Bonsai - umetnost gajenja i oblikovanja malog drveća u posudama, do skora ne tako poznata u našim krajevima, počinje da stiče sve veću popularnost. U Japanu i Kini bonsai je poznat više od 1000 godina, u Evropi tek nekoliko decenija.


Reč bonsai najgrublje rečeno znači biljka, drvo, ali i grupa biljaka ili drveća gajena u posudi.
Međutim, bonsai umetnost se sastoji u sposobnosti da se odabere biljka ili drvo koje ima potencijal da postane bonsai i da se pažljivo gaji primenom uobičajenih tehnika hortikulture. Ove tehnike, od kojih su mnoge prilagođene gajenju bonsaija, kombinuju se sa umetničkim oseććajem, tako da se biljka stopi sa posudom u kojoj se gaji dajući potpuni utisak odraslog drveta, ali u minijaturnoj formi.
Bonsai je u suštini kreiranje minijaturne verzije odraslog drveta, koristeći isti materijal iz koga je izraslo i pravo veliko drvo. Samo drvo je deo celokupne kompozicije, drugi element je saksija ili posuda. Drvo i posuda moraju se dopunjavati po obliku, veličini i boji, kao što ram dopunjava neku lepu sliku. Lepota zrelog bonsai drveta se sastoji u harmoniji koju čini drvo i posuda u kojoj se ono nalazi. Bonsai u odgovarajućoj posudi može se uporediti sa delom klasične umetnosti smeštenom u skladan odgovarajući okvir. Posmatrač će, u oba slučaja, biti upućen da posmatra glavni objekat, bilo to bonsai drvo ili umetničko delo. Naravno, posuda ili okvir su od sporedne važnosti, ali oni postoje kao deo kompozicije i celog aranžmana, i u svakom slučaju će biti uživanje za oko.


Kineski pisani znak koji se nalazi iznad naslova preuzet je i u Japanu i koristi se u obe zemlje dan danas. Na kineskom "pun sai" u japanskom se pretvorio u "bonsai" izraz koji se danas koristi gotovo u celom svetu. Reč je inače složena iz "bon" - poslužavnik, zdelica, plitka posuda, i "sai" - uzgajiti biljku, u slobodnom prevodu upravo "biljka u plitkoj posudi".
Ova umetnost stara više od 1500 godina. Prvi put se pominje u Kini (265 -420 g. naše ere) i tu se u početku intenzivno razvija. Negde u sedmom veku ova umetnost postaje poznata i u Japanu. Poznati majstori minijaturizacije, Japanci su veštinu gajenja malog drveća u plitkim posudama doveli gotovo do savršenstva.
U Evropi se prvi put pojavljuje na svetskoj izložbi u Parizu 1900-te i na izložbama u Londonu i Drezdenu, a veći zamah u Americi doživljava tek posle II svetskog rata, kada su američki vojnici počeli da donose pojedine primerke kao uspomenu na boravak tokom okupacije Japana.


Danas je bonsai kao hobi i kao umetnost prisutan u celom svetu. Opšti civilizacijski napredak doneo je izvesne promene i u gajenju patuljastog drveća - danas se koriste mnoge moderne hortikulturne tehnike pri odgajanju. Ipak, i pored najmodernijih tehnika, bonsai je ostao veliki izazov za sve ljubitelje biljaka. Njegova lepota pleni, ali ne uspe svako da postane dovoljno blizak sa svojom biljkom i da od nje napravi bonsai.