Trema i sta sa njom

[Adora]

Ne smem da se bojim.Strah satire um.Strah je mala smrt koja donosi potpuno brisanje.Spremno ću se suočiti sa strahom.Dopustiću da prodje preko mene i kroz mene.A kada bude minuo,upraviću svoje unutrašnje oko da mu osmotrim tragove koje je ostavio.Ali tamo kuda je strah prostrujao neće ostati ničega.Preostaću samo ja.�
Litanija protiv straha �Dina� Frenk Herbert


�Strah je ubica uma�
Da,da!Sve ja to znam!Totalni sam kreten što se tiče treme,ali ja tu ništa ne mogu .Udahnem duboko , kažem sebi �ajde budi cool�.Ništa ne pomaže i u najglupljim situacijama mi se tresu ruke,tako da me je sramota,grune mi krv u lice, zablokira mozak i mrzim sebe zbog toga.Pogotovo kad treba nekog da impresioniram onda ispadnem budala.Barem sebi tako izgledam

[Dejan B]

Ja sam veliki tremaroš i čini mi se da to neću nikada prevazići. Svako pojavljivanje u javnosti, kada sam ja u centru pažnje obavezno ostavi traga na meni. U osnovnoj školi mi se dešavalo da izađem na tablu da uradim običan zadatak iz matematike, koji sam znao, ali su mi se noge toliko tresle da sam jedva stajao na nogama. To je ostalo sve do sada. Na jednom od ispita je išlo do te mere da sam, kada sam u svojoj glavi uvrteo da mi ne ide kako treba, osetio kako mi krv jurca u glavu, glava pulsira u ritmu otkucaja srca, a vid polako počinje da se muti, skoro da se onesvestim. I kad to počne, poslednje o čemu mislim je gradivo. Na kraju ja položim taj ispit, ali ostaje bojazan da će se to dogoditi i sledeći put, u šta ne sumnjam, samo je pitanje u kojoj meri.

[DrinChe]

Sada sam srecna sto ponovo radi bioskop posle 3 dana-ja bar nisam mogla da se ulogujem,pa cu u letu ,rec-dve.
Ne o onoj pozitivnoj i onoj inhibirajucoj tremi,nego o druge dve stvari.
Treba razgraniciti fobiju(agorafobiju sa panicnim poremecajem,preciznije) od ovakvih stanja treme o kojima se pise.
Psihijatar ce,uglavnom,preporuciti kombinaciju psihoTh i medikamentoznog lecenja.
Kao sto rekoh,za sada,u letu,ispricacu vam kako je to prevazisla moja prijateljica.Citala jesam o slicnim stvarima,ali ona kaze da je upalilo
Imala je uzasnu frku u svakodnevnom kontaktu ,na poslu,sa covekom od autoriteta,svetski priznatim.Kocilo je u iznosenju obicnih ideja,a kamoli smelijih projekata.
Procitala je i primenila savet : zamislite tu "strasnu" osobu potpuno golu
I to je opustilo.I progovorila je sa njim kao sa bilo kim od nas-bez grca,bez klecanja kolena i zamuckivanja.
Kako i zasto,ne znam.Jeste i zabavno na prvo citanje,ali...ima tu i dubine.Idealizovani postaje "obican",svakodnevan.Postaje covek u njenim ocima.Ne idol.
Verujuci ili ne,bez idolopoklonstva se lakse zivi.
Svi smo skoro podjednako ranjivi i plasljivi i nesigurni.
I VojvodinaKafe moze da se analizira,na nas mislim,naraFsky.Drugi put.
Dotle,tremarosi,to jest-svi mi,manje-vise,svako svoj strah od ko zna ceka neka pocne da "skida" sve dok ga potpuno ne ogoli-a tada,kada mu se u brk nasmeje,ovaj nestaje.

