим и бесмисленијим државама.
Али "карактер је човеку судбина".
Poruku je izmenio Luctor, 19.07.2011 u 03:30
...u Shumadiji nemas dileja koje javno traze da se ona otcepi od Srbije...stoga i nema povika na sopstvenu drzavu ili neku slicnu glupost...u Vojvodini ipak,s vremena na vreme pojavljuju se idioti koji bi to zeleli i koji to traze...e pa vidis,reakcija na takav stav je da Vojvodina pripada Srbiji...
...ono sto ti ne vidis,ne znaci da je nevidljivo...zato nikada neces postati prosvetljivach...
...hell ain't a bad place to be......
Prvo jako je nekulturno u tvojim godinama i ako nisu male da coveka koji ima 68 da tako sa njime pricas.Koliko je stariji i od tebe,a narucito od mene i njegova rec se mora postovati ili makar saslusati ako se ne slazes.
Drugo,da li vi shvatate jednu stvar,osnovnu stvar:
VOJVODINA JE PRIPOJENA SRBIJI STO NE ZNACI DA JE ONA NJENA.KAKO JE PRIPOJENA TAKO CE IMATI PUNU PODRSKU DA SE OTCEPI.
A raduje jer gradjanstvo je sve vise i vise okrenuto tom pitanju.Ja sam se uverio za neke ljude koji su bili tvrdokorni po tom pitanju,evo sad menjaju misljenje ali ne kazu da treba nego da bi bilo mnogo bolje,a to je pomak.
Ja drugačije i ne mogu gledati na bilo koji deo Srbije. Od 1918. kakav god status da je Vojvodina imala ona je uvek bila deo Srbije i pripadala Srbiji, što niko ozbiljan neće pokušati da ospori, tako da ne vidim ništa sporno u mom gledištu. Šta treba da podvučem, da je Vojvodina dom svih nas koji ovde živimo? Pa naravno da jeste. Kao i cela Srbija.
Što se tiče odnosa centralnih vlasti prema ovom ili bilo kom delu Srbije ne mogu da nađem neku vezu sa onime što sam ja napisao. Kada sam napisao da je Vojvodina pripadala Srbiji mislio sam da je nedvosmisleno bila u sastavu Srbije kao izraz želje ovdašnjeg stanovništva za zajedništvom sa svojim sunarodnicima južno od Save i Dunava. Ovo što je Ćorović napisao danas bi mogao da napiše za novosadske političare i odnos pokrajinske centrale prema Sremu i Banatu, pa niko ne reaguje ekstremno kada se kaže da su to dve regije koje pripadaju Vojvodini.
A što lupaš tako? Kome onda pripada Erdelj ako ne Rumuniji? Ako Vojvodina nije srpska, čija je? Vojvodina je pripojena kao izrez želje njenog stanovništva za ujedinjenjem za svojim sunarodnicima, oko Srbije koja je kao matica trebala da okupi sve Srbe i ostalu slovensku braću u jednu državu nakon rasturanja K.u.K. monarhije. Odluka je i potvrđena nakon Drugog svetskog rata, naveo sam i datum kada i ti sada nama pričaš kako ovdašnje stanovništvo ne želi da živi u sastavu Srbije Ti izgleda ne shvataš, da ste vi koji bi se odvajali u ogromnoj manjini.
Da, isto kao što si ti pravnik.A raduje jer gradjanstvo je sve vise i vise okrenuto tom pitanju.Ja sam se uverio za neke ljude koji su bili tvrdokorni po tom pitanju,evo sad menjaju misljenje ali ne kazu da treba nego da bi bilo mnogo bolje,a to je pomak.
Ne bih sve ovo govorio da neznam nesto.Ali i to je dosta sto sam rekao.
Ja prvi put od tebe cujem da je vecina ljudi za otcepljenje, a ceo zivot zivim u Vojvodini
I dobro je dok je tako
Gather ye rosebuds while ye may...