[DrinChe]

Ja imam tremu kada treba da pricam pred publikom, verovatno je to zato sto nisam duuugo pricala pred masom. A cudno je to da kad sam bila mala volela sam da pricam u javnosti i bila sam veoma dominanta i nije me uopste bilo sramota. Na svim priredbama sam bila voditelj. Secam se jednog mog nastupa na dodeli paketica u SNP-u i pevala sam Hajde da ludujemo od Tajci sa sve koreografijom i svi su bili odusevljeni i posle su mi cestitali i ja sam tek tada kad su mi cestitali skapirala sta sam ja uradila. Prilazile su mi neke tete koje nisam poznavala i pricale mi da sam super i da sam blesava. I cini mi se da sam u tom momentu kada su mi cestitali pocela da se stidim. I od tada se ja stidim javnih nastupa. Cudno zar ne? Sta vi psiholozi kazete na to?

Inace kada imam usmeni ispit imam veliku tremu, ali uspem da iskuliram tremu pre ispita ali kad sednem pred profesora onda sam gotova. Vise ne znam da pricam. Mozda zato sto znam da ocekuju od mene nesto a ja nikad naravno nisam bila 100% spremna. Pa je to problem. Ne volim usmene. Dajte vi meni neke zadatke i probleme da resavam. A te price i teorije man'te me. Nikad nista ne ucim napamet. pa je to moj problem koji uzrokuje tremu.

Definitivno bih trebala da poradim malo na tome, posto me hvata frka kako cu diplomski da odbranim pred masom. Moracu sad na sledecem usmenom da se nastrebam 120% i da gradim samopouzdanje na usmenom pred profom.

Kada je trebalo finisirati i odbraniti nekakav rad u koji sam ulozila puno vremena i truda(posle faxa-posle svih tih silnih ispita),desila se trema najveca na svetu.tada nisam poznavala TriV,gorepomenutu drugaricu koja je "skinula" tipa i resila problem .
I tada mi je decko,koji je prosao kroz to,rekao:"Slusaj,u sali ces ti znati najvise o temi koju branis.Sve sto mogu da te pitaju posle,moze samo da bude nesto od "opste kulture"(grubo receno),a vezano za temu.Znaci,opet si u prednosti.Koga se plasis/Znas i sama da bas ti kojih se plasis prespavaju ili dremuckaju.A mi koji te volimo,nas se ne bojis.Pa?"
Ljubim ga ja pametnog,ma gde da je
Primeni nesto od ovoga,vredi...

[goldie]

I tada mi je decko,koji je prosao kroz to,rekao:"Slusaj,u sali ces ti znati najvise o temi koju branis.Sve sto mogu da te pitaju posle,moze samo da bude nesto od "opste kulture"(grubo receno),a vezano za temu.Znaci,opet si u prednosti.Koga se plasis/Znas i sama da bas ti kojih se plasis prespavaju ili dremuckaju.A mi koji te volimo,nas se ne bojis.Pa?"

Svidja mi se ovaj stav. Moracu da primenim u toj situaciji.


Setila sam se jos jednog slucaja kada sam imala tremu koja mi je smetala. Kada sam polagala voznju. Imala sam toliku tremu da su mi noge drhtale. I nisam mogla da ih kontrolisem potpuno i nisam mogla lepo i opusteno da pritisnem gas i kocnicu. Desna noga mi je jako drhtala. I naravno moja voznja tada na polaganju ni na sta nije licila. Ja sam se grozila sama svoje voznje jer je otprilike izgledalo kao da sam prvi put sela u kola, a ne da sam odvozala 30 casova. Uzas. I naravno nisam prosla tada, i onda je moj instruktor pokusavao da objasni ovima da imam veliku tremu i da inace mnoogo bolje vozim. Ja sam se tad bila jako skenjala.

Za dve nedelje sam opet trebala da polazem i nekih sat vremena pre polaganja sam opet osetila da imam tremu i opet sam se iznervirala zbog toga. I znala sam da ce mi noge opet drhtati. I ja kazem mami da opet imam tremu. I ona meni lepo da bromazepan 3 mg ( najslabiji lek te vrste). I verovali ili ne, ja sam bila toliko smirena na polaganju, nisam ni jednu gresku napravila, sve je klizilo polagano i lepo. I polozila sam naravno. E sad nemojte ovo direktno shvatiti tako da bromazepani i bensendini pomazu i da ih treba uvek uzimati. Ne treba uvek uzimati, treba poznavati sebe i svoje telo. I morate znati kako reaguje vase telo na lekove.