Nisam očekivao da će ovo moje
biti toliko nerazumljivo ili neshvatljivo kao i ovo što sam potom odgovorio:Turkmenbashi kaže:
... Vojvodina je uvek pripadala Srbiji...
Da li je neko nekada čuo npr.: Šumadija pripada Srbiji!?E, pa ja mislim da Šumadija, od trenutka kad je pripala Srbiji, jeste Srbija; da delovi Vojvodine koji su se prisajedinili 1918. jesu Srbija, odnosno i Šumadija i Vojvodina i td. su sastavni delovi Srbije, jesu Srbija.Lucor je na to odgovorio:
Па ја сам чуо и лично мислим да Шумадија припада Србији.
Vredja me da me bilo ko tretira kao stvar u nečijem vlasništvu.
Nije upotreba reči pripada samo jezička, terminološka nespretnost nego iza nje najčešće stoji i odgovarajući odnos. I ne samo prema AP Vojvodini.
Što se tiče političara i borbe za vlast koju Luctor pominje, tu se možda razlikujemo samo utoliko što mislim da su gori i beskrupulozniji nego što je on napisao.
Što se tiče države Srbije i njene budućnosti: opstaće onoliko i onolikom obimu koliko se ljudi u njoj budu dobro osećali. (A možda nekome odgovara da se izaziva separatizam i strahom od njega manipuliše?)
Uostalom, dobar deo Srbije se već od nje 'otcepio' - pusta sela, prazne kuće... školovanje za dobijanje zelene karte... Jedino mi penzioneri (i eventualno oni koji će kad steknu strane penzije) ostajemo postojano 'kano klisurine'.
PS
Nije potrebno niko da me brani, a ja se ne zaklanjam za svoje godine.
У тренутку уједињења ових области са Србијом није постојала Војводина ни у каквом облику, па стога није ни могла бити припојена Србији. Срем се ујединио са Србијом одвојено од Бачке и Баната. Срем, Банат и Бачка су се одвојено стопиле са Србијом. Садашња покрајина Војводина настаје у оквиру некадашње СР Србије, и нема никакав континуитет са "Воеводством Сербским" нити са "Војводством Србијом", јер је тај континуитет насилно прекинут формирањем Аустроугарске. Покрајина Војводина је производ републике Србије. Дакле, причаш којештарије које се калеме на потпуну необразованост и агитпроп.
Бојим се да је само неспоразум у схватању значења речи. Када ја кажем да моја рука припада мом телу, тим хоћу да кажем да је та рука део тог тела. Као што нос припада лицу.nenad.bds kaže:
У том контексту мислим да је и Туркмен користио, као што сам и ја схватио.
Припадање није исто што и власништво. Ја припадам својој породици и народу, али моја породица и народ мене не поседују.
"Поседовање" је термин власништва, не "припадање", које означава природну везу која није нужно власничка.
Дакле Србији припадају Шумадија, Поморавље, Срем, Банат, Бачка..итд, али Србија не поседује те области, јер оне нису посед.
Лично, мислим да се ради о пуком међусобном неспоразуму око схватања термина.
П.С
Што се тиче осталог написаног углавном се слажем, али то пре свега има везе са владајућим елитама.
Што се чудимо, кад нпр. председник ове земље није чак ни рођен у Србији, нити је пореклом са територије исте.
А што се тиче "лепих осећања", ако нам се суштина везаности за свој народ, земљу и наслеђе своди на "лепа осећања" и лагодан живот, онда је боље да нас нема. Нисам баш чуо да људи мењају презимена и породични идентитет само зато што им је породица сиромашна или што им није најудобније у истој. Срби много воле да "мењају веру за вечеру". Узмимо Албанце, одувек су били највећа балканска сиротиња, али су увек знали ко су и држали су до свог идентитета, ма какав он био.
Poruku je izmenio Luctor, 19.07.2011 u 21:56