[DrinChe]

Uh,sto nema sada vremena-bas bih citala psihijatriju(ne,Maricevu-nikako.)
Jako dobro je sve u vezi ove teme ,a i mnogo sire,objasnio i objavio prof.dr.Ljubomir Eric.Pitko i za ucenje,a kamoli za ono "sam svoj majstor"
goldie,upucacu te!
"I znala sam da ce mi noge opet drhtati. " Ma jel'?
To je anticipacija,ako cemo da se psujemo
Meni je jako zanimljivo kako mi apsolutno svaki strah i strahic nestanu kada volim,a ljubav mi bude uzvracena Gde li zloce pobegnu tada i gde se skrivaju?Kod onih koji ne vole?Ili imaju neko staniste tajno iz koga vrebaju one koji su vec poklekli na nekom polju,pa im je tlo pogodno da se lepo razbaskare?
Only need is ...
Najlakse je lekaru da ti prepise neki anksiolitik.Kada vidim ono "po potrebi"( u signaturi) -najezim se.Potrebe rastu,zna se.Korist moze da ima samo farmaceutska mafija,mi svakako ne.
Ljubav. . .Jos kada bi mogla i ona na recept,pa makar i po potrebi...

[goldie]

goldie,upucacu te!
"I znala sam da ce mi noge opet drhtati. " Ma jel'?
To je anticipacija,ako cemo da se psujemo

[Lady in red]

Kako savladati tremu

Dišite! Tehnike disanja mobu da vam pomognu da se opustite. Za sve koji su išli na jogu ovo je već poznata vežba koja pomaže opuštanju. Udahnite duboko tako da vam se napumpa stomak vazduhom, a zatim izdahnite tako da varn se stomak ispumpa i što više uvuče. Pri izdisanju izgovarajte „ssssss“ kroz zube i neka ovakvo disanje bude lagano. To će vam svakako pomoći da se koncentrišete i opustite pred meč.

Pokušajte da uradite nešto što će vam odvući pažnju na drugu stranu, a istovremeno pomoći da u nastupu budete još bolji. Na primer, izgovarajte neku zahtevnu brzalicu poput – Čokanjčićem ćeš me, čokanjčićem ću te. Ne razmišljajte o tome da ćete biti loši jer ćete onda i biti! Naš um često podsvesno kreira asocijacije koje mogu biti i pozitivne i negativne. Ove druge vam zasigurno neće pomoći da odagnate tremu! Predlažemo da pred nastup sedite mirno u tihom kutku, dišete, izgovarate brzalice i zamišljate sebe kako osvajate publiku!

Par korisnih saveta za savladavanje treme

- Naučite napamet samo prvih par rečenica, to će vam pomoći da se ne zbunite.

- Upoznajte se unapred sa prostorom u kome ćete govoriti. Prošetajte i razmislite kako ćete se kretati tokom prezentacije.

- Upoznajte svoju publiku. Pre govora prođite kroz publiku, pozdravite se sa onima koje poznajete i to će vam sigurno olakšati sam nastup.

- Ne počinjite sa govorom dok se publika ne smesti i ne umiri.

- Započnite svoj govor sa osmehom na licu - time signalizirate da ste sigurni u ono što govorite.

- Ostvarite kontakt očima sa publikom i nađite pozitivna lica u publici koja ćete fiksirati.

- Govorite lagano, ne brzajte.

- Pravite pauze - dobre su i za vas i za publiku. Vama daju mogućnost da promislite o sledećoj rečenici, a publici da razmisli o onome što govorite.

Ako se ipak „zablokirate“



No, bez obzira na svu pripremu i sve trikove uvek može da vam se desi da usred prezentacije ili govora stanete! Šta onda? Hvata vas panika. Blokada. Postoji par stvari koje uvek možete da uradite i da nastavite gde ste stali. Ako stanete možete da ponovite kratko ono što ste pričali, da pokažete neki materijal koji ste pripremili, da pokrenete diskusiju tako što ćete postaviti pitanje publici ili da jednostavno priznate da ste ljudsko biće od krvi i mesa i da imate tremu!

Upravo ovo poslednje biće sigurno dobro prihvaćeno jer je većina ljudi već to doživela. Trema je normalna stvar i pozitivna jer vam daje veću snagu za javni nastup. Ono što vas blokira jeste strah od treme, strah od javnih nastupa! Ali imajte uvek na umu da su baš Vas pozvali i da samim tim što ste tu imate i puno toga da kažete i podelite sa publikom.

Ljudi se često plaše provokacija koje dolaze iz publike. Boje se publike koja zna više od njih samih, pogotovo ako je u pitanju stručna oblast. Istina je da je neznanje vaš najveći neprijatelj i zato uvek govorite o stvarima koje poznajete i naravno odlično se pripremite. Ukoliko se tokom prezentacije pozivate na neko istraživanje važno je da navedete izvor. Ukoliko citatima obogaćujete svoje izlaganje važno je da znate i ko ih je i u kojoj prilici izgovorio. Najvažnije od svega je da budete kompetentni da o toj temi pričate i da, ukoliko se desi da nemate prezentaciju da vas vodi kroz izlaganje, umete sve da ispričate i bez bilo kakvih pomagala.

Tehnička pomagala mogu da vam olakšaju prezentaciju, ali i da je otežaju. Mnogima nervozu i tremu pred nastup stvaraju upravo sve te mašine. Ako ne znate da rukujete nečim, a to je uslov za prezentaciju, skrenite pažnju organizatorima i zamolite da se pobrinu za to. Bolje je i da se na taj način što nećete imati PowerPoint prezentaciju razlikujete od drugih, nego da povećate sebi tremu i upropastite izlaganje. Dobar organizator će sigurno naći rešenje za sve!

Uostalom, sve što vam se pre, u toku i posle nastupa desi vaše je dragoceno iskustvo i jedini način da postanete još bolji. Pravi savet za one koji su krenuli u osvajanje svojih ciljnih javnosti govorenjem jeste da vežbaju i ispred ogledala, i sa partnerom, prijateljima i svakodnevno na pozornici života. Na taj način ćete i tremu držati pod kontrolom ili se makar navići na taj osećaj koji vam se na početku izlaganja dešava.

Najbolji lek za tremu je što više nastupa. Prezentujte tako da aplauz bude jedini mogući završetak!

Preuzeto s neta

[pero_M]

Treme, one koja blokira razum, nemam. Bez obzira gde se nasao, javni nastup ili iznenadni susret sa vise ljudi aktiviram "sistem za odbranu". Moj sistem funkcionise tako, sto uvek imam "arsenal reci" koje mogu bez razmisljanja "ispaliti" i to mi daje vremena, da dok ispaljujem moj arsenal, pararelno razmisljam sta i kako dalje i tako ispada da "kako god da me bacis ja se na noge docekam".
Naucite da izgovarate neke recenice bez posredstva svesnog dela mozga. To cete uraditi tako sto cete dok izgovarate neku recenicu npr. "Ja sam taj i taj, radim u firmi toj i toj na tim i tim poslovima, drago mi je sto smo se upoznali", u sebi paralelno brojte reci koje izgovarate ili jednostavno razmisljajte kako je lepo vreme napolju i sl. Da bi ste bili sigurni da sve radite kako valja ukljucite kasetofon i snimite kako to zvuci, da li se menja nacin izgovora kad pocinjete da brojite i sl.
Razmisljanje na 2 nivoa mi pomaze da ljudi oko mene ne primete da sam se zbunio, izgubio i sl. Pokusajte nije tesko a mnogo pomaze.

[Aca1983]

Trema je sastavni deo svakog coveka. I ja imam tremu-i to tremu od nepoznatog. Zbog toga sam jako pazljiv i obazriv kada se upustam u nesto sto do tada nisam. Inace kao i svak imam dozu treme i u nekim drugim stvarima, ali nekako ona kod mene nedeluje tako negativno, iako bi to mozda trebalo ocekivati da se desi.

Elem, na ispitima najbolje rezultate postizem kada odgovaram usmeno, jer mi se usled treme napne svaki atom znanja, i iz najzabacenijeg dela mozga mi dodje, iako da me neko molio te informacije bez treme ne bih mogao da se setim. Takodje desavalo mi se par puta da od frke i panike dobijem abnormalnu snagu, i da uradim stvar za koju ovako bez treme nema sanse da bih uradio cak i da sam jaci i sposobniji oho-ho koliko.Prosto sebe nisam prepoznavao u tim situacijama.

Tacno je da osetim da mi pocne krv da kljuca u obrazima i glavi, i da se oci zagreju, ali kada se to desi onda krece reakcija na datu situaciju mnogo mnogo brza nego li obicno-mozak pocinje da mi okrece ne jedan vec 1001 nacin za resenje.

Ipak i pored svega toga nisam ljubitelj treme, jer me ona nekako izmori-ne znam ni sam zasto, i cim prodje osecam se umornim bar u narednih sat-dva.

[JasnaBGD]

Nisam tremaroš i to je bila moja velika prednost dok sam studirala.
Kasnije, kada sam imala obavezu da govorim pred većim auditorijumom, to se, takodje, pokazalo kao dobra stvar...

[psssst]

Trema?!

Kod mene toga ima uvek,ali na moju srecu retko kad poprima drasticne razmere.
Intereasntno je da sam vremenom shvatila da se radi o tzv podsticajnoj tremi koja, kada se sretnem s uzrokom treme, prelazi u motivaciju,jer nekako podsvesno znam da sam ja uradila sve sto je u mojoj moci do tad i sad nema nazad. Desava se i da me trema uhvati kad sve prodje - odlozena reakcija- pa tad kad svima lakne meni bude obrnuto

Samo jednom do sad sam imala negativnu tremu. Sreca pa je bio u pitanju ispit na kom je profesorka koja je shvatila o cemu se radi - Odgovarala sam (poslednje pitanje) i u jednoj sec sledi sledeci prizor - ja gubim dah, pokusavam da govorim ali nema reci, usta suva, kolena klecaju (sreca pa sam sedela), preznojavam se i prekida me porf. "Koleginice jel' vama dobro? Nesto ste mi bledi? Niste se valjda mene uplasili,pa vec smo pri kraju ?! "
Jos uvek mi je zlo kad se setim( zemljo progutaj me).......ne ponovilo se(ali samo onaj deo s tremom,ispit sam polozila )

[starsica]

jesam tremaros, ali se vremenom naviknem na stvari koje me dovode u takve situacije..
ispiti su mi stresna stvar, ali guram, znam da moram.. jedina mi je fora (dobra) sto kad polazem, pricam kao navijena.. uglavnom stvari koje treba.. i ako treba u krug isto.. zvuci kao da puno kazem

[bellissima]

Nisam neki veliki tremaros.
I posao mi je takav da tremi nema mesta, u suprotnom bi bila pod stalnim uticajem iste.
Imala sam je, nije da nisam.
I sad se nekad pojavi, pred neki vazan dogadjaj, dugoocekivan.
Savladam je u sebi, svaki njen nagovestaj.
Jednostavno joj ne dozvoljavam da ispliva.
Nema te stvari u zivotu koja bi mogla da bude katastrofalna i pogubna po mene, a da je ja ne mogu ispraviti, pre ili kasnije.
To je neki moj rezon.

[Sirijus]

Trema? To je moja slaba tačka, svima dajem na znanje. Mnogo toga sam uradio bezveze ili nisam ni uradio samo zbog treme. Jednostavno, naiđe onako, izdaleka i kada dođe do kraja, takoreći, sve što je bilo planirano da uradim, dođe u pitanje.